Шесторка

Шесторка

Жак-Емил Бланш: Le Groupe de six (1921)
У средини је пијанисткиња Марсел Мејер; с леве стране су, од дна према врху, Жермен Тајфер, Даријус Мијо, Артур Хонегер и Луј Диреј; десно стоје Франсис Пуланк и Жан Кокто; Жорж Орик седи.

Шесторка (фр. Les Six) је назив за групу од шест композитора који су радили на Монпарнасу. Назив је инспирисан Балакирјевљевом »Петорком«, а први га је употребио критичар Анри Коле 16. јануара 1920. године у чланку »Руска петорка, француска шесторка и господин Сати« (фр. Les cinq Russes, les six Français et M. Satie). Настала је као реакција на музички стил Рихарда Вагнера и импресионистичку музику Клода Дебисија и Мориса Равела.

Чланови Шесторке

1. Жорж Орик
2. Луј Диреј
3. Артур Хонегер
4. Даријус Мијо
5. Франсис Пуланк
6. Жермен Тајфер

Од Les nouveaux jeunes до Les Six

Скупина је настала из сличне скупине под именом »Нова омладина« (фр. Les nouveaux jeunes), коју је предводио Ерик Сати, а чији су чланови још били Хонегер, Диреј и Орик. Три године након Сатијеве скупине настаје Шесторка. Прича о генези скупине није сасвим разјашњена. Док Мијо наводи како је Коле насумично одабрао шест имена јер су се сви они међусобно познавали и сарађивали, занемарујући притом њихове потпуно различите темпераменте (Орик и Пуланк су били склонији Коктоу, Хонегер немачком романтизму, а Мијо медитеранском лирицизму), Орнела Волта тврди како је стварни геније иза групе био Жан Кокто, који је искористио свој утицај како би формирао и водио авангардну музичку скупину. Група се почела редовно окупљати у кабареу Le Bœuf sur le Toit (Во на крову), где су пред бројним познатим гостима одржавали концерте. Године 1921. Диреј је напустио групу, а коначан крај њихових окупљања дошао је са прераном смрћу Рајмона Радигеа, који је био гост кабареа и пријатељ чланова.

Литература

• Ivry, Benjamin (1996). Francis Poulenc. Phaidon Press Limited. ISBN 978-0-7148-3503-7. 
• Satie, Fondation Erik. Le groupe des Six et ses amis: 70e anniversaire. – Placard, Paris 1990 – 40 p. ISBN 978-2-907523-01-1. 
• Volta, Ornella (1993). Satie/Cocteau – les malentendus d'une entente: avec des lettres et des textes inédits d'Erik Satie, Jean Cocteau, Valentine Hugo et Guillaume Apollinaire. – Castor Astral –. ISBN 978-2-85920-208-8. 
• Cocteau, Jean – Le coq et l'Arelquin: Notes Autour de la Musique – Avec un portrait de l'auteur et deux monogrammes par P. Picasso – Paris, Éditions de la Sirène – 1918
• Roger Nichols – The Harlequin Years: Music in Paris 1917–1929 . 2002. ISBN 978-0-500-51095-7.

Спољашње везе

• Les Six, Сати и Кокто – Стефан Вилемин