Анализа урина
Анализа урина | |
---|---|
Интервенција | |
МеСХ | Д016482 |
Други кодови | ЛОИНЦ Цодес фор Уриналyсис панелс |
МедлинеПлус | 003579 |
Клинички тестови урина или уриноанализа су различити тестови урина у дијагностичке сврхе. Анализа урина (УА) је једна од најчешћих метода медицинске дијагнозе.[1] Реч уриноанализа је портманто речи урин и анализа.[2] Остали тестови су култура у урину (микробиолошка култура урина) и ниво електролита у урину.
Постоје три основне компоненте за анализу урина: бруто преглед, хемијска евалуација и микроскопски преглед. Бруто испитивање циљних параметре који се могу мерити или квантификовати голим оком (или другим чулима), укључујући запремину, боју, провидност, мирис и специфичну тежину.
Део анализе мокраће може се обавити коришћењем уринских тест трака, у којима се резултати испитивања могу очитати као промене боје. Друга метода је светлосна микроскопија узорака урина.
Циљни параметри[уреди | уреди извор]
Резултати испитивања мокраће увек се тумаче коришћењем референтног распона који је дала лабораторија која је извршила испитивање или користећи информације које пружа произвођач тестне траке/уређаја.[3][4]
Боја[уреди | уреди извор]
Следе примери боја урина и њихових узрока (списак није потпун).
- Готово безбојан: Прекомерни унос течности за дате услове; нелечен дијабетес мелитус, дијабетес инсипидус и одређене врсте нефритиса.
- Жут: изразито жути урин може указивати на прекомерни унос рибофлавина (витамина Б2).
- Жуто-ћилибаран: нормалан.
- Жуто-облачан: прекомерни кристали (кристалурија) и / или прекомерни гној (пиурија).
- Наранџаст: недовољан унос течности за дате услове; унос наранџастих материја; унос феназопиридина због уринарних симптома.
- Црвен: цурење црвених крвних зрнаца или хемоглобина из таквих ћелија; хемолиза; унос црвених материја.
- Таман:
- Црвенкасто-наранџаст: Унос појединих лекова или других супстанци.
- Ружичасто-жут до црвенкастосмеђег: Унос појединих лекова или других супстанци.
- Тамносмеђ: Унос појединих лекова или других супстанци; оштећени мишић (миоглобинурија услед рабдомиолизе) од екстремног вежбања или других раширених оштећења, вероватно повезаних са лековима; измењена крв; билирубинурија; унос фенолних супстанци; неадекватни метаболизам порфирина; меланин из меланоцитних тумора; присутност абнормалног облика хемоглобина, метхемоглобина.
- Смеђе-црн до црног: Унос супстанци или лекова; измењена крв; проблем са метаболизмом хомогентисичне киселине (алкаптонурија), који такође може изазвати тамне беоњаче очију и тамне обојане унутрашње органе и ткива (охроноза); Отровање лајсолом (производом који садржи феноле); меланин из меланоцитних тумора). Парафенилендиамин је високо токсичан састојак формулација боја за косу који може да изазове акутну повреду бубрега и резултира црним урином.[5]
- Љубичаст због синдрома пурпурне мокраћне кесе.[5]
- Магента до љубичасто-црвене боје: Присутност фенолфталеина, стимулативног лаксатива који је претходно пронађен у сенозиду.[6]
- Зелен или таман са зеленкастим нијансама: Жутица (билирубинурија); проблем са метаболизмом жучи. Недавна операција која захтева високе дозе инфузије пропофола.[5] Употреба лека (Урибел) који је сличан феназопиридину за ублажавање уринарних симптома.
- Остале боје: Разне материје унесене у храну или пиће, посебно до 48 сати пре присуства обојеног урина.[7]
Мирис[уреди | уреди извор]
Мирис (задах) урина може нормално да варира од безмирисног (када је веома благо обојен и разблажен) до знатно јачег задаха када је особа дехидрирана, а мокраћа концентрована. Кратке промене мириса су обично само занимљиве и нису медицински значајне. (Пример: ненормалан мирис који многи могу открити након конзумирања шпаргле.) Урин дијабетичара који доживљавају кетоацидозу (урин који садржи високе нивое кетонских тела) може имати воћни или слатки мирис.[8]
Јони и метали у траговима[уреди | уреди извор]
Циљ | Доњи лимит | Горњи лимит | Јединица | Коментари | ЛОИНЦ кодови |
---|---|---|---|---|---|
Нитрит | н/а | Присуство нитрита у урину, звано нитритурија, указује на присуство колиформних бактерија. | |||
Натријум (Na) – дневно | 150[10] | 300[10] | ммол / 24 х | Анализа мокраће често се захтева током анализе акутне повреде бубрега. Потпуна функција бубрега може се открити једноставном методом тестне траке. | 2956-1 |
Калијум (К) – дневно | 40[10] | 90[10] | ммол / 24 х | Урински К се може одређивати у оквиру анализе хипокалемије. У случају губитка К у гастроинтестиналном тракту, урински К ће бити низак. У случају бубрежног губитка К, ниво К у урину ће бити висок. Смањени нивои урина К уочљиви су и код хипоалдостеронизма и надбубрежне инсуфицијенције. | 2829-0 |
Уринарни калцијум (Ca) – дневно | 15[11] | 20[11] | ммол / 24 х | Абнормално висок ниво назива се хиперкалциурија, а абнормално ниска стопа хипокалциурија. | 14637-3 |
100[11] | 250[11] | мг / 24 х | 6874-2 | ||
Фосфат (П) – дневно | н/а[10] | 38[10] | ммол / 24 х | Фосфатурија је хиперекскреција фосфата у урину. Ово стање је подељено на примарни и секундарни тип. Примарну хиперфосфатурију карактерише директно излучивање фосфата путем бубрега, нпр. код примарне дисфункције бубрега, као и директно дејство многих класа диуретика на бубреге. Уз то, секундарни узроци, укључујући оба типа хиперпаратироидизма, изазивају хиперекскрецију фосфата у урину. | 14881-7 |
Параметар везан за натријум је фракционо излучивање натријума, што је проценат натријума који филтрира бубрег, који се излучује урином. То је користан параметар код акутног затајења бубрега и олигурије, чија вредност испод 1% указује на пререналну болест, а вредност изнад 3%[12] указује на акутну тубуларну некрозу или друга оштећења бубрега.
Протеини и ензими[уреди | уреди извор]
Циљ | Доњи лимит | Горњи лимит | Јединица | Коментари |
---|---|---|---|---|
Протеин | 0 | количине у траговима[9] / 20 |
мг/дл | Протеини се могу мерити Албустикс тестом. Пошто су протеини веома велики молекули (макромолекули), они се нормално не налазе у мерљивим количинама у гломеруларном филтрату или у урину. Откривање протеина у урину, звано протеинурија, може указивати на повећану пропустљивост гломерула. То може бити узроковано бубрежним инфекцијама или другим болестима које су секундарно погодиле бубреге, попут хипертензије, дијабетес мелитуса, жутице или хипертиреозе. |
Људски хорионски гонадотропин (hCG) | – | 50[13] | У/л | Овај хормон се појављује у урину трудница. Такође се појављује у случајевима рака тестиса код мушкараца. Кућни тестови трудноће обично откривају ову супстанцу. |
Крвне ћелије[уреди | уреди извор]
Циљ | Доњи лимит | Горњи лимит | Јединица | Коментари |
---|---|---|---|---|
Црвена крвна зрнца (РБЦс) / еритроцити |
0[9][14] | 2[9] – 3[14] | по пољу високе снаге (ХПФ) |
Могу бити присутна као нетакнуте ћелије, што указује на крварење. Чак је и количина крви у траговима довољна да цели узорак урина добије црвено/ружичасту нијансу, што ствара потешкоће у процени количине крварења грубим прегледом. Хематурија може настати због генерализиране дијатезе крварења или проблема специфичних за уринарни тракт (траума, камен ... уролитијаза, инфекција, малигнитет итд.) или артефакта катетеризације у случају да се узорак узме из вреће за прикупљање, у којем случају на поновљени тест треба послати свежи узорак урина.
Ако су црвена крвна зрнца бубрежног или гломеруларног порекла (због гломерулонефритиса), она имају механичка оштећења настала при гломеруларном проласку, а затим осмотска оштећења дуж тубула, те се појављују дисморфне карактеристике. Дисморфна црвена крвна зрнаца у мокраћи која су најкарактеристичнија за гломеруларно порекло називају се „ћелије Г1”, торусни прстенови с избоченим округлим мехурићима који понекад изгледају попут главе Микија Мауса (са ушима). Безболна хематурија безгломеруларног порекла може бити знак малигнитета мокраћних путева, што може оправдати темељитије цитолошко истраживање. |
РБЦ одливи | н/а | 0 / негативан[9] | ||
Бела крвна зрнца (WБЦс) / леукоцити / (ћелије гноја) |
0[9] | 2[9] / негативан[9] | ||
– | 10 | по µл или мм³ |
„Знатна леукоцитоурија” која је већа или једнака од 10 леукоцита по микролитру (µл) или кубном милиметру (мм³) | |
„крв” / (заправо хемоглобин) |
н/а | 0 / негативан[9] | квантитативна скала тестног штапића од 0 до 4+ | Хемоглобинурија указује на ин виво хемолизу, али се мора разликовати од хематурије. У случају хемоглобинурије, урински тестни штапић показује присуство крви, али на микроскопском прегледу не види РБЦ. Ако је хематурија праћена артефактном екс виво или ин витро хемолизом у прикупљеном урину, тест штапићем ће такође бити позитиван на хемоглобин и тешко се може протумачити. Боја урина такође може бити црвена због излучивања црвенкастих пигмената или лекова. |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Симервилле ЈА, Маxтед WЦ, Пахира ЈЈ (март 2005). „Уриналyсис: а цомпрехенсиве ревиеw”. Америцан Фамилy Пхyсициан. 71 (6): 1153—62. ПМИД 15791892. Архивирано из оригинала 2. 6. 2005. г.
- ^ Харпер, Доуглас. „Уриналyсис”. Онлине Етyмологy Дицтионарy. Архивирано из оригинала 21. 8. 2012. г. Приступљено 26. 9. 2011.
- ^ „Референце Рангес анд Wхат Тхеy Меан”. Лаб Тестс Онлине (УСА). Архивирано из оригинала 28. 08. 2013. г. Приступљено 22. 6. 2013.
- ^ „Урине Друг Тест”. Архивирано из оригинала 07. 12. 2018. г. Приступљено 03. 07. 2020. Сундаy, 25 Новембер 2018
- ^ а б в https://reference.medscape.com/slideshow/discolored-urine-6008332?src=wnl_critimg_171117_mscpref_v2&uac=20524DV&impID=1486503&faf=1#18 Архивирано 2018-04-30 на сајту Wayback Machine Medscape, 12 Causes of Discolored Urine.
- ^ Murphy, James (6. 5. 2009). „Movement Away From Phenolphthalein in Laxatives”. JAMA. 301 (17): 1770. PMID 19417193. doi:10.1001/jama.2009.585.
- ^ „Urine color - Symptoms and causes”. mayoclinic.org. Архивирано из оригинала 14. 9. 2017. г. Приступљено 30. 4. 2018.
- ^ „Urine odor Causes”. mayoclinic.org. Архивирано из оригинала 9. 1. 2018. г. Приступљено 30. 4. 2018.
- ^ а б в г д ђ е ж з Normal Reference Range Table Архивирано 2011-12-25 на сајту Wayback Machine from The University of Texas Southwestern Medical Center at Dallas. Used in Interactive Case Study Companion to Pathologic basis of disease.
- ^ а б в г д ђ Reference range list from Uppsala University Hospital ("Laborationslista"). Artnr 40284 Sj74a. Issued on April 22, 2008
- ^ а б в г medscape.com - Urine Calcium: Laboratory Measurement and Clinical Utility Архивирано 2011-09-06 на сајту Wayback Machine Бy Кевин Ф. Фолеy, ПхД, ДАБЦЦ; Лорензо Боццуззи, ДО. Постед: 12/26/2010; Лабораторy Медицине. 2010;41(11):683–686. © 2010 Америцан Социетy фор Цлиницал Патхологy. Ин турн цитинг:
- Wу ХБА. Тиетз Гуиде то Цлиницал Лабораторy Тестс. 4тх ед. Ст. Лоуис, МО: Саундерс, Елсевиер; 2006.
- ^ „МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа: Фрацтионал еxцретион оф содиум”. Архивирано из оригинала 3. 5. 2009. г. Приступљено 2. 5. 2009.
- ^ Ајуби НЕ, Нијхолт Н, Wолтхуис А (2005). „Qуантитативе аутоматед хуман цхориониц гонадотропин меасуремент ин урине усинг тхе Модулар Аналyтицс Е170 модуле (Роцхе)”. Цлиницал Цхемистрy анд Лабораторy Медицине. 43 (1): 68—70. ПМИД 15653445. дои:10.1515/ЦЦЛМ.2005.010.
- ^ а б „медицал.хисторy.интервиеw: Лаб Валуес”. Архивирано из оригинала 12. 12. 2012. г. Приступљено 21. 10. 2008.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Lab Tests Online: Urinalysis
- Instructions How to Use with Reader and Without By Color Comparison Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јануар 2017)
- Conoximent de las Orines, an early book about analyzing urine for medical purposes. Estimated date 1466. Архивирано 2014-10-21 на сајту Archive.today