Селимир Јовановић

Селимир Јовановић
Селимир Јовановић
Датум рођења	23. септембар 1926.
Место рођења	Крњево, Краљевина СХС
Датум смрти	30. јул 2010. (83 год.)
Место смрти	Смедерево, Србија

Селимир Селе Јовановић (Крњево, 23. септембар 1926 — Смедерево, 30. јул 2010)^[1] био је српски академски вајар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Студирао је вајарство на Академији ликовних уметности у Београду, а након студија је провео месец дана у Француској на стручном усавршавању. Од 1960. године је предавао ликовну културу у смедеревској Гимназији. Предавао је све до 1976. године, када напушта посао и креће да се бави уметношћу, са статусом слободног уметника. Атеље му се налазио у Пионирском парку у Смедереву, у некадашњој капели немачког ратног гробља. Два пута је добио Октобарску награду општине Смедерево (1967. и 1998. године), као и Светосавску повељу општине Смедерево (2004. године).

Прву самосталну изложбу је приредио у Смедереву 1965. године, а другу 1968. године. Имао је изложбе у београдској Галерији улус-а 1967. године, а затим и 1970. године, први пут са скулптурама на музичке теме. У Смедереву је имао укупно 11 самосталних изложби, од којих је 6 приређено у организацији Музеја у Смедереву, са нагласком да су 2 имале ретроспективни карактер.

Дела[уреди | уреди извор]

Његова уметност се надовезује на праксу југословенске скулптуре прве половине ХХ века. Мера и склад античке скулптуре су дале његовом опусу обележје класично-монументалног. Скулптуре је правио од глине, камена, дрвета, челика и бронзе. Најзначајније скулптуре су му: Бик, Орфеј, Сизиф и Виолончелиста. У Смедереву је урадио споменик жртвама петојунске катастрофе, који је 1973. године постављен у парку између Музеја и Железничке станице, непосредно уз место трагедије. Селимир је био сведок експлозије.