Хамас

С Википедије, слободне енциклопедије
Исламски покрет отпора
حركة المقاومة الاسلامية
СкраћеницаХамас
حماس‎
ВођаФавзи Бархоум
ОснивачиАхмед Јасид, Абел Азиз ел Рантизи и Махмуд ел Захар
Начелник политичког бироаИсмаил Ханија (од 2017)
Основана10. децембар 1987. год.; пре 36 година (1987-12-10)
ПретходникПалестинска муслиманска браћа
СедиштеГаза, Палестинске територије
Доха, Катар
ИдеологијаПалестински национализам,[1][2][3]
Сунитски исламизам,[4]
Исламски фундаментализам,[5]
Антисемитизам,
Антиционизам
Политичка позицијаКрајња десница
РелигијаСунитски ислам
Међународно чланствоМуслиманска браћа
Палестински законодавни савјет
74 / 132
Веб-сајт
hamas.ps

Хамас (арап. حماس [Hamās], акроним од арап. حركة المقاومة الاسلامية [Harakat al-muqāwama al-islāmiyya], што приближно значи „Исламски покрет отпора“, док се тај израз у арапском користи за „одушевљење“) је палестинска сунитско-исламистичка и фундаменталистичка организација која се од Европске заједнице, САД као и од доста других земаља свијета карактерише као терористичко удружење. Уско је повезана са муслиманским братством. Њен прокламовани циљ је уништење Израела и успостављање исламске теократије на том, као и на подручјима Газе и Западне обале.[6]

У новијој историји је позната и успјешно дјелује као политичка партија у палестинским аутономним областима. У јануару 2006, ова група је побиједила на палестинским парламентарним изборима, гдје је освајањем апсолутне већине мандата у парламенту, збацила са власти до тада владајућу фракцију Фатах. Војно крило Хамаса су Изз ад-Дин ал-Касам Бригаде.

Оснивање[уреди | уреди извор]

Хамас је основан 1987, из милитантног крила Муслиманског братства.[7] Различите организације Хамаса су у остваривању својих циљева дјеловале политички, насиљем као и терористичким акцијама. Хамас је децентрализована организација, која при врбовању нових симпатизера и спонзора, промовисању својих циљева и растурања пропагандног материјала, дјелује тајно, али и јавно по џамијама и социјалним установама.

Посебно омиљена међу Палестинцима из Газе, Хамас добија све више на замаху и у другим предјелима Блиског истока. Највише због отворене и оружане борбе против Израела, али и због ангажовања на социјалном плану, организовању рада школа и других добротворних акција.

При својој борби (асиметрично вођење рата) против израелских цивила, Хамас употребљава и атентаторе самоубице. Највише због терористичких акција, Израел од 2004. приступа прецизном ликвидирању водећих активиста Хамаса.

Мировне иницијативе и преговоре, Хамас одбија као „чисто губљење времена“ и „бескористан напор“. Оне су „ништа друго него средство, убацивања невјерника као посредника у исламским земљама“. „За Палестину, не постоји другог рјешења од Џихада“.

Хамас означава цијели регион Палестине – самим тим и Израел, као „вјештачку ционистичку творевину“ – као „исламску колијевку“ коју не треба никада препустити „невјерницима“, и борбу за „освајање“ Израела проглашава дужношћу сваког муслимана. Та позиција је радикалнија од „свјетовне“ позиције Палестинске ослободилачке организације, која је 1988. признала суверенитет Држави Израел.

Идеологија[уреди | уреди извор]

Оснивачка повеља Хамаса из 1988. прокламује „дизање Алахове заставе изнад сваког палестинског пограничног камена“, као идеолошки циљ те организације. Последица тога би било укидање државе Израел, као и сваке секуларне институције у самој Палестини.

Та повеља се заснива на више антисемитских завереничких теорија које верују у истинитост Протокола сионских мудраца, као и у тезу о тајном заступању ционистичких интереса од стране слободних зидара, лионског и ротари клуба. Припадници Хамаса у Јеврејима виде одговорне за Француску револуцију, западни колонијализам, комунизам као и свјетске ратове.[тражи се извор]

Вође Хамаса негирају постојање холокауста. Својевремено је, од Израела ликвидирани вођа Хамаса Абделазиз ар-Рантиси, изјавио да се Холокауст никада није десио и да су ционисти подржавали и финансирали нацисте.[тражи се извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ekaterina Stepanova, Terrorism in Asymmetrical Conflict: Ideological and Structural Aspects Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2016), Stockholm International Peace Research Institute, Ekaterina Stepanova. Terrorism in Asymmetrical Conflict: Ideological and Structural Aspects. Oxford University Pressyear=2008. стр. 113. 
  2. ^ Abhyankar 2008, стр. 465.
  3. ^ Litvak, Meir (2005). Religious and Nationalist Fanaticism: The Case of Hamas in Fanaticism and Conflict in the Modern Age (edited by Matthew Hughes & Gaynor Johnson). Routledge. стр. 156—57. ISBN 9781135753641. „Hamas is primarily a religious movement whose nationalist world view is shaped by its religious ideology. 
  4. ^ * "Understanding Islamism" Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2013), Cris is Group Middle East/North Africa Report N°37, March 2, 2005
  5. ^
    • Islamic fundamentalism in the West Bank and Gaza: Muslim Brotherhood and Islamic Jihad, by Ziyād Abū 'Amr. . Indiana University Press. 1994. pp. 66-72. 
    • Webman, Esther (1994). Anti-semitic Motifs in the Ideology of Hizballah and Hamas. Project for the study of Anti-semitism, Tel Aviv University. ISBN 978-965-222-592-4. 
  6. ^ Law 2009, стр. 309
  7. ^ Roy, Sara (2011). Hamas and Civil Society in Gaza: Engaging the Islamist Social Sector. Princeton University Press. стр. 25. ISBN 978-1-4008-3832-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]