Скупштина СР Словеније
Овај чланак је део серије о друштвено-политичком систему Социјалистичке Републике Словеније |
|
Скупштина Социјалистичке Републике Словеније (словен. Skupščinа Socialistične Рepublike Slovenije) је била највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице у Социјалистичкој Републици Словенији, од 1946. до 1990. године.
Скупштина СР Словеније је конституисана 10. септембар 1946. године на заседању Словеначког народноослободилачког већа (СНОВ) када је СНОВ преименован у Народну скупштину Словеније. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних 27. октобра 1946. године, Народна скупштина је 17. јануара 1947. године донела Устав НР Словеније којим је Скупштина променила назив у Народна скупштина Народне Републике Словеније (словен. Ljudska skupščina Ljudske Republike Slovenije). Овај назив Скупштина је носила до доношења новог Устава, 1963. године када је преименована у Скупштину Социјалистичке Републике Словеније. У складу са уставним изменама, Скупштина је 23. јуна 1990. године преименована у Скупштину Републике Словеније.
Скупштина је у периоду од 1945. до 1953. била једнодомна, а од 1953. до 1990. године је имала више већа. Од 1953. до 1963. су постојала два већа — Републичко веће и Веће произвођача, од 1963. до 1974. је постојало пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, а од 1974. до 1990. године три већа — Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено политичко веће. Извршни орган Скупштине је представљало Извршно веће Скупштине СР Словеније, а пре тога Влада НР Словеније.
Президијум Народне скупштине[уреди | уреди извор]
Према Уставу Словеније донетом 1947. године улогу шефа државе обављао је Президијум Народне скуштине (слч. Prezidij Ljudske skupščine) који је био колективни орган и састојао се од председника, три потпредседника, једног секретара и највише 15 чланова. Президијум Народне скупштине је конституисан 10. септембар 1946. године на заседању СНОВ, када је Председништво СНОВ прерасло у Президијум Народне скупштине, а дотадашњи председник Председништва СНОВ Јосип Видмар постао председник Президијума, као и уједно председник Народне скупштине. Након доношења Устава, 17. јануара 1947. године Народна скупштина је Видмара изабрала за председника Президијума Народне скупштине и он је ову функцију обављао до укидања ове функције, доношењем Уставног закона, фебруара 1953. године.
Сазиви скупштина[уреди | уреди извор]
Словеначко народноослободилачко веће | фебруар 1944. | 10. септембар 1946. | Јосип Видмар | ||
Народна скупштина Словеније | 10. септембар 1946. | 20. новембар 1946. | Јосип Видмар | ||
Уставотворна скупштина Словеније | 20. новембар 1946. | 18. јануар 1947. | Фердо Козак | ||
Народна скупштина НР Словеније (први сазив) | 1947. | 1950. | Фердо Козак | ||
Народна скупштина НР Словеније (други сазив) | 1951. | 1953. | Фердо Козак | ||
Народна скупштина НР Словеније (трећи сазив) | 1953. | 1957. | Миха Маринко | ||
Републичко веће | |||||
Веће произвођача | |||||
Народна скупштина НР Словеније (трећи четврти) | 1958. | 1963. | Миха Маринко | ||
Републичко веће | |||||
Веће произвођача | |||||
Скупштина СР Словеније (пети сазив) | 1963. | 1967. | Иван Мачек | ||
Републичко веће | |||||
Привредно веће | |||||
Просветно-културно веће | |||||
Социјално-здравствено веће | |||||
Организационо-политичко веће | |||||
Скупштина СР Словеније (шести сазив) | 1967. | 1969. | Сергеј Крајгер | ||
Републичко веће | |||||
Привредно веће | |||||
Просветно-културно веће | |||||
Социјално-здравствено веће | |||||
Организационо-политичко веће | |||||
Скупштина СР Словеније (седми сазив) | 1969. | 1974. | Сергеј Крајгер | ||
Републичко веће | |||||
Привредно веће | |||||
Просветно-културно веће | |||||
Социјално-здравствено веће | |||||
Организационо-политичко веће | |||||
Скупштина СР Словеније (осми сазив) | 1974. | 1978. | Маријан Брецељ | ||
Веће удруженог рада | |||||
Веће општина | |||||
Друштвено-политичко веће | |||||
Скупштина СР Словеније (девети сазив) | 1978. | 1982. | Милан Кучан | ||
Веће удруженог рада | |||||
Веће општина | |||||
Друштвено-политичко веће | |||||
Скупштина СР Словеније (десети сазив) | 1982. | 1986. | Винко Хафнер | ||
Веће удруженог рада | |||||
Веће општина | |||||
Друштвено-политичко веће | |||||
Скупштина СР Словеније (једанаести сазив) | 1986. | 1990. | Миран Потрч | ||
Веће удруженог рада | |||||
Веће општина | |||||
Друштвено-политичко веће | |||||
Скупштина СР Словеније (дванаести сазив) | 17. мај 1990. | 23. јун 1990.[а] | Франце Бучар | ||
Веће удруженог рада | |||||
Веће општина | |||||
Друштвено-политичко веће |
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Изменом Устава СР Словеније 23. јуна 1990. Скупштина СР Словеније је преименована у Скупштину Републике Словеније