Скупштина Заједнице општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија
| Скупштина Заједнице општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија | |
|---|---|
 | |
| Врста | |
| Оснивање | 2008. |
| Укинут | 2013. |
| Врста | Једнодомни систем |
| Састав | |
| Број посланика | 45 |
 | |
| Политичке групе | СРС (17) ДСС (13) СПС (4) ДС (3) Г17+ (1) ГИГ (1) мањине (4) |
| Веб-сајт | |
| www.sapkim.org | |
Скупштина Заједнице општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија била је скупштина Удружења локалних самоуправа и општинских власти на Косову и Метохији.
Настала је у Косовској Митровици и представљала је српске општине које су одбијале једнострано проглашење независности Републике Косово.[а] Скупштина се састојала од 45 представника делегираних од стране 26 општина.
Већину делегата чинили су етнички Срби, али били су присутни и представници Горанаца, Бошњака и ромских заједница.
Председник СЗО АП КиМ био је Радован Ничић, док су Министарство за КиМ и министар Горан Богдановић примењивали законе које је доносило СЗО АП КиМ.
Скупштина је укинута након потписивања Бриселског споразума 2013. године.
Састав[уреди | уреди извор]
Састав СЗО АП КиМ по изборима 11. маја 2008:
- Српска радикална странка – 17
- Демократска странка Србије – 13
- Социјалистичка партија Србије – 4
- Демократска странка – 3
- Г17 плус – 1
- Грађанска иницијатива Горе – 1
- Независни – 4
Међународна реакција[уреди | уреди извор]
Изборе за СЗО АП КиМ нису признале ни УНМИК нити илегална Влада Косова.
Стварање Скупштине су осудили самопроглашени председник Косова Фатмир Сејдију, као чин који је усмерен на дестабилизацију Косова, а УНМИК је рекао да стварање ове скупштине није озбиљно питање, јер неће имати никакву оперативну улогу.[1]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Kosovo Serbs convene parliament; Pristina, international authorities object”. Southeast European Times. 30. 6. 2008. Приступљено 1. 7. 2008.