Адултизам

С Википедије, слободне енциклопедије

Адултизам је „моћ коју одрасли имају над децом“.[1] Прецизније, адултизам се дефинише као „предрасуде испраћене системском дискриминацијом против младих људи“.[2] Са више филозофске основе, појам је такође дефинисан као „пристрасност према одраслима... и друштвена зависност на одрасле људе, укључујући њихове идеје, активности и понашања“.[3]

Етимолошко порекло речи[уреди | уреди извор]

Стварање речи[уреди | уреди извор]

Реч адултизам коришћена је од стране Патерсон Ду Боиса 1903. године.[4] Такође се појављује у Француској литератури о психологији описујући утицај одраслих на децу. Виђен је као стање у коме је дете поседовало телесну и духовну конституцију налик одраслој особи. Као пример је дат:

Дванаестогодишњи дечак и тринаестогодишња девојчица који су имали став и личност налик на одрасле особе смештени су у дисциплинску установу због крађе и проституције. Ове врсте ране зрелости могу навести особу на „лош пут“ и требало би их препознати у раним периодима развоја појединца.[5]

Ова дефиниција је превазиђена у новинарском чланку са краја 70-их који је предложио да се адултизам дефинише као злоупотреба моћи коју одрасли имају над децом. Аутор је увидео примере адултизма не само код родитеља, већ и код наставника, психотерапеута, свештеника, полиције, судија и пороте.[1]

Употреба речи[уреди | уреди извор]

Адултизам је дефинисан као "понашања и ставови засновани на претпоставци да су одрасли бољи од младих људи, и да су стога надређени младима без икаквог договора".[6][7] Такође је виђен као "Зависност на понашања, идеје, уверења и поступке одраслих".[8] Адултизам је популарно коришћен како би се описала било која врста дискриминације над младим људима и разликује се од Агеисм-а, који је једноставно било која предрасуда заснована на годинама живота и не мора конкретно бити усмерена против младих. Адултизам је на први поглед проузрокован страхом од деце и младих.[9] Претпоставља се да је 'адултизам, који је повезан са сликом особе о себи и који се поткрепљује одбацивањем и искључивањем деце, увек био присутан у западној култури'.[10]

Флечер[11] сматра да се адултизам изражава кроз друштво на три начина:

  • Адултизам понашања: Лична осећања, претпоставке и веровања која стварају став особе према младим људима. Ово се такође назива интернализовани (унутрашњи) адултизам.
  • Културни адултизам: Заједничка понашања, укључујући веровања и обичаје, који промовишу претпоставку да су само због њихових година одрасли супериорни у односу на све остале који то нису. Ово се такође назива друштвени адултизам.
  • Структурални адултизам: Нормализација и признање историјских, културних, институционалних и међуљудских динамика које рутински дају предност одраслима, истовремено производећи кумулативне и хроничне негативне последице за младе. Ово се такође назива институционални адултизам.

Студија Института за кризну превенцију о распрострањености адултизма досла је до закључка да постоји повећан број локалних омладинских оргранизација које се баве овим проблемом.[12] На пример, локални програм у Оукленду, Калифорнији на свом wеб сајту описује адултизам као утицај који "омета развој младих, нарочито њихово самопоштовање и самопоимање као и способност да стварају здраве односе са одраслима па чак и да виде одрасле као савезнике".[13]

Слични појмови[уреди | уреди извор]

Адултизам се користи како би се описало угњетавање деце и младих људи од стране одраслих, на њега се гледа као на појам истоветне моћи и утицаја на животе младих као и расизам и сексизам.[14] Третира се као генерализација патернализма, која омогућава широк утицај мушкараца одраслог доба и може се искусити у инфантилизацији деце и младих. Педофобија (страх од деце) и епбифобија (страх од младих) су били предложени као нешто сто претходи адултизму.[15] Токофобија, страх од порођаја, такође може претходити адултизму. Геронтофобија, односно њен акроним, геронтократија могу бити проширења адултизма.

Слични појмови као што је старосна привилегија, адултархија и адулцентризам су били предложени као алтернативе, односно морфолошки речено истоветни појмови.[16] Неки активисти адултизам другачије зову “јутизам” (енг. Yоутхисм) или “чилдизам” (енг. Цхилдисм) изједначавајући га са сексизмом или хетеросексизмом.[17] Супротност адултизму је јеунизам (енг. Јеуинисм), који се дефинише као преферирање младих и адолесцената у односу на одрасле.

Барем једна истакнута организација дефинише дискриминацију младих као ејџизам (енг. Агеисм), који је било која врста старосне дискриминације. Национална асоцијација за права младих тврди да је ејџизам природнији и разумљивији појам од адултизма и стога много више коришћен међу младима који су под утицајем ове дискриминације.[18]  Заговорници употребе ејџизма такође верују да је нормално да се старији људи боре против вида старосне дискриминације против њих.[19]  Медјутим, национална организација звана Yоутх Он Боард противи се овоме, аргументујуци да “ословљавати адултистичко понашање називајући га ејџизмом је само по себи дискриминација против младих”.[20]

Узроци[уреди | уреди извор]

У свом првобитном чланку из 1978. године Флашер објашњава да се адултизам рађа као веровање да су деца инфериорна, сматрајући да се адултизам може испољавати као неговање, посесивност или престрогост, при чему су сви они, свесно или несвесно, усмерени на претерану контролу детета.[21]  Она се повезује са психолошком пројекцијом или цепањем, процесом током кога ‘појединац који поседује моћ приписује своје несвесне, нерешене сексуалне и агресивне проблеме’ детету  - ‘који су истовремено и тамна и светла страна, те стога долази до поделе на божанско (енг. Дивине Цхилд) и заостало дете'.[22]

Недавно су теолози Хитер Итон и Метју Фокс изнели тврдњу да - “Адултизам проистиче из тога што одрасли потискују дете које се “налази у њима”.[23] Џон Холт наводи следеће, “Разумевањем адултизма можете почети да схватате шта мислим када кажем да је већина онога што је познато као дечија уметност уствари изум одраслих”.[24] Ово гледиште донекле подржава Маја Анџелоу која наводи следеће:

“Сви смо ми креативни, али до тренутка када напунимо три или четири године неко је већ избио креативност из нас. Неки људи ућуткују децу када крену да препричавају доживљаје. Деца плешу у њиховим креветцима, али родитељи инсистирају да буду мирни. У време када креативни људи напуне десет или дванаест година желеће да буду као и сви остали.”[25]

Доказ постојања[уреди | уреди извор]

Анкета спроведена 2006/2007. од стране Енглеске алијансе за дечија права и Националног дечијег бироа испитала је 4,060 деце и младих по питању да ли су икада били неправедно третирани на основу различитих критеријума (расе, старости, пола, сексуалне опредељености…). Укупно 43% анкетираних младих у Британији изјаснило се да су искусили старосну дискриминацију, далеко више него дискриминацију било које друге врсте, медју којима су: полна (27%), расна (11%) и сексуална оријентација (6%).[26]

Класификација[уреди | уреди извор]

Поред Флечера,[11] и други експерти су навели више облика адултизма, нудећи типологију која укључује интернализовани адултизам,[27] институционализовани адултизам,[28] културни адултизам и друге облике.

Интернализовани адултизам[уреди | уреди извор]

У публикацији објављеној од стране W.К. Келог Фондације, професор Мичигенског Универзитета Бери Чековеј тврди да интернализовани адултизам узрокује да млади “преиспитују сопствени легитимитет и сумњају у своју способност да направе разлику” и укорењује “културу тишине” медју младим људима.[29]

Истраживачка студија закључује да - “Адултизам нас још као децу убеђује да се деца не рачунају”, као и да “нама [деци] постаје веома битно да добијемо признање од одраслих и будемо у добрим односима с њима, чак и ако то значи издати наше вршњаке. Овај аспект интернализованог адултизма води појавама као што су цинкарење рођака или улизивање наставнику, што су само неки од примера.“[30]

Други примери интернализованог адултизма укључују многе форме насиља над децом и младима од стране одраслих који оживљавају насиље са којим су се они сусрели као млади, као што је физичка казна, сексуално злостављање, вербално злостављање, друштвени инциденти који укључују прописе продавница којима се младима забрањује улазак без присуства одрасле особе, као и истеривање младих са одређене територије од стране полиције, наставника или родитеља без оправданог разлога.[6]

Институционални адултизам[уреди | уреди извор]

Институционални адултизам може бити очигледан у било ком случају системске пристрасности, где се формализована ограничења или захтеви дају људима само због њихових година. Полисе, закони, организационе структуре, и систематичне процедуре служе као механизми за одржавање и усађивање адултизма у друштву. Ова ограничења се често појачавају кроз физичку силу, принуду или полицијске акције и обично се виде као дупли стандарди.[31] Овај поступак се све више посматра као облик геронтократије.[32][33]

Институције које подржавају адултизам могу да укључују повереничке, правне, едукационе, јавне, религијске, и владине секторе заједнице. Литература социјалне политике је идентификовала адултизам као ''kontekst socijalne nejednakosti i ugnjetavanja dece, u kom se deci poriču ljudska prava i gde su deca žrtve zlostavljanja i eksploatacije.''[34]

Види још:

као и:

Културни адултизам[уреди | уреди извор]

Културни адултизам је много двосмисленији, али истовремено и преовлађујући облик дискриминације и нетолеранције према младима. Било каква ограничења или експлоатација људи због њихових година, супротна њиховим могућностима, схватањима, или способностима, се могу разумети као адултистична. Ова ограничења се често приписују терминима које користе одрасли само на основу година, као што су ''bolja procena'' ili ''mudrost godina''. Urednik časopisa o roditeljstvu komentariše da ''Ljudi najčešće drugačije razgovaraju sa decom nego sa odraslima, i takođe, često se drugačije ponašaju prema njima.''[36] Дати пример резимира културни адултизам. За примере погледати:

Резултати[уреди | уреди извор]

Социјално раслојавање[уреди | уреди извор]

Старосна дискриминација се појачано препознаје као нека форма фанатицизма у социјалним и културним окружењима широм света. Повећан број социјалних институција сматра да деца и тинејџери спадају у угњетаване мањинске групе.[38] Велики број младих се бори против адултистичких митова створених путем масовних медија између седамдесетих и деведесетих година прослог века.[39][40]

Истраживање сачињено из два извора (Национална студија Корнел универзитета и студија о младима Харвард универзитета) показала је да социјално раслојавање међу старосним групама доводи до предрасуда и генерализације; попут стално одржаваног мита путем медија да су адолесценти незрели, насилни и бунтовни.[41] Противници адултизма тврде да је то подстакло све већи броја младих, академика, истраживача, и других да се боре против адултизма и старосне дискриминације организовањем образовних програма, протестним исказима и стварањем организација посвећених изношењу овог проблема у јавност и дизању опште свести о истом.[42]

Истовремено, истраживање показује да млади људи који имају проблема са адултизмом унутар организација локалне заједнице имају велики утицај на саме организације попут својих колега, одраслих који раде са њима и веће заједнице којима организација припада.[43]

Културолошки одговори[уреди | уреди извор]

Постоји више негативних утицаја адултизма укључујући епбифобију (страх од младих) на повећање јаза међу генерацијама. Реакциони социлолошки одговор на адултизам има форму покрета за права деце, који воде млади људи који се боре против израбљивања за њихов рад. Мноштво популистичких тржишта су задужени за борбу против адултизма, пре свега музике и филмова. Такође, многи напори везани за промену статуса младих су додатно реаговали на адултизам, посебно они повезани са активизмом младих и активизмом студената, од којих се сваки у свом домену борио са ефектима институционалног и културног адултизма.[42]

Академски развој[уреди | уреди извор]

Повећан број владиних, академских и образовних институција широм света су створиле метод, спровеле истраживања и направиле публикације које одговарају на многе инсинуације и импликације адултизма. Велики део рада популарног истраживача Маргарет Мид се може сматрати реакцијом на адултизам.[44] Данашњи истраживачи чији радови анализирају ефекте адултизма укључују социолога Мајк Мејлса[45] и критичког теоретичара Хенри Жируа. Ова тема се такође од скоро обрађује у штиву психологије ослобођења.[46]

Указивање на проблем адултизма[уреди | уреди извор]

Било које неживо или живо указивање на адултизам се може сматрати за "адултистичко". Ово се може односити на понашања, методе, поступке, институције или особе појединачно.

Просветни радник Џон Холт предлаже да је подучавање одраслих о адултизму кључни корак ка подизању свести о проблему адултизма,[47] и да би најмање једна организација[48] и један наставни програм[49] постигао управо то. Неколико предавача су створили наставни програм који такође стреми да обучи младе о адултизму.[50] Тренутно, Уједињене нације се убрајају у организације које реагују на негативне утицаје адултизма и које су спровеле велики број истраживања[51] уз препознавање потребе да се супротставе адултизму кроз методе рада и програме. Конвенција за права деце има посебне Одредбе (5. и 12.) које су посебно посвећене борби против адултизма. Интернационална организација за борбу за људска права је учинила исто.[52]

Уобичајена пракса прихвата да су ангажовање "гласа младих" и формирање партнерства између младих и одраслих кључни кораци у борби против адултизма.[53]

Неки други начини борбе против адултизма укључују програме које предводе млади као и учествовање у организацијама које воде млади људи. Ово су два начина на које деца могу да појачају своју активност и уклоне предрасуде према одраслима. Програми које предводе млади омогућавају да се мишљења младих чују и узму у обзир.[54] Преузимање контроле над својом аутономијом може деци такође помоћи да зауздају своју сексуалност. Удаљавање од оквира адултизма води удаљавању од идеје да деца нису способна да обраде информације о сексу и њиховој сексуалности. Прихватајући чињеницу да су деца спремна да уче о себи ће смањити количину дезинформација које добијају од вршњака и омогућити им да добију тачну информацију од особа које су обучене о датој теми.[55]

Критицизам[уреди | уреди извор]

У својој најекстремнијој форми, дефиниција адултизма оних који заговарају третирање адултизма као проблема друштва је "више или мање свесна, неконтролисана и скривена злоупотреба моћи одраслог над дететом... што даје моћ одраслима над децом само по себи”.[56] Такав напад на било коју моћ одраслог може се подстаћи оним што се зове ”хомунцулус идеја о деци... превише одраслих који се понашају као деца су Мали Одрасли. Они не схватају да дете има потпуно другачије проблеме од одраслих људи".[57]

У својој слабијој форми, ”адултизам је злоупотреба моћи и не односи се на нормалне одговорности које одрасли имају према деци.[58] Стога, ”указивање на проблем адултизма није извртање структуре моћи или њено потпуно уклањање; већ разбијање адултизма укључује преиспитавање одлука".[59]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Flasher, J. (1978). "Adultism". Adolescence. 13 (51): 517–523. PMID 735921
  2. ^  J. Gregoire/C. M. Jungers, The Counsellor's Companion  (2007). стр. 65.
  3. ^ Fletcher, A. (2013). Ending Discrimination Against Young People. Olympia, WA: CommonAction Publishing.
  4. ^ Patterson Du Bois, Fireside Child-Study  (1903). стр. 17.
  5. ^ Courbon, P. (1933). "Mental adultism and precocious growth of the personality". Annales médico-psychologiques. 87: 355–362.
  6. ^ а б Bell, J. (1995) "Understanding Adultism: A Major Obstacle to Developing Positive Youth-Adult Relationships". YouthBuild USA. Retrieved 9/2/11.
  7. ^ Gong, Jennifer; Wright, Dana (септембар 2007). „The Context of Power: Young People as Evaluators”. American Journal of Evaluation. 28 (3): 327—333. doi:10.1177/1098214007306680. .
  8. ^  Introduction to Adultism Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2011). Freechild Project. Retrieved 4/4/10.
  9. ^  Scraton, P. (1997) "Childhood" in "crisis"? Routledge. стр. 25.
  10. ^  David Kennedy, The Well of Being (2006). стр. 67.
  11. ^ а б  Fletcher2013
  12. ^ Tate, Thomas F. and Copas, Randall L. (Spring 2003) "Insist or Enlist?: Adultism versus Climates of Excellence," Reclaiming Children and Youth: The Journal of Strength-based Interventions, v12 n1. p 40-45.
  13. ^ Youth Together Glossary Archived June 23, 2007, at the Wayback Machine.. Youth Together. Retrieved 4/1/2008.
  14. ^ Roche, Jeremy (November 1999). "Children: Rights, Participation and Citizenship". Childhood. 6 (4): : 475—493. doi:10.1177/0907568299006004006.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  15. ^ Fletcher, A. (2006) Washington Youth Voice Handbook Olympia, WA: CommonAction.
  16. ^ Bonnichsen, Sven. "Three Types of Youth Liberation: Youth Equality, Youth Power, Youth Culture" Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2011). Натионал Yоутх Ригхтс Ассоциатион. Ретриевед Јануарy 4, 2011.
  17. ^  Yоутх Либератион: Ан Интервиеw Wитх Бриан Доминицк он Знет Арцхивед Аугуст 7, 2007, ат Арцхиве-Ит
  18. ^ Тхреад фром Натионал Yоутх Ригхтс Ассоциатион Онлине Форумс ре: Агеисм вс. Адултисм Арцхивед Аугуст 24, 2006, ат тхе Wаyбацк Мацхине.. Ретриевед 7/20/08.
  19. ^ Алеx Корокнаy-Палицз'с блог Арцхивед Маy 23, 2006, ат тхе Wаyбацк Мацхине.. Ретриевед 7/20/08.
  20. ^ Yоунг, К & Сазама, Ј (2006) 15 Поинтс то Суццессфуллy Инволвинг Yоутх ин Децисион-Макинг. Бостон: Yоутх Он Боард Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2012).
  21. ^ Фласхер, Ј. (1978) Адултисм. Адолесценце 13(51) Фал 1978, 521.
  22. ^  Кеннедy. стр. 64
  23. ^  Еатон, Х & Фоx, M. "Цхаптер 10: Трансцендент Спирит: Цхилд Хоноринг анд Религион." ин Цавоукиан, Р. (Ед) & Олфман, С. (Ед). (2006). Цхилд хоноринг: Хоw то турн тхис wорлд ароунд. Wестпорт, ЦТ: Праегер Публисхерс/Греенwоод Публисхинг Гроуп.
  24. ^ Холт, Ј. (Ед) Теацх yоур оwн: Тхе Јохн Холт боок оф хомесцхоолинг. Персеус Публисхинг.
  25. ^ Ираки, X.Н.; Мукурима, Муриуки. "Кенyа Тимес Неwс, Опинион--Едуцатион неw вехицле оф а цласс социетy". Арцхивед фром тхе оригинал он 17 Марцх 2007. Ретриевед 2007-03-21.
  26. ^ Wиллоw, C., Франклин, А. анд Схаw, C. (2007). Меетинг тхе облигатионс оф тхе Цонвентион он тхе Ригхтс оф тхе Цхилд ин Енгланд. Цхилдрен анд yоунг пеопле'с мессагес то Говернмент. ДЦСФ.
  27. ^  Гет Тхе Wорд Оут! Јеннy Сазама (2004). стр. 12
  28. ^  Хернандез, D. & Рехман, Б. (едс). (2002)Цолонизе Тхис!: Yоунг Wомен оф Цолор он Тодаy'с Феминисм. Сеал Пресс
  29. ^  Адултс ас Аллиес Арцхивед Септембер 26, 2007, ат тхе Wаyбацк Мацхине. (1998) WК Келлогг Фоундатион. Ретриевед 4/1/2008.
  30. ^  Cult Awareness and Information Center
  31. ^ Малес, M. (1997) Фраминг Yоутх: 10 Мyтхс абоут тхе Неxт Генератион. "Цоуртс хаве еxплицитлy рулед тхат полицy-макерс маy импосе адулт респонсибилитиес анд пунисхментс он индивидуал yоутхс ас иф тхеy wере адултс ат тхе саме тиме лаwс анд полициес аброгате адолесцентс’ ригхтс ен массе ас иф тхеy wере цхилдрен."
  32. ^ Монитор Бреакфаст wитх Јамес Царвилле анд Станлеy Греенберг "Тхис ис нот цласс wарфаре, тхис ис генератионал wарфаре. Тхис администратион анд олд wеалтхy пеопле хаве децларед wар он yоунг пеопле. Тхат ис тхе реал wар тхат ис гоинг он хере. Анд тхат ис тхе wар wе'ве гот то талк абоут." - Јамес Царвилле
  33. ^ Гатто, Ј.Т. (2002) Тхе Ундергроунд Хисторy оф Америцан Едуцатион Арцхивед Децембер 10, 2006, ат тхе Wаyбацк Мацхине. "Цхилдрен аллоwед то таке респонсибилитy анд гивен а сериоус парт ин тхе ларгер wорлд аре алwаyс супериор то тхосе мерелy пермиттед то плаy анд бе пассиве. Ат тхе аге оф тwелве, Адмирал Фаррагут гот хис фирст цомманд."
  34. ^ Ломбардо, Луциен; Полонко, Карен А. "Интердисциплинарy Цонтрибутионс то тхе Превентион оф Цхилд Малтреатмент" Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јун 2016). Интернатионал Јоурнал оф Интердисциплинарy Социал Сциенцес. 4 (12): 89–112.
  35. ^ Институтионализед дисцриминатион ис алсо виеwед ас струцтурал виоленце. Сее Келлy, П. "Фигхтинг фор Хопе" (1984) фор специфиц евиденце оф институтионал адултисм ин хеалтхцаре, идентифиед ас струцтурал виоленце. "А тхирд оф тхе 2,000 миллион пеопле ин тхе девелопинг цоунтриес аре старвинг ор суфферинг фром малнутритион. Тwентy-фиве пер цент оф тхеир цхилдрен дие бефоре тхеир фифтх биртхдаy... Лесс тхан 10 пер цент оф тхе 15 миллион цхилдрен wхо диед тхис yеар хад беен ваццинатед агаинст тхе сиx мост цоммон анд дангероус цхилдрен'с дисеасес. Ваццинатинг еверy цхилд цостс £3 пер цхилд. Бут нот доинг со цостс ус фиве миллион ливес а yеар. Тхесе аре цлассиц еxамплес оф струцтурал виоленце."
  36. ^ Треатинг цхилдрен ас еqуалс. Wригхт, Ј. Неw Ренаиссанце Магазине (2001)."
  37. ^ Леддy, Тхомас (2002). „Аестхетицс анд Цхилдрен'с Пицтуре-Боокс”. Јоурнал оф Аестхетиц Едуцатион. 36 (4): 43—54. ЈСТОР 3301567. дои:10.2307/3301567. 
  38. ^ (2006) 15 Поинтс то Суццессфуллy Инволвинг Yоутх ин Децисион-Макинг. Бостон: Yоутх Он Боард. п 95.
  39. ^ (2004) "Макинг Спаце - Макинг Цханге: Профилес оф Yоутх-Лед анд Yоутх-Дривен Организатионс". Мовемент Стратегy Центер. п 17. Ретриевед 9/7/07.
  40. ^ Гироуx, Х. "Тхе Абандонед Генератион: Демоцрацy Беyонд тхе Цултуре оф Феар" (2003).
  41. ^ (2006) 15 Поинтс то Суццессфуллy Инволвинг Yоутх ин Децисион-Макинг. Бостон: Yоутх Он Боард. п 94.
  42. ^ а б (2006) 15 Поинтс то Суццессфуллy Инволвинг Yоутх ин Децисион-Макинг. Бостон: Yоутх Он Боард. п 92.
  43. ^ Зелдин, С, Кусген-МцДаниел, А, & Топитзес, D. "Yоутх Ин Децисион-Макинг: А Студy он Тхе Импацтс оф Yоутх он Адултс анд Организатионс" Арцхивед Аугуст 19, 2006, ат тхе Wаyбацк Мацхине. (2001).
  44. ^ Митцхелл, Лиса M. (2006). „Цхилд-Центеред? Тхинкинг Цритицаллy Абоут Цхилдрен'с Драwингс ас а Висуал Ресеарцх Метход”. Висуал Антхропологy Ревиеw. 22: 60—73. дои:10.1525/вар.2006.22.1.60. 
  45. ^ Цху, Јулие (1997). „Навигатинг тхе Медиа Енвиронмент: Хоw Yоутх Цлаим а Плаце Тхроугх Зинес”. Социал Јустице. 3 (69): 71—85. ЈСТОР 29767022. 
  46. ^ Wаттс, Родерицк Ј.; Фланаган, Цонстанце (2007). „Пусхинг тхе енвелопе он yоутх цивиц енгагемент: А девелопментал анд либератион псyцхологy перспецтиве”. Јоурнал оф Цоммунитy Псyцхологy. 35 (6): 779—792. дои:10.1002/јцоп.20178. 
  47. ^ Холт, Ј. (2003) Теацх Yоур Оwн Персеус Публисхинг.
  48. ^  Yоутх Он Боард Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2012)
  49. ^ Цреигхтон, А. & Кивел, П. (1992) Хелпинг Теенс Стоп Виоленце: А Працтицал Гуиде фор Цоунселорс, Едуцаторс, анд Парентс Хунтер Хоусе.
  50. ^ Миллер-МцЛеморе, Б. (2003) Лет тхе Цхилдрен Цоме: Реимагининг Цхилдхоод фром а Цхристиан Перспецтиве Јосеy-Басс.
  51. ^ Тхе Еволвинг Цапацитиес оф тхе Цхилд УНИЦЕФ. (2005)
  52. ^ Тхе Дифференце бетwеен Yоутх анд Адултс ХРW онлине.
  53. ^ (н.д.) Адултисм Ресоурцес Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2011) The Freechild Project website.
  54. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 10. 05. 2016. г. Приступљено 21. 05. 2017. 
  55. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2016. г. Приступљено 21. 05. 2017. 
  56. ^ Alice Miller, The Drama of Being a Child (1995) p. 85
  57. ^ Eric Berne, A Layman's Guide to Psychiatry and Psychoanalysis (Penguin 1976) p. 103
  58. ^ M.-N. Beaudoin/M. Taylor, Breaking the Culture of Bullying and Disrespect (2004) p. 9
  59. ^ Beaudoin, стр. 129–30

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Tate, T. (2003). „Insist or enlist? Adultism versus climates of excellence”. Reclaiming Children and Youth. 12 (1): 40—46. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Adultizam&oldid=27801300”