Српска православна богословија Светог Арсенија у Сремским Карловцима


Српска Православна Богословија Светог Арсенија у Сремским Карловцима представља једну од најстаријих и најважнијих образовних установа код Срба. Баштини традицију богословског образовања у Сремским Карловцима, које датира од времена оснивања Клирикалног училишта 1749. године.
Богословија је данас смештена у две најлепше зграде дивног барокног трга Сремских Карловаца. Прва зграда је зграда Црквено-народних фондова, једна од најзначајнијих и највреднијих грађевина у старом језгру Сремских Карловаца, а друга је изворна зграда Карловачке богословије - зграда Богословског семинара из 1907. године. Историја Богословије у Сремским Карловцима сведочи о богословском образовању у српском народу већ више од 250 година.
Историја богословије
[уреди | уреди извор]Када је основана Покрово-богородичина школа 1749. година у Сремским Карловцима на празник 1/14. октобра, један од одсека - Клирикално училиште - био је и задужен за образовање будућих или слабије образованих свештенослужитеља. То Клирикално училиште радило је до 1769. године.
Богословија Светог Арсенија у Сремским Карловцима је наследник некадашње карловачке богословије, као најважније установе за образовање свештеника православне вере у Угарској током последњих 150 година њеног постојања.
Прву српску православну богословију међу пречанским Србима основао је митрополит карловачки Стефан Стратимировић 1794. године, што је 3 године после оснивања такође чувене Карловачке гимназије[1]. Училиште је смештено у згради Нормалне школе, а први управитељ и професор био је протосинђел Петар Јовановић Видак. Неколико година касније, захваљујући, такође, митрополитовом ангажовању, отворено је Благодјејаније у коме су сиромашни ученици Клирикалне школе и Гимназије бесплатно добијали храну.
У другој половини 19. века богословија доживљава свој зенит. Тада је на њеном челу као ректор био Иларион Руварац, а Јован Живковић један од уважених професора.
Ова богословија постојаће до 1872. године када ће се угасити. Карловачка богословија поново ће се отворити 1875. године након реорганизације, а у међувремену је два пута престајала са радом, због куге 1795/96 и због револуције 1848/49 године. Реформисана школа почиње са радом школске 1875/76. године, када је отворен први разред. У Богословију су примани свршени гимназијалци са положеним испитом зрелости, међутим у почетку је тај услов испуњавао мали број кандидата. Сваке следеће године отваран је по један разред, да би школске 1878/79. био отворен и четврти, завршни разред Карловачке богословије. Ученици су поред редовне наставе, били у обавези да сваког дана одлазе у цркву на јутрење, а недељом и празником на Литургију.[2]
У освит Првог светског рата 1914. године угарске власти укидају школу као један вид притиска наСрбе преко Саве и Дунава. Након Првог светског рата наставља се са богословским образовањем у Сремским Карловцима. Тада се у зграду Богословског семинара сели управа Београдске богословије која је током рата остала без своје зграде. Она ће радити до почетка Другог светског рата као Богословија Светог Саве.[3]
Карловачка богословија обновљена је 1964. као одсек Богословије Светог Саве у Београду и тада је усељена у зграду Народно-црквених фондова, где и данас ради. Три године касније проглашена је, одлуком Светог архијерејског Сабора, за самосталну просветну установу под називом Богословија Светог Арсенија.
Здање Црквено-народних фондова
[уреди | уреди извор]Зграда Црквено-народних фондова, у којој је данас смештена Богословија, подигнута је под покровитељством патријарха Георгија Бранковића за потребе Црквено народних фондова 1902. године. Аутор пројекта био је архитекта Владимир Николић, који је на прелому векова пројектовао највелелепнија здања у Сремским Карловцима[4].
У овој згради данас је смештен и Архив САНУ, као огранак Српске академије наука и уметности.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Делегација Матице словенске у Богословији у Сремским Карловцима
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Sremski Karlovci[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 25. 07. 2014. г. Приступљено 17. 07. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „Епархија Сремска”.
- ^ „Богословија”.
- ^ „Bogoslovija Sremski Karlovci: Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2014. г. Приступљено 17. 07. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
Литература
[уреди | уреди извор]- Вуковић, Сава (1997). „Карловачка богословија за време ректорства Илариона Руварца”. Браћа Руварац у српској историографији и култури. Нови Сад; Сремска Митровица: Огранак САНУ; Музеј Срема. стр. 159—165.
- Раковић, Александар (2008). „Иницијативе за стицање високошколског статуса и накнадно признање факултетског ранга Карловачкој богословији (са освртом на сличан пример Задарске богословије) 1914-1933” (PDF). Српска теологија у двадесетом веку. 3: 150—159. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 10. 2019. г. Приступљено 07. 10. 2019.
- Raković, Aleksandar (2013). „Karlovci Seminary: From one step to the level of the faculty (1914-1920) towards subsequent recognition of the faculty level (1925-1933)” (PDF). Теолошки погледи. 46 (2): 583—598. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 10. 2019. г. Приступљено 07. 10. 2019.