Аугустин Кажотић

С Википедије, слободне енциклопедије
Аугустин Кажотић
Блажени Аугустин Кажотић, витрај у цркви Госпе Лурдске у Ријеци
Датум рођења1260.
Место рођењаТрогир
 Краљевина Далмација и Хрватска
Датум смрти3. август 1323.(1323-08-03) (62/63 год.)
Место смртиЛуцера
 Напуљско краљевство

Аугустин Цасотти (Кажотић) (*1260. у Трогиру − † 1323. у Лучери, Италија), је блаженик, редовник доминиканац, загребачки бискуп, зачетник хуманизма у северној Хрватској, говорник и научник.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Споменик

Аугустин је рођен око године 1260. у Трогиру, у италијанској породица пореклом из Венеције. Заредио се у Сплиту. Као доминиканац студирао је у Паризу. 1303. године именован је за загребачког бискупа. У Загребу је утемељио катедралну школу и библиотеку. Многи су га племићи због његова значаја и крепости узимали као судију у својим медусобним споровима. Због своје светости живота, велике културе, снажне речитости меду свим угарско-хрватским бискупима имао је велик углед. Након посета папи у Авињону 1318, није више смео да се врати у Загреб, јер се замерио тадашњим политичарима. Тако је именован бискупом у јужном италијанском граду Свете Марије, Лучери, где је и умро 1323. године. Тамо је и покопан. Карло Систо пише да су »Хрвати узалуд покушавали крадом да отму блажениково тело«. Народ га је ради бројних чудеса што су изводиле његове реликвије (меду осталим оздрављење немих и опседнутих) брзо почео да штује. То је штовање 1702. службено потврдио папа Клемент XI, прогласивши га блаженим. У Хрватској се штује као заштитник Хрватског друштва црквених музичара.

Први је познати организатор црквеног певања у Хрватској и творац тзв. загребачког обреда.

Папе Бенедикт XI и Јован XXII, напуљски краљ Роберт I Анжувинац и калабријски војвода Карло, сликар Томасо да Модена, хисторичари Опицинус де Цанистрис, Галвано Фјама, Бернард Гуи и Михо Мадијев, Аугустинови савременици, представљају га као врсна проповедача и учењака са наглашеном ерудицијом, добротом, изванредним смислом за саосећање са сиромасима и обесправљенима и другим људским врлинама.

У Ризници загребачке катедрале налази се реликвијар-моћник с хумералом-нарамеником блаженог Аугустина Кажотића. Хумурал је 1692. даровао беневентски надбискуп, кардинал Винценције Марија Орсини, каснији папа Бенедикт XIII (17241730). Бискуп А. I. Микулић је хумерал из Калоче донео лично у Загреб и за њега је дао да се изради шкрињица обложену сребром, са попрсјем Аугустина Кажотића и натписом: “САЦРУМ ХУМЕРАЛЕ БЕАТИ АУГУСТИНИ ЕПИСЦОПИ ЗАГРАБИЕНСИС”.

Аугустин се посебно бринуо за сиромашне. Тако је канонику управитељу катедралне школе осигурао редовна материјална примања, али му је забранио да од сиромашних ученика тражи паре, или било које услуге. Од својих бискупских прихода редовно је већи део делио сиромашнима. Особиту пажњу је посвећивао здравству и хигијени народа. Из Бамберга је наручио приручник о здрављу, а по селима је дао да се копају бунари и сади лековито биље.

Историчар Балтазар Крчелић, каноник, пише да је 1312. год. у доба градње катедрале била велика суша и да је по заговору бискупа на данашњем Тргу бана Јелачића у Загребу проврео извор воде, који је у последње време веома лепо уређен. Данас је познат као "Мандушевац".

У Католичкој цркви помендан му је 3. августа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Блажени Аугустин Кажотић”. Загребачка надбискупија. Приступљено 18. 1. 2021. (језик: хрватски)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]