Buba bombarder

С Википедије, слободне енциклопедије

Buba bombarder
Научна класификација
Домен:
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородице и трибуси

Буба бомбардер је заједнички назив већег броја врста из породице трчуљака (Carabidae), које се групишу у 2 потпородице Брацхининае и Пауссинае (трибуси Пауссини, Озаенини и Метриини) - преко 500 врста, чија је специфична карактеристика одбрамбени механизам по коме су и добиле име.

Када је угрожена тј. приликом напада непријатеља, буба гађа непријатеља отровним млазем који изазива опекотине. Осим тога, ствара се и облак плаве паре која служи као димна завјеса за сакривање бубе.

Одбрамбени механизам[уреди | уреди извор]

Ове бубе производе двије посебне хемикалије, хидрохинон и водоник-пероксид које су смјештене у посебном резервоару у задњем дијелу тијела. Резервоар је повезан преко мишићно контролисаног вентила са посебном реакцијском комором. Када смјеса из резервоара доспије у реацијску комору, долази у контакт са каталазом и пероксидазама. Каталаза је широко распрострањен ензим. Иначе представља дио антиоксидативне заштите организма. Пероксидазе су велика фамилија ензима. У реакцијској комори долази до хемијске реакције гдје се разлаже токсични водоник-пероксид на кисеоник и воду. Долази до оксидације хидрохинона у п-хиноне. Услијед ових реакција ослобађа се кисеоник и толико топлоте да се мјешавина доведе до тачке кључања, гдје се, око једна петина смјесе претвори у гасовито стање. Притисак који настане том приликом, присили “вентил” до резервоара да буде затворен, те коначно долази до избацивања гасова под притиском на експлозиван начин кроз отворе на задњем дијелу тијела. Ова експлозија је пропраћена веома гласним пуцњем. Хемикалија може да буде кобна за нападача и врло је болна за човјечију кожу. [1][2][3][4].

Буба бомбардер, Брацхинус подврста

Расправа креациониста[уреди | уреди извор]

Креационисти сматрају да одбрамбени механизам бубе бомбардера није могао да еволуира по теорији еволуције. Да се овако компликован механизам сам од себе полако развије, креационисти тврде да је немогуће. Један од најпознатијих креациониста Др. Дуејн Гиш (Др. Дуане Гисх) у једној од својих књига између осталог, описује и бубе бомбардере. [5][6] Други познати креациониста професор Мајкл Бе (Мицхаел Ј. Бехе) (рођен 1952.), иначе биохемичар и професор биохемије на Универитету у Пенсилванији (Лехигх Университy, Пеннсyлваниа), попут Гиша објашњава, да интелигентни дизајн попут одбрамбеног механизма код буба, нема научне основе. Катедра за биолошке науке са тог универзитета је објавила службено изјаву која гласи: “Наш заједнички став је, да интелигентни дизајн нема научне основе, није тестиран екпериментално и не треба га узимати као научни”.

На другој страни, заговорници теорије еволуције сматрају аргументе креациониста као “загонетку са грешкама”.[7][8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бомбардиер Беетлес анд тхе Аргумент оф Десигн Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2008) бy Марк Исаак, 1997, упдатед Маy 30, 2003, ТалкОригинс Арцхиве, претрага 2007-07-09
  2. ^ Еккехард Wацхманн, Ралпх Платен, Диетер Барндт: Лауфкäфер – Беобацхтунг, Лебенсwеисе. Натурбуцх Верлаг, Аугсбург 1995,. ISBN 978-3-89440-125-2.
  3. ^ Јиřи Захрадник, Ирмгард Јунг, Диетер Јунг ет ал.: Кäфер Миттел- унд Нордwестеуропас. Пареy, Берлин 1985,. ISBN 978-3-490-27118-1.
  4. ^ Деан Ј., Анесханслеy D. Ј., Едгертон Х. Е., Еиснер Т. Дефенсиве спраy оф тхе бомбардиер беетле: а биологицал пулсе јет // Сциенце, вол. 248, 1990 Јун 8, пп. 1219-21.
  5. ^ Дуане Т. Гисх: Тхе Амазинг сторy оф Цреатион фром сциенце анд тхе Библе. Институте фор Цреатион Ресеарцх, П.О Боx 2667 Ел Цајон, ЦА 92021 1990,. ISBN 978-0-89051-120-6.
  6. ^ The Bombadier Beetle Myth Exploded Архивирано на сајту Wayback Machine (19. септембар 2008) – Натионал Центер фор Сциенце Едуцатион (Цреатион/Еволутион Иссуе 03, Волуме 2, Нумбер 1 - Wинтер 1981)
  7. ^ Руе, Хазел (јун 1984), Бомбy тхе Бомбардиер Беетле, Институте фор Цреатион Ресеарцх, ИСБН 978-0-932766-13-7 
  8. ^ Ангиер, Наталие (25. 2. 1985), Драфтинг тхе Бомбардиер Беетле ^, Тиме Магазине, Архивирано из оригинала 31. 05. 2008. г., Приступљено 9. 7. 2007 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]