Скупштина СР Србије

Скупштина СР Србије
Скупштина СР Србије
	Застава СР Србије
Тип	тродомна
Статус	укинута
Седиште	Маршала Тита 14; Београд, СР Србија
Дужина мандата	четири године
Функција	Скупштина
Основано	9. април 1945.
Први званичник	Синиша Станковић
Последњи званичник	Зоран Соколовић
Укинуто	11. јануар 1991.
Наслеђе	Народна скупштина Републике Србије

Скупштина Социјалистичке Републике Србије је била највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице у Социјалистичкој Републици Србији, од 1945. до 1991. године.

Конституисана је 9. априла 1945. на заседању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС) када је АСНОС преименован у Народну скупштину Србије. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних 10. новембра 1946. Народна скупштина је 17. јануара 1947. донела Устав НР Србије којим је променила назив у Народна скупштина Народне Републике Србије. Овај назив носила је до доношења новог Устава, априла 1963. када је преименована у Скупштину Социјалистичке Републике Србије.

Скупштина је у периоду од 1945. до 1953. била једнодомна, а од 1953. до 1990. имала је више већа. Од 1953. до 1963. су постојала два већа — Републичко веће и Веће произвођача, од 1963. до 1974. пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, а од 1974. до 1990. три већа — Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено-политичко веће. Извршни орган Скупштине био је Извршно веће Скупштине СР Србије, а пре тога до 1953. Влада НР Србије.

Президијум Народне скупштине

Према Уставу Србије донетом 1947. улогу шефа државе обављао је Президијум Народне скуштине који је био колективни орган и састојао се од председника, три потпредседника, једног секретара и највише 30 чланова. Президијум Народне скупштине је конституисан 9. априла 1945. на заседању АСНОС, када је Председништво АСНОС прерасло у Председништво (Президијум) Народне скупштине, а дотадашњи председник Председништва АСНОС Синиша Станковић постао председник Председништва и уједно председник Народне скупштине. Након доношења Устава, 17. јануара 1947. Народна скупштина је Станковића изабрала за председника Президијума Народне скупштине и он је ову функцију обављао до њеног укидања, доношењем Уставног закона, фебруара 1953. године. Потпредседници Президијума били су — Грујић Радован, Милан Смиљанић и Александар Шевић.

Сазиви скупштина

Скупштине Србије 1944 — 1947.
сазив	п. мандата	к. мандата	председник	потпредседник/ци	секретар/и
Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије	9. новембар 1944.	9. април 1945.	Синиша Станковић	Александар Ранковић, Станоје Симић и Радован Грујић	Петар Стамболић и Милорад Влајковић
Народна скупштина Србије	9. април 1945.	20. новембар 1946.	Синиша Станковић	Александар Ранковић, Станоје Симић и Радован Грујић	Петар Стамболић и Милорад Влајковић
Уставотворна скупштина Србије	20. новембар 1946.	17. јануар 1947.	Аћим Груловић	Душан Петровић Шане	Велибор Љујић
Сазиви Народне скупштине Народне Републике Србије 1947 — 1963.
сазив	п. мандата	к. мандата	председник	потпредседник/ци	секретар/и
Народна скупштина НР Србије (први сазив)	17. јануар 1947.	8. април 1951.	Аћим Груловић (до 1948) / Иса Јовановић	Душан Петровић / Павле Јовићевић / Косан Павловић	Велибор Љујић / Љубинка Милосављевић Буба / Милован Батановић
Народна скупштина НР Србије (други сазив)	8. април 1951.	11. септембар 1953.	Иса Јовановић	Нинко Петровић и Павле Јовићевић	Живан Димитријевић и Бошко Крстић
Народна скупштина НР Србије (трећи сазив)	14. децембар 1953.	7. јануар 1958.	Петар Стамболић (до 1957) / Јован Веселинов	Душан Петровић Шане	Селмо Хашимбеговић
	Републичко веће		Никола Груловић	Фадиљ Хоџа	Раденко Броћић, Зора Крџалић и Илија Ђукић
	Веће произвођача		Владимир Вујовић / Недељко Караичић	Недељко Караичић / Борислав Новаковић / Моца Сумбуловић	Мирко Челар, Ђорђе Матић и Решад Ибрахим
Народна скупштина НР Србије (четврти сазив)	12. април 1958.	9. април 1963.	Јован Веселинов	Воја Лековић	Миливоје Радовановић
	Републичко веће		Душан Братић	Николија Петровић	Драгољуб Кирћански, Танкосава Симић и Милован Радојевић
	Веће произвођача		Душан Пуђа	Бранислава Тешић	Момчило Пајевић, Станоје Марковић и Радомир Вучковић
Сазиви Скупштине Социјалистичке Републике Србије 1963 — 1974.
сазив	п. мандата	к. мандата	председник	потпредседник/ци	секретар/и
Скупштина СР Србије (пети сазив)	25. јун 1963.	20. април 1967.	Душан Петровић	Добривоје Радосављевић и Џавид Нимани	Миливоје Ковачевић
	Републичко веће		Добривоје Радосављевић / Богољуб Стојановић	Марија Јагодић / Милан Бачкалић / Десанка Ромић	Радиша Богдановић
	Привредно веће		Душан Пуђа / Душан Богданов	Имре Теке / Љубица Аржишник	Душан Прица / Драгиша Миљковић
	Просветно-културно веће		Светислав Ђурић	Садета Буљубашић / Лепосава Радовић	Радојко Крунић
	Социјално-здравствено веће		Перка Виторовић / Света Поповић	Милан Паланачки	Божидар Воркапић
	Организационо-политичко веће		Светолик Лазаревић (до 1964) / Велибор Љујић / Момчило Миловановић	Милисав Ђурић	Миодраг Зечевић
Скупштина СР Србије (шести сазив)	6. мај 1967.	25. април 1969.	Милош Минић	Риста Антуновић, Стјепан Кртањек и Синан Хасани	Милан Михаиловић и Недељко Радаковић
	Републичко веће		Драгослав Марковић	Живорад Мишић	Радиша Богдановић
	Привредно веће		Танкосава Симић	Војислав Вајда	Драгиша Миљковић
	Просветно-културно веће		Зоран Пјанић	Лепосава Радовић	Радојко Крунић
	Социјално-здравствено веће		Света Поповић	Манојло Будисављевић	Божидар Воркапић
	Организационо-политичко веће		Момчило Миловановић	Вучко Ивковић	Миодраг Зечевић
Скупштина СР Србије (седми сазив)	6. мај 1969.	19. април 1974.	Драгослав Марковић	Радован Пантовић, Синан Хасани и Шандор Добо	Милан Михаиловић и Недељко Радаковић
	Републичко веће		Мирко Поповић	Александар Трајковић	Радиша Богдановић
	Привредно веће		Бранко Мирковић	Радмило Маринковић	Перо Ковачевић
	Просветно-културно веће		Драгутин Тешић	Милица Мијановић	Радојко Крунић
	Социјално-здравствено веће		Танкосава Симић	Александар Николић	Божидар Воркапић
	Организационо-политичко веће		Бошко Крунић	Никола Павић	Светомир Петковић
Сазиви Скупштине Социјалистичке Републике Србије 1974 — 1990.
сазив	п. мандата	к. мандата	председник	потпредседник/ци	генерални секретар
Скупштина СР Србије (осми сазив)	6. мај 1974.	20. април 1978.	Живан Васиљевић	Слободан Глигоријевић, Исо Његован и Рефки Даути	Никола Павић
	Веће удруженог рада		Никола Пауновић	Богољуб Миловановић	Перо Ковачевић
	Веће општина		Миленко Мојсиловић	Драгомир Миленковић	Велимир Доганџић
	Друштвено-политичко веће		Ристо Јовановић	Бранко Јовановић	Радиша Богдановић
Скупштина СР Србије (девети сазив)	5. мај 1978.	28. април 1982.	Душан Чкребић	Аљуш Гаши, Исо Његован, Славољуб Рашковић, Милош Милосављевић и Петар Јовановић	Игор Китаровић
	Веће удруженог рада		Бранислав Пенезић	Никола Стојановић	Перо Ковачевић
	Веће општина		Миодраг Богдановић	Олга Николић	Велимир Доганџић
	Друштвено-политичко веће		Милутин Милошевић	Милан Којичин	Радиша Богдановић
Скупштина СР Србије (десети сазив)	5. мај 1982.	24. април 1986.	Бранко Пешић (до 1984) / Слободан Глигоријевић	Петар Костић, Милан Драговић, Златија Ђукић-Вељовић, Имре Балинт (до 1984) / Светозар Грбић, Борисав Јовић, Милутин Милошевић и Златица Настић	Милан Радоњић
	Веће удруженог рада		Драгослав Николић / Ђорђе Јанковић	Шаип Сука / Драгиша Петровић	Миливоје Станисављевић / Милорад Мацић
	Веће општина		Петар Јовановић	Новак Родић	Живорад Рајшић
	Друштвено-политичко веће		Милутин Милошевић / Родољуб Станић / Милан Драговић	Винка Томић / Јово Мишковић	Властимир Михајловић
Скупштина СР Србије (једанаести сазив)	6. мај 1986.	14. септембар 1989.	Бранислав Иконић (до 1988) / Борисав Јовић (до 1989) / Зоран Соколовић	Миодраг Богдановић, Олга Николић, Милош Синђић, Милан Шешлија и Јан Ширка (до 6. маја 1988) / Крста Аврамовић, Велимир Вукмановић, др Томислав Бандин и Ферат Ахмети	Предраг Тодоровић / Владета Поповић
	Веће удруженог рада		Јован Николић	Розмир Милојевић	Милорад Мацић
	Веће општина		Драган Николић	Мирослава Маринковић	Добривоје Поповић
	Друштвено-политичко веће		Живојин Жика Радојловић	Африм Дева	Властимир Михајловић
Скупштина СР Србије (дванаести сазив)	5. децембар 1989.	11. јануар 1991.	Зоран Соколовић	Вукашин Јокановић, Слободан Јањић и Ђорђе Шћепанчевић	Владета Поповић
	Веће удруженог рада		Милош Лабан	Душан Косјер	Милорад Мацић
	Веће општина		Милорад Бабовић	Бехадин Ахмети	Добривоје Поповић
	Друштвено-политичко веће		Живојин Жика Радојловић	Радивоје Маринковић	Властимир Михајловић

Напомене

^ Данас Улица краља Милана
^ Установљена је преименовањем АСНОС-а у Народну скупштину Србије
^ Престала је да постоји конституисањем Народне скупштине Републике Србије, након првих вишепартијских избора

Литература

Устав Народне Републике Србије. Београд 1947. година.
Устав Социјалистичке Републике Србије са Уставним законом о спровођењу Устава. „Савремена администрација“ Београд, 1963. година.
Устав СР Србије, Устав САП Војводине и Устав САП Косова са Уставним законима за спровођење устава. „Службени лист СФРЈ“ Београд, 1974. година.
Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919-1979 (књига трећа). „Институт за савремену историју“ Београд и „Народна књига“ Београд, 1980. година.

[1] Данас Улица краља Милана

[2] Установљена је преименовањем АСНОС-а у Народну скупштину Србије

[3] Престала је да постоји конституисањем Народне скупштине Републике Србије, након првих вишепартијских избора

[а]

[б]

[в]

п р у Скупштине федерације, република и покрајина СФР Југославије
Представничка и законодавна тела која су СФР Југославији постојала на нивоу федерације, републике и покрајине
федерација	Скупштина СФР Југославије
републике	Скупштина СР Босне и Херцеговине Собрање СР Македоније Скупштина СР Словеније Скупштина СР Србије Сабор СР Хрватске Скупштина СР Црне Горе
покрајине	Скупштина САП Војводине Скупштина САП Косова

п р у Председници Народне скупштине Србије
Списак председника Народне скупштине Србије од 1804. до данас
Књажевина Србија (1815–1882)	Миша Анастасијевић Живко Карабиберовић Тодор Туцаковић Мијалко Раденковић Живко Карабиберовић Димитрије Јовановић Ђорђе Топузовић Љубомир Каљевић Димитрије Јовановић Ђорђе Топузовић Димитрије Јовановић Димитрије Матић Тодор Туцаковић Вуја Васић Алекса Поповић
Краљевина Србија (1882–1918)	Алекса Поповић Милан Кујунџић Сима Несторовић Милан Кујунџић Ђорђе Павловић Тодор Туцаковић Риста Поповић Коста Таушановић Никола Пашић Димитрије Катић Павле Вуковић Живан Живановић Никола Пашић Светомир Николајевић Милутин Гарашанин Никола Пашић Сима Несторовић Риста Поповић Аца Станојевић Димитрије Маринковић (Председник Сената) Петар Велимировић (Председник Сената) Аца Станојевић Љубомир Давидовић Никола Николић Аца Станојевић Михаило А. Поповић Миленко Веснић Љубомир Јовановић Станојло Вукчевић Љубомир Јовановић Андра Николић Ђока Брачинац
АСНОС (1944–1945)	Синиша Станковић (1944—1945)
НР Србија (1945—1963)	Аћим Груловић (1945—1948) Иса Јовановић (1948—1953) Петар Стамболић (1953—1957) Јован Веселинов (1957—1963)
СР Србија (1963—1991)	Душан Петровић Шане (1963—1967) Милош Минић (1967—1969) Драгослав Марковић (1969—1974) Живан Васиљевић (1974—1978) Душан Чкребић (1978—1982) Бранко Пешић (1982—1984) Слободан Глигоријевић (1984—1986) Бранислав Иконић (1986—1988) Борисав Јовић (1988—1989) Зоран Соколовић (1989—1991)
Република Србија (1990–2006)	Слободан Унковић (1991) Александар Бакочевић (1991—1993) Зоран Лилић (1993) Зоран Аранђеловић (1993—1994) Драган Томић (1994—2001) Драган Маршићанин (2001) Наташа Мићић (2001—2004) Драган Маршићанин (2004) Предраг Марковић (2004—2007)
Република Србија (2006–тренутно)	Предраг Марковић (2004—2007) Томислав Николић (2007) Оливер Дулић (2007—2008) Славица Ђукић Дејановић (2008—2012) Небојша Стефановић (2012—2014) Маја Гојковић (2014—2020) Ивица Дачић (2020—2022) Владимир Орлић (2022—2024) Ана Брнабић (од 2024)