Бргљези

С Википедије, слободне енциклопедије

Brgljezi
Evroazijski brgljez se penje uz stablo drveta u potrazi za hranom
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Podred: Passeri
Lesson, 1828
Породица: Ситтидае
Linnaeus, 1758
Типска врста
Sitta europaea
Linnaeus, 1758

Бргљези (лат. Sittidae) су породица малих птица са три рода, Sitta, Tichodroma и Salpornis.[1] Бргљези имају карактеристичне велике главе, кратке репове, и јаке кљунове и канже. Они оглашавају своју територију бучним, једноставним песмама. Већина врста има сива или плавкаста леђа и црне траке око очију.

Опис[уреди | уреди извор]

Прави бргљези рода Sitta су веома слични једни другима, па их је лако препознати од осталих. Горњи део тела је углавном сиве боје, док је код неких тропских врста јаркоплаве или љубичасте. Многе врсте имају црне пруге преко очију. Доњи делови тела су сивкастобеле до смеђе боје. Мужјаци и женке се врло мало разликују, са изузетком бргљеза зидарчца, код којег мужјаков врат постане црн за време сезоне парења. Кљун је подуг, врат и реп су кратки. Дужина варира од 9,5 до 20 cm, а тежина од 10 до 60 g. Пењу се на другачији начин од детлића и пузића, не користећи реп као ослонац. Док се пењу, не постављају ноге паралелно, већ једну поставе високо, а другу ниско, као ослонац.[2] Оглашавају се цвркутањем и узастопним пискутањем.[3] Њихову исхрану чине инсекти и пауци, а у јесен и зиму семење. Две врсте су угрожене, а две осетљиве.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Бргљези обично живе у паровима или малим групама. Током зиме често се удружују с јатима сеница, детлића и осталих шумских птица које траже храну. Сви се гнезде у дупљама у дрвећу или стенама, али постоји неверојатна разлика у детаљима током изградње гнезда. Неке мање врсте копају коморе у трулом дрвету као гнездо, белогруди и белообразни бргљези трљају отровне инсекте око улаза у гнездо, а црвеногруди користи размазану смолу као заштиту. Бргљези лончари праве гнезда од блата. Женка снесе 4-10 белих јаја са црвенкастим пегама. Тежина јаја варира од 1 до 2,5 г. Инкубација траје 14-18 дана, а птићи у гнезду остају 20-25 дана. Током инкубације мужјак храни женку.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Настањују Азију, Европу, Северну Америку и север Африке. Станишта су им шумовита подручја, паркови и стеновита места. Ниједна врста није права селица, али северне популације се понекада селе јужније.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Фамилију бргљеза је описао Рене Лесон 1828. године.[4][5] Понекад се планинска карполачка (Tichodroma muraria), која је ограничена на планине јужне Евроазије, сврстава у исту фамилију са бргљезима, мада у засебну потфамилију Tichodromadinae, у ком случају се бргљези класификују као потфамилија Sittinae. Међутим, та врста се чешће ставља у засебну фамилију, Tichodromadidae.[6] Планинска карполачка је у погледу морфологије између бргљеза и пузаваца, док су њен изглед, текстура њеног перја, и облики и патерн њеног репа ближи бргљезима.[7] Врста Hypositta corallirostris са Мадагаскара (раније позната као корално-кљунасти бргљез) и род ситела из Аустралије и Нове Гвинеје су некад били груписани у породицу бргљеза због сличности у погледу изгледа и животног стила, међутим они нису блиско сродни. Сличност је настала путем конвергентне еволуције ради попуњавања еколошке нише.[8]

Најближи сродници бргљеза, осим планинске карполачке, су пузаваци, и ове две (или три) фамилије се понекад стављају у већу групу са царићима и хватачима комараца. Ова надфамилија, Certhioidea, је предложена на бази филогенетичких студија користећи митохондријску и једрену ДНК, и створена је да би се покриле кладе (четири или) пет фамилија уклоњених из веће групе врабастих птица, Sylvioidea.[5][9]

Сви бргљези су у роду Sitta према Линеовој класификацији из 1758,[10] што је име изведено из ситтē, античке грчке речи за птицу.[11] Неке врсте бргљеза имају склоност да заглаве велике инсекте или семенке у пукотине и да их сецкају својим јаким кљуном, из чега је изведен енглески назив породице, nuthatch.[12] Специфичне границе међу бргљезима је тешко дефинисати. Црвеногруди бргљез, Sitta whiteheadi и кинески бргљез имају опсеге гнеждења раздвојене хиљадама километара, али су слични по преференцијама, изгледу и песмама. Раније су се сматрали једном врстом, али се сада обично деле на три врсте[13] и сачинајвају комплексну врсту заједно са врстама Sitta krueperi и Sitta ledanti. Неуобичајено за бргљезе, свих пет врста ископава властита гнезда.[14]

Врсте[уреди | уреди извор]

Подврсте[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Catalogue of Life”. Архивирано из оригинала 23. 06. 2015. г. Приступљено 06. 04. 2019. 
  2. ^ Hrv:Enc
  3. ^ Templeton, Christopher N.; Greene, Erick (mart 2007). „Nuthatches eavesdrop on variations in heterospecific chickadee mobbing alarm calls” (PDF automatic download). Proceedings of the National Academy of Sciences. 104 (13): 5479—5482. PMC 1838489 Слободан приступ. PMID 17372225. doi:10.1073/pnas.0605183104. 
  4. ^ Lesson, René (1828). Manuel d'ornithologie, ou description des genres et des principales espèces d'oiseaux (на језику: French). Volume 1. Paris: Roret. стр. 360.  Lesson used the French Sittées rather than the Latin Sittidae.
  5. ^ а б Cracraft, J.; Barker, F. Keith; Braun, M. J.; Harshman, J.; Dyke, G.; Feinstein, J.; Stanley, S.; Cibois, A.; Schikler, P.; Beresford, P.; García-Moreno, J.; Sorenson, M. D.; Yuri, T.; Mindell. D. P. (2004) "Phylogenetic relationships among modern birds (Neornithes): Toward an avian tree of life." pp. 468–489 in Assembling the tree of life (J. Cracraft and M. J. Donoghue, eds.). . New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517234-8. 
  6. ^ Snow & Perrins 1998, стр. 1408
  7. ^ Vaurie, Charles; Koelz, Walter (novembar 1950). „Notes on some Asiatic nuthatches and creepers” (PDF). American Museum Novitates. 1472: 1—39. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 09. 2009. г. Приступљено 06. 04. 2019. 
  8. ^ Harrap & Quinn 1996, стр. 16–17 "Family Introduction"
  9. ^ Barker, F. Keith (2004). „Monophyly and relationships of wrens (Aves: Troglodytidae):a congruence analysis of heterogeneous mitochondrial and nuclear DNA sequence data” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 31 (2): 486—504. PMID 15062790. doi:10.1016/j.ympev.2003.08.005. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 4. 2016. г. 
  10. ^ Linnaeus, C. (1758). Systema naturae per regna tria naturae. I (10th изд.). Stockholm: Laurentius Salvius. стр. 115. „'Rostrum subcultrato-conicum, rectum, porrectum: integerrimum, mandíbula superiore obtusiuscula. Lingua lacero-emarginata” 
  11. ^ Brookes, Ian (editor-in-chief) (2006). The Chambers Dictionary (ninth изд.). Edinburgh: Chambers. стр. 1417. ISBN 978-0-550-10185-3. 
  12. ^ „Nuthatch”. Merriam-Webster Online Dictionary. Merriam-Webster Online. Приступљено 24. 6. 2008. 
  13. ^ Harrap & Quinn 1996, стр. 12–13 "Species limits"
  14. ^ Pasquet, Eric (januar 1998). „Phylogeny of the nuthatches of the Sitta canadensis group and its evolutionary and biogeographic implications”. Ibis. 140 (1): 150—156. doi:10.1111/j.1474-919X.1998.tb04553.x. 
  15. ^ Harrap & Quinn 1996, стр. 133–135 "Corsican Nuthatch"
  16. ^ Thibault, Jean-Claude; Hacquemand, Didier; Moneglia, Pasquale; Pellegrini, Hervé; Prodon, Roger; Recorbet, Bernard; Seguin, Jean-François; Villard, Pascal (2011). „Distribution and population size of the Corsican Nuthatch Sitta whiteheadi”. Bird Conservation International. 21 (2): 199—206. doi:10.1017/S0959270910000468. 
  17. ^ „Bahama Nuthatch (Sitta insularis)”. www.hbw.com (на језику: енглески). Приступљено 22. 1. 2018. 
  18. ^ „Bahama Nuthatch (Sitta insularis) - BirdLife species factsheet”. datazone.birdlife.org. Приступљено 22. 1. 2018. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Brookes, Ian (editor-in-chief) (2006). The Chambers Dictionary (ninth изд.). Edinburgh: Chambers. стр. 1417. ISBN 978-0-550-10185-3. 
  • Linnaeus, C. (1758). Systema naturae per regna tria naturae. I (10th изд.). Stockholm: Laurentius Salvius. стр. 115. „'Rostrum subcultrato-conicum, rectum, porrectum: integerrimum, mandíbula superiore obtusiuscula. Lingua lacero-emarginata” 
  • Lesson, René (1828). Manuel d'ornithologie, ou description des genres et des principales espèces d'oiseaux (на језику: French). Volume 1. Paris: Roret. стр. 360. 
  • Harrap, Simon; Quinn, David (1996). Tits, Nuthatches and Treecreepers. Christopher Helm. ISBN 978-0-7136-3964-3. 
  • Snow, David; Perrins, Christopher M., ур. (1998). The Birds of the Western Palearctic (BWP) (concise (2 volume) изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854099-1. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Brgljezi na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Brgljezi&oldid=27675365”