Стипе Угарковић

стипе угарковић
стипе угарковић
	Стипе Угарковић
Лични подаци
Датум рођења	31. октобар 1910.
Место рођења	Мало Поље, код Перушића, Аустроугарска
Датум смрти	19. јануар 1985. (74 год.)
Место смрти	Загреб, СР Хрватска, СФРЈ
Професија	друштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од	јула 1934.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
У току НОБ	командант одреда „Божидар Аџија“
Одликовања

Стипе Угарковић (Мало Поље, код Перушића, 31. октобар 1910 — Загреб, 19. јануар 1985), учесник Народноослободилачке борбе, организатор устанка у Лици и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Стипе Угарковић рођен је 31. октобра 1910. године у Малом Пољу код Перушића. Бачварски занат изучио је у Сиску, одакле је 1928. године прешао је у Загреб. Био је активан у УРС-овим синдикатима. Јула 1934. године постао је члан Комунистичке партије Југославије.

После два полицијска изгона из Загреба, запослио се у Вараждину, одакле 1937. године, након хапшења и изгона одлази у Крањ. Од 1938. године био је на илегалном партијском раду у Загребу, где је био члан Месног комитета КП Хрватске и од 1939. његов секретар. Исте године ухапшен је и бачен у концентрациони логор у Лепоглаву, где је био до априла 1940. године. Те године изабран је за члана Централног комитета КПХ, а на Петој земаљској конференцији и за кандидата Централног комитета КПЈ.

ЦК КПХ упутио га је јула 1941. године у Лику, где је радио на организовању устанка. У току Народноослободилачког рата био је командант партизанског одреда „Божидар Аџија“ и политички комесар Четрнаесте приморско-горанске бригаде. Од маја 1943. године био је на раду у Повереништву ЦК КПХ за северну Хрватску.

После ослобођења био је на дужностима у Савезу синдиката Југославије, од 1951. до 1956. године директор Републичког завода за социјално осигурање, а од 1956. до 1964. секретар за рад Извршног већа Сабора.

Умро је 19. јануара 1985. године у Загребу. Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.

Дела и одликовања[уреди | уреди извор]

Аутор је неколико књига везаних уз тематику НОБ-а, од којих су неке:

„Записи илегалца“, Загреб 1953.
„Милости не тражим: записи и успомене о народном хероју Ради Кончару“, Загреб 1959.
„Српом и чекићем“, Загреб 1959.
„Загреб, град херој: спомен-обиљежја револуцији“ (коаутор др. Иван Очак), Загреб 1979.

Носилац је Партизанске споменице 1941. године.

Литература[уреди | уреди извор]

Енциклопедија Југославије (књига осма). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1971. година.