Šestorka

Šestorka

Žak-Emil Blanš: Le Groupe de six (1921)
U sredini je pijanistkinja Marsel Mejer; s leve strane su, od dna prema vrhu, Žermen Tajfer, Darijus Mijo, Artur Honeger i Luj Direj; desno stoje Fransis Pulank i Žan Kokto; Žorž Orik sedi.

Šestorka (fr. Les Six) je naziv za grupu od šest kompozitora koji su radili na Monparnasu. Naziv je inspirisan Balakirjevljevom »Petorkom«, a prvi ga je upotrebio kritičar Anri Kole 16. januara 1920. godine u članku »Ruska petorka, francuska šestorka i gospodin Sati« (fr. Les cinq Russes, les six Français et M. Satie). Nastala je kao reakcija na muzički stil Riharda Vagnera i impresionističku muziku Kloda Debisija i Morisa Ravela.

Članovi Šestorke

1. Žorž Orik
2. Luj Direj
3. Artur Honeger
4. Darijus Mijo
5. Fransis Pulank
6. Žermen Tajfer

Od Les nouveaux jeunes do Les Six

Skupina je nastala iz slične skupine pod imenom »Nova omladina« (fr. Les nouveaux jeunes), koju je predvodio Erik Sati, a čiji su članovi još bili Honeger, Direj i Orik. Tri godine nakon Satijeve skupine nastaje Šestorka. Priča o genezi skupine nije sasvim razjašnjena. Dok Mijo navodi kako je Kole nasumično odabrao šest imena jer su se svi oni međusobno poznavali i sarađivali, zanemarujući pritom njihove potpuno različite temperamente (Orik i Pulank su bili skloniji Koktou, Honeger nemačkom romantizmu, a Mijo mediteranskom liricizmu), Ornela Volta tvrdi kako je stvarni genije iza grupe bio Žan Kokto, koji je iskoristio svoj uticaj kako bi formirao i vodio avangardnu muzičku skupinu. Grupa se počela redovno okupljati u kabareu Le Bœuf sur le Toit (Vo na krovu), gde su pred brojnim poznatim gostima održavali koncerte. Godine 1921. Direj je napustio grupu, a konačan kraj njihovih okupljanja došao je sa preranom smrću Rajmona Radigea, koji je bio gost kabarea i prijatelj članova.

Literatura

• Ivry, Benjamin (1996). Francis Poulenc. Phaidon Press Limited. ISBN 978-0-7148-3503-7. 
• Satie, Fondation Erik. Le groupe des Six et ses amis: 70e anniversaire. – Placard, Paris 1990 – 40 p. ISBN 978-2-907523-01-1. 
• Volta, Ornella (1993). Satie/Cocteau – les malentendus d'une entente: avec des lettres et des textes inédits d'Erik Satie, Jean Cocteau, Valentine Hugo et Guillaume Apollinaire. – Castor Astral –. ISBN 978-2-85920-208-8. 
• Cocteau, Jean – Le coq et l'Arelquin: Notes Autour de la Musique – Avec un portrait de l'auteur et deux monogrammes par P. Picasso – Paris, Éditions de la Sirène – 1918
• Roger Nichols – The Harlequin Years: Music in Paris 1917–1929 . 2002. ISBN 978-0-500-51095-7.

Spoljašnje veze

• Les Six, Sati i Kokto – Stefan Vilemin