Пређи на садржај

Служба државне безбедности

С Википедије, слободне енциклопедије

Служба државне безбедности (скраћено СДБ, верз. скраћ. ДеБе; мкд. Служба за државна безбедност, словен. Služba državne varnosti, хрв. Služba državne sigurnosti) је била безбедносно-обавештајна служба и тајна полиција Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). До 1966, када је реорганизована, ова служба је носила назив Управа државне безбедности (УДБА).

Настала је 1946. реорганизацијом Одељења за заштиту народа (ОЗНА) на цивилни и војни одсек, односно на Управу државне безбедности и Контраобавештајну службу ЈНА (КОС).[1] Након Брионског пленума ЦК СКЈ и смењивања Александра Ранковића, 1966. служба је реораганизована и током 1967. значајно федерализована, односно свака република је добила властиту службу безбедности, док је на федералном ниву остала Савезна служба државне безбедности, чија су се овлашћења све више смањивала. Распадом Југославије, почетком 1990-их Савезна служба је престала да постоји.

Жртве СДБ 1966—1990.

[уреди | уреди извор]
Година Држава Име убијеног
1966  Канада Мате Миличевић
1967  Западна Немачка Јозе Јелић, Миле Јелић, Владо Мурат, Бардош Гервала, Анђелко Пернар, Маријан Шимундић, Петар Томинац
1968  Аустрија Јосип Крталић
 Аустралија Перо Човић
 Француска Недјељко Мркоњић
 Француска Андрија Лончарић
 Италија Анте Знаор
 Западна Немачка Ђуро Кокић, Вид Маричић, Миле Рукавина, Крешимир Тољ, Хрвоје Урса
1969  Западна Немачка Мирко Ћурић, Нахид Куленовић, Ратко Обрадовић
 Шпанија Вјекослав (Макс) Лубурић
1971  Аргентина Иво Богдан
 УК Максим Крстуловић
 Западна Немачка Мирко Шимић
 Шведска Мијо Лијић
1972  Италија Розмари Бахорић, Стјепан Шево, Татјана Шево
 Западна Немачка Иван Михалић, Јосип Сенић
1973  Западна Немачка Јосип Буљан-Микулић
1974  Западна Немачка Мате Јозак, Благој Шамбевски, Јаков Љотић
 УК Максим Крстуловић
1975  Аустрија Никола Мартиновић
 Белгија Матко Брадарић, Петар Валић, Бора Благојевић
 Данска Винко Ељуга
 Западна Немачка Ивица Миошевић, Никола Пенава, Илија Вучић
 Шведска Стипе Микулић
1976  Француска Иван Туксор
 Белгија Миодраг Бошковић, Урош Миленковић
1977  Јужна Африка Јозо Ореч
 Западна Немачка Иван Вучић
 САД Драгиша Кашиковић и Иванка Милошевић
1978  Француска Бруно Бушић
 САД Крижан Бркић
1979  Канада Цвитко Цицварић, Горан Шећер
 САД Маријан Рудела, Звонко Шимац
1980  Западна Немачка Мирко Дескер, Никола Миличевић
1981  Француска Мате Колић
 Западна Немачка Петар Биланџић, Иво Фурлић, Иван Јуришић, Младен Јуришић, Анте Костић, Јусуф Гервала, Бардош Гервала, Кадри Зека
 Швајцарска Станко Нижић
1983  Западна Немачка Стјепан Ђурековић, Фрањо Микулић, Ђуро Загајски, Милан Жупан
1984  Западна Немачка Славко Логарић
1984  Аустрија Томислав Каталениц
1986  САД Фрањо Машић
1987  Канада Дамир Ђурековић
 Западна Немачка Иван Хлевњак
1990  Белгија Енвер Хадри

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Званичан сајт Војно-безбедносне агенције: http://www.vba.mod.gov.rs/II_faza.html#.Ukxpn9K8Cao

Литература

[уреди | уреди извор]