Србац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Србац
Opstina Srbac.gif
Зграда Општине
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Србац
Становништво
Становништво
 — (2013) Пад 2.707
Географске карактеристике
Координате 45°05′45″ СГШ; 17°31′08″ ИГД / 45.0957245° СГШ; 17.5188401° ИГД / 45.0957245; 17.5188401Координате: 45°05′45″ СГШ; 17°31′08″ ИГД / 45.0957245° СГШ; 17.5188401° ИГД / 45.0957245; 17.5188401
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Србац на мапи Босне и Херцеговине
Србац
Србац
Остали подаци
Поштански број 78420
Позивни број 051

Србац је насељено мјесто у општини Србац, Република Српска, БиХ. По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у насељу Србац је живјело 2.707 лица.[1]

Географија[уреди]

Србац се налази на ушћу Врбаса у Саву. Површина општине Србац износи 453 км2 и обухвата 39 насеља у којима живи око 17.000 становника. Са развијеном текстилном, хемијском и дрвном индустријом и малом привредом, Србац је трговачки, образовни, здравствени, културни и спортски центар. Северна граница општине поклапа се у дужини од 42 км са међународном границом између Републике Српске и Републике Хрватске. Брдовито-брежуљкасти облици рељефа заузимају око двије трећине србачког подручја, док преостали дио чине равнице. Обрадива земља заузима 60% територије; разноврсна је према областима, а данас активно пољопривредно становништво представља 25% укупног становништва општине. Према геолошким, морфолошким, хидрографским, климатским и осталим факторима, србачко подручје је погодно за узгој житарица. Околне планине учиниле су да се равничарски дио општине нашао у котлини, што овдје условљава и нешто специфичнију варијанту континенталне климе са израженим јесенима и прољећима без јаких ветрова.

Историја[уреди]

На овим просторима постојало је насеље по имену Цаганов град чак и током гвозденог доба. И до данашњих дана мало подручје поред Српца се зове Цагани. Прије пада Западног римског царства споменуто је насеље у овој области. Послије тога спомиње се насеље Свињар. Насеље на овом простору се није могло развијати због честих ратова.

У писаним документима из 1596. за вријеме великог рата, Хафиз Ахмед-паша је те године прешао са својом великом војском преко ријеке Саве у Славонију код мјеста Свињар. Њемачка мапа из 1621. такође назива ово место Свињар. За вријеме османске владавине ова област је била дио Босанског пашалука. Током устанка против Османског царства од 1875. до 1878. Свињар се помиње као важно мјесто у току устанка. Једна од битака против Турака одиграла се овдје 21. новембра 1875. код локалитета Србац гдје су мотајички хајдуци уништили турски војни логор.

Крајем 19. вијека Свињар је био под аустроугарском владавином. У периоду од 1899. до 1921. око 7.000 Пољака и око 5.000 Украјинаца је насељено у овој области. Године 1888. у Свињару је отворена основна школа. Крајем 1929. отворен је медицински центар у Свињару. Србац је добио име рјешењем Министарства унутрашњих послова Краљевине Југославије од 2. новембра 1933. године. За избор имена Србац у основи били су пресудна три фактора: географски, историјски и етнички. Подаци о локацији и настанку појединих насељених мјеста око Српца нису сачувани. О настанку имена неких насеља у народу су сачувана предања.

Током Другог свјетског рата овај крај су нападале све зараћене стране. Током 1970их Србац се брзо развијао отварањем нових фабрика текстила и амбалаже. Међутим, сав економски раст је заустављен због распада Југославије и рата у БиХ. Србац су само 3 пута бомбардовале хрватске снаге у љето 1992. Нико није погинуо у овим инцидентима, а Србац је претрпео само мању материјалну штету.

Спорт[уреди]

Србац је сједиште фудбалског клуба Слога, рукометног клуба Србац, женског рукометног клуба Србац , кошаркашког клуба Србац као и Карате клуба "БОРАЦ" Србац.

Становништво[уреди]

Националност[2] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 2.605 (85,60%) 1.840 (75,34%) 1.285 (89,42%) 707
Југословени 209 (6,86%) 394 (16,13%) 10 (0,69%) 2
Хрвати 54 (1,77%) 65 (2,66%) 46 (3,20%) 51
Муслимани 51 (1,67%) 33 (1,35%) 39 (2,71%) 12
Црногорци 29 22 2
Мађари 9
Роми 4
Македонци 7 2 2
Албанци 3 3
Словенци 1 1
остали и непознато 124 (4,07%) 71 19 9
Укупно 2.707[3] 3.043 2.442 1.437 789
Демографија[2]
Година Становника
1948. 573
1953. 492
1961. 789
1971. 1.437
1981. 2.442
1991. 3.043
1993. 2.863

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  3. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА
  4. Демографски процеси у селима србачке општине (подаци за Ванредни попис становништва 1993. године, преузети од СO Србац), аутор: Љиља Копрен, Српске земље и свијет (Географски научно-популарни часопис), Година XIV, Број 26, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (фебруар, 2007), pp. 16 и 17

Спољашње везе[уреди]