Савез синдиката Југославије
Савез синдиката Југославије Једиствени синдикат радника и намештеника Југославије | |
|---|---|
 Амблем Савеза синдиката | |
| Основана | 25. јануар 1945. |
| Распуштена | 1. јун 1990. (45 год.) |
| Наследник | Савез самосталних синдиката Југославије |
| Седиште | Трг Маркса и Енгелса 5, Београд СФР Југославија |
Савез синдиката Југославије (скраћено: ССЈ; мак. Сојуз на синдикатите на Југославија; словен. Zveza sindikatov Jugoslavije) била је синдикална и друштвено-политичка организација која је од 1945. до 1990. окупљала деловање свих синдиката у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.
Формиран је јануара 1945. под именом Једиствени синдикат радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ), а на Првом конгресу октобра 1948. променио је назив у Савез синдиката. На Једанаестом конгресу, одржаном јуна 1990. применио је назив у Савез самосталних синдиката Југославије (СССЈ), окупљајући синдикате који су деловали на југословенским републикама (изузев Словеније и Хрватске), а услед распада Југославије, наставио је деловање у СР Југославији.
Као и све остале друштвено-политичке организације у СФРЈ био је део Социјалистичког савеза радног народа Југославије.
Историјат
[уреди | уреди извор]Након замирања синдикалног покрета у Југославији после окупације 1941. године, једини синдикат који је деловао у окупираној Југославији био је „Делавска енотност“, на ослобођеној територији у Словенији.
На земаљској конференцији у Београду, од 23. до 25. јануара 1945. године, обновљена је синдикална организација и створени Јединствени синдикати радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ).[1] ЈСРНЈ је на свом Првом конгресу, одржаном од 24. до 28. октобра 1948. године, променио име у Савез синдиката Југославије (ССЈ). Организовани на принципима добровољности, те организационе и финансијске самосталности, синдикати су имали значајну улогу у обнови земље, реконструкцији индустрије и изградњи социјализма.
ССЈ је по правилу сваке четврте до пете године одржавао конгрес. Посебне етапе у развоју синдиката представљали су Трећи конгрес (1955), Четврти конгрес (1959) и Пети конгрес (1964).
Увођењем радничког самоуправљања 1950. године, те преношењем многих функција државе на разне самоуправне органе, синдикална организација је почела да делује као друштвено-политичка организација радног колектива која пружа помоћ радничком органу управљања, те покреће раднике и службенике на извршење задатака и мера које би донео орган радничког самоуправљања.
ССЈ је 1957. године био главни нослиац припреме и организације Првог конгреса радничких савета Југославије.
Године 1990, Савез синдиката Југославије престао је да делује услед општег стања, а рад републичких огранака наставили су синдикати под старим или новим именом.
Међународне везе
[уреди | уреди извор]Године 1945, након обнове рада синдиката у Југославији, успостављена је и њихова међународна активност. Општеземаљска синдикална конференција подржала је англо-руски комитет за стварање Међународне синдикалне федерације, изабрала делегацију која је присуствовала конференцији (6 — 17. фебруар 1945. у Лондону) и оснивачком конгресу Светске синдикалне организације (27. децембар — 8. октобар 1945. у Паризу) на коме је у Извршни одбор ССФ био изабран Ђуро Салај, као представник синдиката земаља југоисточне Европе.
Након Резолуције Информбироа 1948, ССЈ је 1950. године иступио из ССФ-а услед сталног шиканирања и дискриминаторских поступака од стране ССФ и синдиката земаља источне Европе. ССЈ од тада није био члан ниједне светске синдикалне организације, али је активно учествовао у раду Међународне организације рада и УНЕСКО-а.
Организација
[уреди | уреди извор]Савез синдиката Југославије темељио се:
- на самосталном постојању шест синдиката:
- Синдикат радника индустрије и рударства
- Синдикат грађевинских радника
- Синдикат радника пољопривреде, прехрамбене и дуванске индустрије
- Синдикат радника услужних делатности
- Синдикат радника саобраћаја и веза
- Синдикат радника друштвених делатности (просветни, културно-уметнички, здравствени радници и бивши државни службеници)
- на заједничком деловању руководства Савеза синдиката од општине преко среза и републике до федерације, који обедињавају, координирају и усмеравају делатност синдиката руководећи се општим интересима радничке класе.
За руковођење синдикалним организацијама, статутом ССЈ била су одређена два органа: конгрес и Централно веће. Конгрес ССЈ сазивао је Централно веће најмање једном у четири године. Конгрес ССЈ сачињавали су делегати, које су бирали синдикати на својим конгресима, односно на републичким или општинским скупштинама.
Конгреси и Конференције
[уреди | уреди извор]- Прва опште земаљска конференција Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије — одржана у Београду од 23. до 25. јануара 1945.[2]
- Први конгрес Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије — одржан у Београду од 24. до 26. октобра 1948.[3]
- Други конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Загребу од 6. до 8. октобра 1951.[4]
- Трећи конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Сарајеву од 5. до 7. маја 1955.[5]
- Четврти конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 23. до 26. априла 1959.[6]
- Пети конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 20. до 24. априла 1964.[7]
- Шести конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 26. до 29. јуна 1968.[8]
- Седми конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 17. до 20. децембра 1974.[9]
- Осми конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 21. до 23. новембра 1978.[10]
- Девети конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 11. до 13. новембра 1982.
- Десети конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 29. до 31. маја 1986.
- Једанаести конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду 1. и 2. јуна 1990.
Председници
[уреди | уреди извор]| сазив | рб | име и презиме | п. мандата | к. мандата | трајање мандата | напомена | реф |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Оснивачка конференција 1945—1948. |
1 | Ђуро Салај (1889—1958) |
27. јануар 1945. | 26. октобар 1948. | 13 година, 70 дана | ||
| Први конгрес 1948—1951. |
26. октобар 1948. | 8. октобар 1951. | |||||
| Други конгрес 1951—1955. |
8. октобар 1951. | 7. мај 1955. | |||||
| Трећи конгрес 1955—1959. |
7. мај 1955. | 7. април 1958. | |||||
| 2 | Светозар Вукмановић Темпо (1912—2000) |
7. април 1958. | 26. април 1959. | 9 година, 3 дана | |||
| Четврти конгрес 1959—1964. |
26. април 1959. | 24. април 1964. | |||||
| Пети конгрес 1964—1968. |
24. април 1964. | 10. април 1967. | |||||
| 3 | Душан Петровић Шане (1914—1977) |
10. април 1967. | 29. јун 1968. | 7 година, 44 дана | |||
| Шести конгрес 1968—1974. |
29. јун 1968. | 24. мај 1974. | |||||
| 4 | Мика Шпиљак (1916—2007) |
24. мај 1974. | 20. децембар 1974. | 5 година, 364 дана | |||
| Седми конгрес 1974—1978. |
20. децембар 1974. | 23. новембар 1978. | |||||
| Осми конгрес 1978—1982. |
23. новембар 1978. | 21. април 1979. | |||||
| 21. април 1979. | 22. мај 1980. | СР Хрватска | |||||
| 5 | Миран Потрч (1938—2023) |
22. мај 1980. | 20. мај 1981. | 363 дана | СР Словенија | ||
| 6 | Раде Галеб (1927—1989) |
20. мај 1981. | 24. мај 1982. | 4 дана | СР Босна и Херцеговина | ||
| 7 | Богољуб Недељковић (1920—1986) |
24. мај 1982. | 24. мај 1983. | 1 година, 0 дана | САП Косово | [11] | |
| Девети конгрес 1982—1986. | |||||||
| 8 | Стојан Стојчевски (1931—) |
24. мај 1983. | 22. мај 1984. | 364 дана | СР Македоније | ||
| 9 | Душан Богданов (1921—2012) |
22. мај 1984. | 22. мај 1985. | 1 година, 0 дана | САП Војводина | ||
| 10 | Лазар Ђођић (1936—2016) |
22. мај 1985. | 31. мај 1986. | 1 година, 9 дана | СР Црна Гора | ||
| Десети конгрес 1986—1990. |
11 | Марија Тодоровић (1939—2022) |
31. мај 1986. | 29. мај 1987. | 363 дана | СР Србија | |
| 12 | Звонимир Храбар | 29. мај 1987. | 2. јун 1988. | 1 година, 4 дана | СР Хрватска | ||
| 13 | Марјан Орожен (1931—2015) |
2. јун 1988. | 30. мај 1989. | 362 дана | СР Словенија | ||
| 14 | Анђелко Васић (1937—2018) |
30. мај 1989. | 1. јун 1990. | 1 година, 2 дана | СР Босна и Херцеговина |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Josip Cazi, Ujedinjeni radnički sindikalni savez Jugoslavije i rad komunista u njemu, 1920-1940, knj. II Na političkoj liniji Komunističke partije Jugoslavije, 397 str.
- ^ Hronologija 2 1980, стр. 331.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 70.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 103.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 134.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 173.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 234.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 282.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 377.
- ^ Hronologija 3 1980.
- ^ „Стабилизација обавеза свих”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 25. 5. 1982. стр. 3.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета том II. Београд: Просвета. 1978. COBISS.SR 445959
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Друштвено-политичке организације у СФР Југославији | ||
|---|---|---|
Друштвено-политичке организације које су деловале на савезном нивоу у СФР Југославији | ||
.svg) | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
