Собрање СР Македоније

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Државни органи
СР Македоније
Coat of arms of Macedonia (1946–2009).svg
Собрање
Председништво
Савет републике
Извршно веће Собрања

Собрање Социјалистичке Републике Македоније (мкд. Собрание на Социјалистичка Република Македонија) је био највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице у Социјалистичкој Републици Македонији, од 1945. до 1991. године.

Саобор СР Македоније је конституисан 16. априла 1945. године на Трећем заседању Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније (АСНОМ) када је АСНОМ преименован у Народно собрање Македоније. Након избора за Уставотворно собрање, одржаних 22. септембра 1946. године, Народно собрање је 31. децембра 1946. године донело Устав НР Македоније којим је Собрање променило назив у Народно собрање Народне Републике Македоније (мкд. Народно собрание на Народна Република Македонија). Овај назив Собрање је носило до доношења новог Устава, 1963. године када је преименовано у Собрање Социјалистичке Републике Македоније.

Сабор је у периоду од 1945. до 1953. био једнодоман, а од 1953. до 1990. године је имао више већа. Од 1953. до 1963. су постојала два већа — Републичко веће и Веће произвођача, од 1963. до 1974. је постојало пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, а од 1974. до 1991. године три већа — Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено-политичко веће. Извршни орган Сабора је представљало Извршно веће Собрања СР Македоније, а пре тога Влада НР Македоније.

Президијум Народног собрања[уреди]

Према Уставу Македоније донетом 1946. године улогу шефа државе обављао је Президијум Народног собрања који је био колективни орган, на чијем се челу налазио председник, три потпредседника, секретар и највише 11 чланова. Президијум Народног собрања је конституисан 16. априла 1945. године на Трећем заседању АСНОМ, када је Председништво АСНОМ прерасло у Председништво (Президијум) Народног собрања, а дотадашњи председник Председништва АСНОМ Методије Андонов Ченто постао председник Председништва, као и уједно председник Народног собрања. Након доношења Устава, 22. септембра 1946. године Народни собрање је Андонова изабрало за председника Президијума Народне скупштине и он је ову функцију обављао до 15. марта 1946. године, када се повукао са функције. Након Андонова, функцију председника Президијума су до укидања ове функције, доношењем Уставног закона фебруара 1953. године, обављали — Благоја Фотев, до априла 1946. до децембра 1950. и Видоје Смилевски, од јануара 1951. до фебруара 1953. године.