Скупштина СР Црне Горе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Државни органи
СР Црне Горе
Coat of arms of Montenegro (1945–1994).svg
Скупштина
Председништво
Савет републике
Извршно веће Скупштине

Скупштина Социјалистичке Републике Црне Горе је била највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице у Социјалистичкој Републици Црној Гори, од 1945. до 1992. године.

Скупштина СР Црне Горе је конституисана 17. априла 1945. године на заседању Црногорске антифашистичке скупштине народног ослобођења (ЦАСНО) када је ЦАСНО преименован у Народну скупштину Црне Горе. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних 3. новембра 1946. године, Народна скупштина је 31. децембар 1946. године донела Устав НР Црне Горе којим је Скупштина променила назив у Народна скупштина Народне Републике Црне Горе. Овај назив Скупштина је носила до доношења новог Устава, 1963. године када је преименована у Скупштину Социјалистичке Републике Црне Горе. Након доношења Устава 1992. године, Скупштина је 1993. променила назив у Скупштина Црне Горе.

Скупштина је у периоду од 1945. до 1953. била једнодомна, а од 1953. до 1990. године је имала више већа. Од 1953. до 1963. су постојала два већа — Републичко веће и Веће произвођача, од 1963. до 1974. је постојало пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, а од 1974. до 1990. године три већа — Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено политичко веће. Извршни орган Скупштине је представљало Извршно веће Скупштине СР Црне Горе, а пре тога Влада НР Црне Горе.

Президијум Народне скупштине[уреди]

Према Уставу Црне Горе донетом 1946. године улогу шефа државе обављао је Президијум Народне скуштине који је био колективни орган, који се састојао од председника, три потпредседника, једног секретара и највише 11 чланова. Президијум Народне скупштине је конституисан 17. априла 1945. године на Четвром заседању ЦАСНО, када је Председништво ЦАСНО прерасло у Председништво (Президијум) Народне скупштине. За председника Президијума Народне скупштине тада је изабран Милош Рашовић, који је уједно обављао и функцију председника Народне скупштине. Након доношења Устава, 31. децембар 1946. године Народна скупштина је Рашовића изабрала за председника Президијума Народне скупштине и он је ову функцију обављао до новембра 1950. године, када се повукао из политичког живота. Након Рашовића, функцију председника Президијума је до укидања ове функције, доношењем Уставног закона фебруара 1953. године, обављао Никола Ковачевић, од новембра 1950. до фебруара 1953. године.

Сазиви скупштина[уреди]

Скупштине Црне Горе 1944 — 1946
сазив
п. мандата
к. мандата
председник
потпредседник/ци
секретар/и
Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења 15. јул 1944. 17. април 1945. Нико Миљанић
Народна скупштина Црне Горе 17. април 1945. 20. новембар 1946. Милош Рашовић
Уставотворна скупштина Црне Горе 28. новембар 1946. 31. децембар 1946. Петар Комненић
Сазиви Народне скупштине Народне Републике Црне Горе 1946 — 1963
сазив
п. мандата
к. мандата
председник
потпредседник/ци
секретар/и
Народна скупштина Црне Горе (први сазив) 31. децембар 1946. 1950. Петар Комненић (до 1949) / Ђуро Чагоровић
Народна скупштина Црне Горе (други сазив) 1950. децембар 1953. Ђуро Чагоровић (до фебруара 1953) / Никола Ковачевић
Народна скупштина Црне Горе (трећи сазив) децембар 1953. 1958. Блажо Јовановић
Републичко веће
Веће произвођача
Народна скупштина Црне Горе (трећи четврти) 1958. 1963. Блажо Јовановић (до 1962) / Филип Бајковић
Републичко веће
Веће произвођача
Сазиви Скупштине Социјалистичке Републике Црне Горе 1963 — 1974
сазив
п. мандата
к. мандата
председник
потпредседник/ци
секретар/и
Скупштина СР Црне Горе (пети сазив) 1963. 1967. Андрија Мугоша
Републичко веће
Привредно веће
Просветно-културно веће
Социјално-здравствено веће
Организационо-политичко веће
Скупштина СР Црне Горе (шести сазив) 1967. 1969. Вељко Милатовић
Републичко веће
Привредно веће
Просветно-културно веће
Социјално-здравствено веће
Организационо-политичко веће
Скупштина СР Црне Горе (седми сазив) мај 1969. 1974. Вељко Милатовић (до октобра 1969) / Видоје Жарковић
Републичко веће
Привредно веће
Просветно-културно веће
Социјално-здравствено веће
Организационо-политичко веће
Сазиви Скупштина Социјалистичке Републике Црне Горе 1974 — 1990
сазив
п. мандата
к. мандата
председник
потпредседник/ци
генерални секретар
Скупштина СР Црне Горе (осми сазив) 1974. 1978. Будислав Шошкић
Веће удруженог рада Ђоко Делибашић
Веће општина Бехудин Халилбеговић
Друштвено-политичко веће Милева Гаговић
Скупштина СР Црне Горе (девети сазив) 1978. 1982. Будислав Шошкић (до 1979) / Радивоје Брајовић Рајко Стијеповић
Веће удруженог рада Манојло Мрдак Војислав Мијушковић
Веће општина Милутин Тањевић Радивоје Љумовић
Друштвено-политичко веће Данило Мићуновић Борислав Вукашиновић
Скупштина СР Црне Горе (десети сазив) 1982. 1986. Милутин Тањевић (1982—1983) / Омер Курпејовић (1983—1984) / Чедомир Ђурановић (1984—1985) / Марко Матковић (1985—1986) Ђорђе Вукмановић (1982—1983) / Милан Шановић (1983—1984) / Слободан Симовић (1984—1985)
Веће удруженог рада
Веће општина
Друштвено-политичко веће
Скупштина СР Црне Горе (једанаести сазив) 1986. 1990. Велисав Вуксановић (до 1989) / Драган Радоњић
Веће удруженог рада
Веће општина
Друштвено-политичко веће
Скупштина СР Црне Горе (дванаести сазив) 1990. 1993.[a] Ристо Вукчевић
Веће удруженог рада
Веће општина
Друштвено-политичко веће

Напомене[уреди]

  1. ^ Доношењем новог Устава Црне Горе 1992. године, Скупштина СР Црне Горе је 1993. преименована у Скупштину Републике Црне Горе