Савез синдиката Југославије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Друштвено-политичке организације
СФР Југославије
Emblem of SFR Yugoslavia.svg
Дом синдиката Југославије, седиште ССЈ од 1945. до 1964. године
Палата друштвено-политичких организација (данас ПЦ „Ушће“), седиште ССЈ од 1964. до 1990. године

Савез синдиката Југославије (ССЈ) била је синдикална организација која је окупљала деловање свих синдиката у социјалистичкој Југославији. ССЈ је испрва деловао под именом Једиствени синдикат радника и намештеника Југославије (ЈРСНЈ) све до 1948. године, када му је на Првом конгресу промењено име. ССЈ је деловао до 1990. године.

Историјат[уреди]

Након замирања синдикалног покрета у Југославији после окупације 1941. године, једини синдикат који је деловао у окупираној Југославији био је „Делавска енотност“, на ослобођеној територији у Словенији.

На земаљској конференцији у Београду, од 23. до 25. јануара 1945. године, обновљена је синдикална организација и створени Јединствени синдикати радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ).[1] ЈСРНЈ је на свом Првом конгресу, одржаном од 24. до 28. октобра 1948. године, променио име у Савез синдиката Југославије (ССЈ). Организовани на принципима добровољности, те организационе и финансијске самосталности, синдикати су имали значајну улогу у обнови земље, реконструкцији индустрије и изградњи социјализма.

ССЈ је по правилу сваке четврте до пете године одржавао конгрес. Посебне етапе у развоју синдиката представљали су Трећи конгрес (1955), Четврти конгрес (1959) и Пети конгрес (1964).

Увођењем радничког самоуправљања 1950. године, те преношењем многих функција државе на разне самоуправне органе, синдикална организација је почела да делује као друштвено-политичка организација радног колектива која пружа помоћ радничком органу управљања, те покреће раднике и службенике на извршење задатака и мера које би донео орган радничког самоуправљања.

ССЈ је 1957. године био главни нослиац припреме и организације Првог конгреса радничких савета Југославије.

Године 1990, Савез синдиката Југославије престао је да делује услед општег стања, а рад републичких огранака наставили су синдикати под старим или новим именом.

Међународне везе[уреди]

Године 1945, након обнове рада синдиката у Југославији, успостављена је и њихова међународна активност. Општеземаљска синдикална конференција подржала је англо-руски комитет за стварање Међународне синдикалне федерације, изабрала делегацију која је присуствовала конференцији (617. фебруар 1945. у Лондону) и оснивачком конгресу Светске синдикалне организације (27. децембар8. октобар 1945. у Паризу) на коме је у Извршни одбор ССФ био изабран Ђуро Салај, као представник синдиката земаља југоисточне Европе.

Након Резолуције Информбироа 1948, ССЈ је 1950. године иступио из ССФ-а услед сталног шиканирања и дискриминаторских поступака од стране ССФ и синдиката земаља источне Европе. ССЈ од тада није био члан ниједне светске синдикалне организације, али је активно учествовао у раду Међународне организације рада и УНЕСКО-а.

Организација[уреди]

Савез синдиката Југославије темељио се:

  • на самосталном постојању шест синдиката:
    • Синдикат радника индустрије и рударства
    • Синдикат грађевинских радника
    • Синдикат радника пољопривреде, прехрамбене и дуванске индустрије
    • Синдикат радника услужних делатности
    • Синдикат радника саобраћаја и веза
    • Синдикат радника друштвених делатности (просветни, културно-уметнички, здравствени радници и бивши државни службеници)
  • на заједничком деловању руководства Савеза синдиката од општине преко среза и републике до федерације, који обедињавају, координирају и усмеравају делатност синдиката руководећи се општим интересима радничке класе.

Руководство[уреди]

За руковођење синдикалним организацијама, статутом ССЈ била су одређена два органа: конгрес и Централно веће. Конгрес ССЈ сазивао је Централно веће најмање једном у четири године. Конгрес ССЈ сачињавали су делегати, које су бирали синдикати на својим конгресима, односно на републичким или општинским скупштинама.

Литература[уреди]

  • Мала политичка енциклопедија. „Савремена администрација“, Београд 1966. година.
  • Енциклопедија Југославије (књига седма). „Лексикографски завод ФНРЈ“, Загреб 1968. година.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Josip Cazi, Ujedinjeni radnički sindikalni savez Jugoslavije i rad komunista u njemu, 1920-1940, knj. II Na političkoj liniji Komunističke partije Jugoslavije, 397 str.

Спољашње везе[уреди]