Пређи на садржај

Селимир Јовановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Селимир Јовановић
Датум рођења(1926-09-23)23. септембар 1926.
Место рођењаКрњевоКраљевина СХС
Датум смрти30. јул 2010.(2010-07-30) (83 год.)
Место смртиСмедеревоСрбија

Селимир Селе Јовановић (Крњево, 23. септембар 1926Смедерево, 30. јул 2010)[1] био је српски академски вајар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Студирао је вајарство на Академији ликовних уметности у Београду, а након студија је провео месец дана у Француској на стручном усавршавању. Од 1960. године је предавао ликовну културу у смедеревској Гимназији. Предавао је све до 1976. године, када напушта посао и креће да се бави уметношћу, са статусом слободног уметника. Атеље му се налазио у Пионирском парку у Смедереву, у некадашњој капели немачког ратног гробља. Два пута је добио Октобарску награду општине Смедерево (1967. и 1998. године), као и Светосавску повељу општине Смедерево (2004. године).

Прву самосталну изложбу је приредио у Смедереву 1965. године, а другу 1968. године. Имао је изложбе у београдској Галерији улус-а 1967. године, а затим и 1970. године, први пут са скулптурама на музичке теме. У Смедереву је имао укупно 11 самосталних изложби, од којих је 6 приређено у организацији Музеја у Смедереву, са нагласком да су 2 имале ретроспективни карактер.

Његова уметност се надовезује на праксу југословенске скулптуре прве половине ХХ века. Мера и склад античке скулптуре су дале његовом опусу обележје класично-монументалног. Скулптуре је правио од глине, камена, дрвета, челика и бронзе. Најзначајније скулптуре су му: Бик, Орфеј, Сизиф и Виолончелиста. У Смедереву је урадио споменик жртвама петојунске катастрофе, који је 1973. године постављен у парку између Музеја и Железничке станице, непосредно уз место трагедије. Селимир је био сведок експлозије.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Selimir Sele Jovanović”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-21. Приступљено 2024-01-28. 

Литература

[уреди | уреди извор]