Пређи на садржај

Хидроенергетски потенцијала реке Врбас

С Википедије, слободне енциклопедије
Хидроелектрана Бочац једина је од две ХЕ на реци Врбас (друга је ХЕ Бочац 2) у електроенергенстком систему Републике Српске

Хидроенергетски потенцијала реке Врбас који је тренутно искоришћен са нешто више од петине, а на подручју тока кроз Републику Српску још и мање, има велике потенцијале. То потврђују спроведене студије кокје показују да распложиви хидроенергетски потенцијал слива реке Врбас износе око 4.270 GWh електричне енергије, у средње влажној години. Од наведеног потенцијала на основни водоток отпада 2.510 GWh или 58,8%, а на све притоке реке Врбас 1.760 GWh или 41,2 %. Од укупно искористивог хидроенергетског потенцијала сливног подручја Врбаса који износи око 3.200 GWh данас се за производњу електричне енергије користи око 720 GWh или 22,5% у хидроелектранама Јајце 1, Јајце 2 и Бочац.

Од могућег хидроенергетског потенцијала Врбаса у делу који протиче кроз Републику Српску, а који износи 1.895 GWh а користи се само 307 GWh, односно 16,2% за погон ХЕ Бочац инсталисане снаге од 110 мегавата.

Река Врбас

[уреди | уреди извор]

Река Врбас чији слив се налази у западном делу Босне и Херцеговине, на територији општина Горњи Вакуф, Бугојно, Доњи Вакуф, Јајце, Бања Лука (град), Лакташи, Србац и Градишка, у којима живи преко 500.000 становника.

На целокупном свом току, Врбас је створио идеалне услове за развој биодиверзитета. Литице кањона Врбаса су дом орловима, соколовима и јастребовима. Његовим зеленим водама пливају липљен, пастрмка и младица, што је сврстава у једну од најатрактивнијих за риболовни туризам.

Географске карактеристике

[уреди | уреди извор]
Слив реке Врбас, која једним делом тече кроз Федерацију БиХ, а другим делом кроз Републику Српску

Река Врбас извире испод планине Зец (планина код Фојнице) и након 235 km дугог тока улива се у реку Саву код Српца, на 96 m надморске висине. На свом путу од извора до ушћа ртека Врбас својом вооодом усекла је композитну долину, пролазећи кроз Скопљанску котлину, Виначку клисуру, Јајачку котлину, кањонску долину Тијесно, Бањалучку котлину и Лијевче поље.

На свом току она ствара три карактеристичне целине, у:

  • горњем току од извора до Јајца река Врбас је типична планинска река с много брзака и слапова,
  • средњем току, од Јајца до Бање Луке, река Врбас је са наглашеним падом корита као пробојница формира дубоки кречњачки кањон,
  • доњем току, од Бање Луке до ушћа, река Врбас има карактеристике типичне равничарске река.

Пре Бање Луке, Врбас пролази кроз кањон и бројне клисуре, који су заштићени Законом о заштити природних вриједности из 1955. године. Тече кроз: Скопљанску котлину, Виначку клисуру, Јајачку котлину, кањонску долину Тијесно, Бањалучку котлину а доњим током преко своје макроплавине Лијевче поље.

Једна од клисура реке Врбас

Слив реке Врбаса који има површину око 6.386 km² је издуженог облика дужине 150 km и просечне ширине 70 km. Просечна надморска висина слива је 690 м.н.в., а највиша тачка у сливу је на око 2.100 м.н.в.

Просечне годишње падавине у подрућју слива крећу се одо око 800 l/m2 при ушћу Врбаса у Саву до око 1500 l/m2 на јужном делу слива.

Просечно вишегодишње отицање са слива реке Врбаса износи око 132 m³/s. Просечно специфично отицање износи око 20,7 l/s/km².

Поред реке Врбас њен слив чине и:

Хидроенергатски потенцијал

[уреди | уреди извор]
  • Просјечан пад главног тока реке Врбас је 6 m/km, што га чини атрактивним за хидроенергетско коришћење. *Просечна надморска висина је око 690 m.n.m.
  • Просечне годишње падавине крећу се одо око 800 l/m² на ушћу Врбаса у Саву до око 1.500 l/m² на јужном делу слива.
  • Просечно вишегодишње отицање са слива реке Врбаса износи око 132 m³/s.
  • Просечно специфично отицање износи око 20,7 l/s/km².
  • Просечни коефицијент отицаја је око 0,59.
  • Режим тока воде у сливу реке Врбас је неравномеран.
  • Минимални протицаји падају на око 22-23% од просечног вишегодишњег протицаја.
  • Екстремно и до 10% на Врбасу код Горњег Вакуфа и на ушћу Врбање.
  • Максимални протицаји су од пет пута већи од средњих вишегодишњих протицаја.
  • Велике воде појављују се у периоду март-мај, а најизраженије су у априлу.
  • Маловодни периоди се јављају у периоду август-септембар, са минималним протицајем у августу.

Историја

[уреди | уреди извор]

Хидроенергетски потенцијал реке Врбаса први су уочили Аустроугарли још за време владавине Аустроугарске монархије Босном и Херцеговином. Они су 1894. године изградили прву хидроелектрану Јајце, снаге 8 MW. Електрична енергија произведена у ов ој хидроелектрани користила се у хемијској индустрији све до 1957. године.[1]

Након Другог светског рата започела је изградња нових савременијхих хидроенергетских објеката. Прво је 1954. изграђена ХЕ "Јајце 2" снаге 30 мегавата са билансном производњом 175 гигават-часова, а три године касније и ХЕ "Јајце 1" снаге 48 мегавата и билансном производњом струје од 232 гигават-часова.[1]

По завршетку изградње та два објекта, стало се са даљом изградњом хидроелектрана, иако се наставило се са израдом пројектне документације и истражним радовима на средњем току реке Врбас, на потезу од ХЕ Јајце 2 па до Бања Луке.[1]

До данас је у Републиици Српској приказано неколико решење за изградњу једне или више хидроелектрана.[2]

Тренутна искоришћеност хидропотенцијала Врбаса у РС

[уреди | уреди извор]

Хидроелектрана Бочац

[уреди | уреди извор]

Хидроелектрана Бочац која је изграђена и пуштена у рад 5. децембра 1981. године користи 16,2% укупног хидропотенцијала реке Врбас са притокама. Овај део хидропотенцијала Врбаса се у целости налази у Републици Српској.

Распадом електроенергетског система БиХ 1991. године, Хидроелектрана “Бочац” радила је једно време самостално и з ратним околностима испоручивала је електричну енергију Бањалучкој регији, Личкој Крајини и Западној Славонији.

Од 1992. године Хидроелектрана Бочац послује у оквиру матичног предузећа „Електропривреда Републике Српске“

Основни технички подаци ХЕ Бочац[3]
Тип бране бетонска лучна са двоструком закривљеношћу
Кота круне 286,00 [m n.m.]
Кота најдубљег дијела темеља 220,00 [m n.m.]
Грађевинска висина 66 [m]
Дебљина бране у темељу 13 [m]
Дебљина бране у круни 3 [m]
Дужина лука у круни 221,38 [m]
Запремина тијела бране 76.000 [m³]
Средњи годишњи доток 78,40 [m³/s]
Кота максималног успора 283,00 [m n.m.]
Кота нормалног успора 282,00 [m n.m.]
Кота минималног дневног радног нивоа 279,60 [m n.m.]
Кота екстремно минималног радног нивоа 254,00 [m n.m.]
Површина акумулације на КНУ (26,79) 2,3345 [km²] ili 233,45 [ha]
Средња рачунска дубина акумулационог базена 22,6 [m]
Дужина акумулационог базена 17,5 [km]
Тип акумулације Вјештачка са седмичним изравнањем
Година првог пуњења 1981.
Укупна запремина акумулације 52,1 x 106 [m³]
Корисна запремина акумулације 42,9 x 106 [m³]
Енергетска вриједност акумулације за максималну коту (283,00 m n.m.) 5,322 [GWh]
Максимални бруто пад 54,86 [m]
Нормални бруто пад 53,86 [m]
Минимални бруто пад 51,46 [m]
Капацитет органа за евакуацију вода 1478 [m³/s]
Број агрегата 2
Инсталисана привидна снага 2 x 65 [MVA]
Инсталисана активна снага 2 x 55 [MW]
Инсталисани проток 240 [m³/s]
Степен корисног дејства агрегата (nt x ng x ntr) 0,948 x 0,98 x 0,995 = 0,924
Укупна годишња производња 307,5 [GWh]
Датум пуштања агрегата у погон 5.12.1981.
Тип турбина Francis, вертикална
Номинални број обртаја 150 [min-1]
Број обртаја при побјегу 322 [min-1]

Хидроелектрана Бочац 2

[уреди | уреди извор]

За предузеће „Хидролекетране на Врбасу“ а.д Мркоњић Град изградња ХЕ „Бочац 2“ је представљао један од највећих изазова након изгадње ХЕ „Бочац због јединственог и специфичног објекта. Изградња ове хидроелектране трајала је од јула 2015. године до пуштања у рад у августу 2018. године. У објекат је уграђено више од 15.000 кубних метара бетона, више од 1.000 тона арматурног челика и ископано преко 40.000 кубних метара стијенског материјала.[4]

Хидроелектрана „Бочац 2“ је изграђена тако да задовољава савремене трендове и технолошка достигнућа која се примењују на страним тржиштима. Опрему која је у њу уграђена испуњава европске и светске стандарде, како у делу ефикасности, тако и делу заштите на раду и заштите животне средине. Хидроелектрана „Бочац 2“ је била најисплативија и најизводљивија инвестиција са максималном снагом 8.76 МW и просечном годишњом производњом 41.603 GWh.

Основни технички подаци[5]
Назив електране MHE Бочац 2
Тип електране Прибранско, проточна
Почетак рада 28. септембар 2018. године
Начин управљањењ Аутоматски/SCADA систем
Тип турбине и произвођач Хоризонтална капланова, ECOBulb, Andritz Hydro
Тип генератора и произвођач Синхрони, са трајним магнетима, Andritz Hydro
Нивои напона мреже на коју су прикључени објекти и постројења [kV] 35
Број агрегата/блокова kom 2
Номинална привидна снага на генераторимаna prividna snaga na generatorima [MVA] I= 4,995; II=4,995; I+II=9,990;
Номинална активна снага на генераторима [MW] I= 4,995; II=4,995; I+II=9,990;
Нормални фактор снаге cos φ 1
Максимална реактивна снага агрегата [MVAr] 2,2
Минимална снага агрегата [MW] 0,90
Годишња производња електране на прагу (остварена просечна десетогодишња закључно са последњом пуном годином) [MWh] 41.603 планирана производња
Укупни степен корисности [%] 88,5
Називна снага трансформатора [MVA] 10
Сопствена потрошња из бранше (остварени просек десетогодишњице закључно са последњом пуном годином) [MWh] 190 планирана
Потрошња из мреже (постигнути просечан десетогодишњи период закључно са последњом пуном годином) [MWh] 15 планирана
Инсталирани проток агрегата (хидроелектране) [m3/s] 110 (2 h 55)
Енергија добијена од 1[m3] воде [kWh] 0,0276
Количина воде за 1 [kWh] енергије [m3] 36,159
Еколишки прикватљив проток [m3/s] 17 раније послато
Тип акумулације Вештачка са дневним нивелисањем
Укупна запремина акумулације [106 m³] 2,31 na koti 227,80
Корисна запремина акумулације [106 m³] 2
Мртав простор акумулације [106 m³] 0,31 на коти 223,00
Енергетска вредност акумулације за максимални радни ниво [MWh] 51,66
Енергетнска вредниост акумулације за минимални радни ниво [MWh] 2,22
Радни ниво
*максимални [m.n.m.] 227,80
*минимални [m.n.m.]224,30
Ниво доње воде [m.n.m.] 216,71
Максимални бруто пад [m.n.m.][m] [m.n.m.]11,09
Капацитет органа за евакуацију воде [m.n.m.][m3/s] [m.n.m.]1500
Димензије цевовода (унела) [m.n.m.][m,D,Q] [m.n.m.]2x(18,2[m];5,5[m]; 55 m³/s)
Димензије канала [m.n.m.][m,Q] [m.n.m.]2x(35,5[m], 55 [m3/s])

Студије изводљивости ХЕ на реци Врбас у РС

[уреди | уреди извор]

Оно што је искључиви предмет интересовања предузећа „Хидроелеткрана на Врбасу" а.д. је изградња хидроелектрана на потезу од ХЕ „Бочац" до Крупе на Врбасу. [6] Сагледавањем могућности коришћења хидроенергетског потенцијала слива реке Врбас који припада Републици Српској, констатовано је да неискоришћени технички потенцијал износи 1.118,1 GWh.

Сва досадашња истраживања и израђена пројектна документација указују на атрактивност изградње хидроенергетских постројења нарочито у средњем делу слива реке Врбас, где је могуће изградити неколико ХЕ са великом годишњом производњом, а то су:

ХЕ "Крупа" са котом нормалног успора 228 mnm (из Основе).[6] Профил будуће хидроелектране налази се непосредно узводно од насеља Крупа, у клисури реке Врбас, која почиње низводно од постојеће акумулације компензационог базена и бране ХЕ „Бочац 2“. Кота нормалног успора акумулације ХЕ „Крупа“ је одређена тако да она са узводном ХЕ „Бочац 2“ чини усклађен каскадни систем.

У ХЕ „Крупа“ предвиђена су два агрегата са хоризонталним цевним, двоструко регулисаним, С-турбинама, снаге по 7,7 МW. Инсталисани проток хидроелектране био би 120 m³/s, а номинални пад 14 m. Турбински агрегати имали би инсталисани проток од 60 m³/s, са минималним протоком од 20 m³/s. Процењена средња годишња производња енергије у ХЕ била би 76,4 GWh.[7]

ХЕ „Грбићи" са котом нормалног успора 204 mnm.

ХЕ „Бања Лука" са котом нормалног успора 204 mnm.

ХЕ „Карановац" са котом нормалног успора 172,5 и

ХЕ „Новоселија" са котом нормалног успора 174,6.mnm.

За сваку појединачну хидроелектрану извршене су хидролошке, хидрауличке, енергетске и техноекономске анализе са посебним освртом на утицај изградње ХЕ на животну средину.

  1. ^ а б в „Хидроелектране на Врбасу: : Хидроенергетски потенцијал”. web.archive.org. 2013-10-30. Архивирано из оригинала 30. 10. 2013. г. Приступљено 2021-11-09. 
  2. ^ „ЗП "Хидроелектране на Врбасу" а.д. Мркоњић Град”. www.henavrbasu.com. Архивирано из оригинала 09. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-09. 
  3. ^ „Технички параметри ХЕ Бочац”. www.henavrbasu.com. Архивирано из оригинала 30. 10. 2013. г. Приступљено 09. 11. 2021. 
  4. ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Сутра отварање ХЕ Бочац 2, погледајте како објекат изгледа (ВИДЕО)”. РЕПУБЛИКА СРПСКА - РТРС. Приступљено 2021-11-09. 
  5. ^ „ЗП "Хидроелектране на Врбасу" а.д. Мркоњић Град”. www.henavrbasu.com. Архивирано из оригинала 09. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-09. 
  6. ^ а б „Хидроелектране на Врбасу: : Истражни радови”. web.archive.org. 2013-10-30. Архивирано из оригинала 30. 10. 2013. г. Приступљено 2021-11-09. 
  7. ^ „ЗП "Хидроелектране на Врбасу" а.д. Мркоњић Град”. www.henavrbasu.com. Архивирано из оригинала 09. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-09. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]