АДП-рибозилација

С Википедије, слободне енциклопедије
АДП рибоза

АДП-рибозилација је адиција једне или више АДП-рибозних група на протеин.[1][2] Те реакције учествују у ћелијској сигнализацији и контролишу многе ћелијске процесе, укључујући ДНК поправку и апоптозу.[3][4]

АДП-рибозилациони ензими[уреди | уреди извор]

АДП-рибозилацију могу да посредују ензими НАД+:дифтамид АДП-рибозилтрансферазе, који преносе АДП-рибозну групу са никотинамид аденин динуклеотида (NAD+) на акцепторе као што су аргинин, глутаминска киселина, или аспартинска киселина. Код људи, један тип АДП-рибозилтрансфераза су НАД:аргинин АДП-рибозилтрансферазе, које модификују аминокиселинске остатке протеина као што су хистони додатком једне АДП-рибозне групе.[5] Те реакције су повратне; на пример, кад је аргинин модификован, настали АДП-рибозиларгинин се може разрадити дејством АДП-рибозиларгининских хидролаза.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Беленкy П, Боган КЛ, Бреннер C (2007). „НАД+ метаболисм ин хеалтх анд дисеасе” (ПДФ). Трендс Биоцхем. Сци. 32 (1): 12—9. ПМИД 17161604. дои:10.1016/ј.тибс.2006.11.006. 
  2. ^ Зиеглер M (2000). „Неw фунцтионс оф а лонг-кноwн молецуле. Емергинг ролес оф НАД ин целлулар сигналинг”. Еур. Ј. Биоцхем. 267 (6): 1550—64. ПМИД 10712584. дои:10.1046/ј.1432-1327.2000.01187.x. 
  3. ^ Бергер Ф, Рамíрез-Хернáндез МХ, Зиеглер M (2004). „Тхе неw лифе оф а центенариан: сигналлинг фунцтионс оф НАД(П)”. Трендс Биоцхем. Сци. 29 (3): 111—8. ПМИД 15003268. дои:10.1016/ј.тибс.2004.01.007. 
  4. ^ Цорда D, Ди Гироламо M (2003). „НЕW ЕМБО МЕМБЕР'С РЕВИЕW: Фунцтионал аспецтс оф протеин моно-АДП-рибосyлатион”. ЕМБО Ј. 22 (9): 1953—8. ПМЦ 156081Слободан приступ. ПМИД 12727863. дои:10.1093/ембој/цдг209. 
  5. ^ Оказаки ИЈ, Мосс Ј (1999). „Цхарацтеризатион оф глyцосyлпхоспхатидyлиноситиол-анцхоред, сецретед, анд интрацеллулар вертебрате моно-АДП-рибосyлтрансферасес”. Аннуал Ревиеw оф Нутритион. 19: 485—509. ПМИД 10448534. дои:10.1146/аннурев.нутр.19.1.485. 
  6. ^ Такада Т, Оказаки ИЈ, Мосс Ј (1994). „АДП-рибосyларгинине хyдроласес”. Мол. Целл. Биоцхем. 138 (1–2): 119—22. ПМИД 7898453. дои:10.1007/БФ00928452. 

Види још[уреди | уреди извор]