Стипе Угарковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
СТИПЕ УГАРКОВИЋ
Stipe Ugarkovic.jpg
Стипе Угарковић
Датум рођења(1910-10-31)31. октобар 1910.
Место рођењаМало Поље, код Перушића
 Аустроугарска
Датум смрти19. јануар 1985.(1985-01-19) (74 год.)
Место смртиЗагреб,  СР Хрватска
 СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ одјула 1934.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
У току НОБ-акомандант одреда „Божидар Аџија“
Одликовања
Партизанска споменица 1941.

Стипе Угарковић (Мало Поље, код Перушића, 31. октобар 1910Загреб, 19. јануар 1985), учесник Народноослободилачке борбе, организатор устанка у Лици и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Стипе Угарковић рођен је 31. октобра 1910. године у Малом Пољу код Перушића. Бачварски занат изучио је у Сиску, одакле је 1928. године прешао је у Загреб. Био је активан у УРС-овим синдикатима. Јула 1934. године постао је члан Комунистичке партије Југославије.

После два полицијска изгона из Загреба, запослио се у Вараждину, одакле 1937. године, након хапшења и изгона одлази у Крањ. Од 1938. године био је на илегалном партијском раду у Загребу, где је био члан Месног комитета КП Хрватске и од 1939. његов секретар. Исте године ухапшен је и бачен у концентрациони логор у Лепоглаву, где је био до априла 1940. године. Те године изабран је за члана Централног комитета КПХ, а на Петој земаљској конференцији и за кандидата Централног комитета КПЈ.

ЦК КПХ упутио га је јула 1941. године у Лику, где је радио на организовању устанка. У току Народноослободилачког рата био је командант партизанског одредаБожидар Аџија“ и политички комесар Четрнаесте приморско-горанске бригаде. Од маја 1943. године био је на раду у Повереништву ЦК КПХ за северну Хрватску.

После ослобођења био је на дужностима у Савезу синдиката Југославије, од 1951. до 1956. године директор Републичког завода за социјално осигурање, а од 1956. до 1964. секретар за рад Извршног већа Сабора.

Умро је 19. јануара 1985. године у Загребу. Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.

Дела и одликовања[уреди | уреди извор]

Аутор је неколико књига везаних уз тематику НОБ-а, од којих су неке:

  • „Записи илегалца“, Загреб 1953.
  • „Милости не тражим: записи и успомене о народном хероју Ради Кончару“, Загреб 1959.
  • „Српом и чекићем“, Загреб 1959.
  • „Загреб, град херој: спомен-обиљежја револуцији“ (коаутор др. Иван Очак), Загреб 1979.

Носилац је Партизанске споменице 1941. године.

Литература[уреди | уреди извор]