Џони Фридландер

С Википедије, слободне енциклопедије
Џони Фридландер
Датум рођења(1912-06-21)21. јун 1912.
Место рођењаПшчина
Датум смрти18. јун 1992.(1992-06-18) (79 год.)
Место смртиПариз, Француска
Веб-сајтjohnnyfriedlaender.eu

Џони Фридландер (франц. Johnny Friedlaender, pravim imenom нем. Gotthard Joachim Friedlaender; Пшчина, 26. децембар 1912 — Париз, 18. јун 1992) је био сликар Нове париске школе који се сматра за једног од највећих графичара XX века.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Изложба Џонија Фридландера у Паризу 2008. године

Младост и уметнички почеци[уреди | уреди извор]

Фридландер је рођен 21. јуна 1912. у граду Пшињи (на пољском Псзцзyна, на немачком Плесс), у Горњој Шлезији (тадашње Немачко царство), у породици јеврејског порекла. Након првог светског рата, Горња Шлезија је припојена Пољској, и Фридландерова породица се сели у Вроцлав (на немачком Бреслау), где Фридландер похађа гимназију од 1921. до 1928. Следеће године, након што је избачен из гимназије, Фридландер фалсификује датум рођења и успева да се упише на Академију лепих уметности у истом граду. Након три месеца боравка у Паризу, где упознаје сликара Фернан Лежеа, Фридландер се враћа у Вроцлав. Из тог периода датирају његови први графички листови, изведени у техници бакрописа и литографије. Озбиљно бављење графиком Фридландер почиње након пресељења у Дрезден, где организује и своје прве изложбе. Учлањује се у комунистичку партију Немачке. У Дрездену упознаје своју будућу зену, Хелфриду Вензел (надимак Фид). Заједно са њом и својим пријатељима организује позоришну трупу, која припада мрежи револуционарних уметника Немачке. Прокажен као непријатељ режима, Фридландер је јануара 1933. ухапшен и затворен у затвор у тврђави Хохенштајн. Због недостатака сведока, пуштен је децембра исте године.

Ратне године[уреди | уреди извор]

Бежећи пред нацизмом, уточиште налази у Чехословачкој, где први пут самостално излаже своје графике. Децембра 1936, Фридландер одлази за Сан-Луј у Француској. Како му боравак у тој земљи није одобрен, напушта Француску и настањује се у Хагу. Организује прву значајну изложбу својих графика и акварела. Поново окарактерисан као опасан елемент од стране једног нацистичког цасописа, Фридландер одлази коначно за Париз. У Француској, у коју улази захваљујући привременој визи, добија статус азиланта. Настањује се у Паризу, у четрнаестом арондисману.

Као немачки избеглица, Фридландер је ухапшен 1939. Затим бива интерниран у више затворских кампова на југу Француске. Његова супруга Фид је ухапшена 1942. у Паризу, током велике рације Вел Див (Вел д'Хив). Фидландер се пријављује као добровољац у једну енглеску војну јединицу и доспева у Марсељ.

Мајстор савремене графике[уреди | уреди извор]

Након ослобођења, враћа се у Париз. Посвећује се искључиво графици, не напуштајући притом технику акварела. Из тог периода датира циклус од десет графика, Имагес ду малхеур (Призори ужаса), који приказује страдање Јевреја током рата. Са Фид се венчава 1948. Следеће године, заједно са Албертом Флоконом отвара графички атеље „Ермитаж“, у улици Сан-Жак. Спријатељује се са Жак Вијоном и Рожером Бисијером. Излаже у Токију, Луцерну, Женеви. Француско држављанство добија 1952. године. Отвара приватну школу графичке технике графике у улици Руе (Роует). Тираже графика му издају многобројни издавачи у Берну, Цириху, Стокхолму и Паризу. Излаже широм света : у Стокхолму, Цириху, Риму, Амстердаму, Сан Франциску, Њујорку, Вашингтону, Луксембургу, Боготи, итд. Током 1953. године путује по Италији, Немачкој, Југославији. Бива награђен на првом Међународном бијеналу графике у Љубљани. Пресељава свој атеље у улицу Кер де Веј (Цоеур де Веy). У Јакопицевом павиљону у Љубљани, организована му је ретроспектива радова (1949-1957). Следеће године, изабран је да представља француску графику на Венецијанском бијеналу.

Године 1954. упознаје Брижит Кудран, која је најпре његов ученик, а касније ће постати његова животна сапутница. Шездесетих година излаже широм света, у Европи, Северној и Јужној Америци, Израелу, Јапану. Фридландер поново почиње да се бави сликарством 1966, уметничком дисциплином коју је напустио још давне 1940. године. Одликован је орденом Витеза реда уметности и књижевности, а затим је 1978. именован и Официром реда уметности и књижевности. Исте године, Музеј модерне уметноси града Париза организује ретроспективу његових графика (1948-1978), праћених избором слика и таписерија. Следећа велика ретроспектива је организовна за уметников 75. рођендан, у Бремену : изложене су графике, цртежи, акварели и слике. Фридландер постаје члан Краљевске академије лепих уметности Белгије 1988. године. Три године касније, учествује на изложби Олтре ил сегно: qуаттро маестри делла графица цонтемпоранеа (Четири велика мајстора савремене графике), организоване у оквиру Венецијанског бијенала, где су његови радови приказани уз радове још три велика мајстора графике : Стенлија Хајтера, Емилија Ведове и Анрија Геца. Умро је у Паризу 18. јуна 1992. године.

Дело[уреди | уреди извор]

Фридландер се изражавао у техникама дубоке штампе (бакропису, бакрорезу и акватинти), као и у техници литографије. У почетку рађене у црном. Фридландер након 1952. уводи боју у своје графике. Међу циклусе графика које је уметник објавио спадају и Имагес ду малхеур (Призори ужаса), циклус од десет графика из 1947. године, затим Саисон дес амоурс (Време љубави), серија графика на стихове Пола Елијара, објављених 1949. године, Роyауме де Диеу (Царство Божије), циклус од десет бакрописа из 1947, и Стèлес (Стећци), серија акватинти у боји објављених 1968. године. У његов уметнички опус спадају и многобројни акварели и уља на платну, као и цртежи. Сликарски опус у потпуности одсликава свет његових графичких радова.[2] Каталог његових графика је у три тома објавио издавач Шмукинг из Браунсвајга. Четврти том каталога је објављен у издању Пирлинг из Кредфелда.

Фридландерова дела се налазе у музејима и колекцијама у Немачкој, Француској, Холандија, Италији, Јапану и Сједињеним Државама. Захваљујући великодушним донацијама самог уметника, а након његове смрти и његове супруге Брижит Кудран, најзначајније колекције графика уметника се налазе у колекцијама Државног музеја у Дрездену, Музеја Унтерлинден у Колмару (Француска), и у колекцији Националног института за историју уметности у Паризу.[1]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Фриедлаендер, Œувре де 1961 à 1965, Манус Прессе, 1967. (језик: француски)
  • Цаталогуе раисоннé де л'œувре гравé де Фриедлаендер, 1930-1972, Сцхмüцкинг, Браунсцхwеиг, 1973. (језик: француски)
  • Цаталогуе раисоннé де л'œувре гравé де Фриедлаендер, 2, 1973-1976, Сцхмüцкинг, Браунсцхwеиг, 1977. (језик: француски)
  • Фиедлаендер, Рéтроспецтиве де л'œувре гравé 1848-1978, Мусéе д'арт модерне де ла Вилле де Парис, 1978. (језик: француски)
  • Ла донатион Јохннy Фриедлаендер (1912-1992), Мусéе д'Унтерлинден де Цолмар|Мусéе д'Унтерлинден, Цолмар, 1996. (језик: француски)
  • Јохннy Фриедлаендер, Гравурес инéдитес, Мусéе д'Унтерлинден, Цолмар/Рéунион дес мусéес натионауx Парис, 2001. (језик: француски)
  • Јохннy Фриедлаендер (1912-1992) : ле гравеур данс сон темпс, Институт натионал д'хистоире де л'арт, Парис, 2008. (језик: француски)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Johnny Friedlaender (1912-1992) — Le graveur dans son temps”. Institut national d’histoire de l’art. Pristupljeno 17. 08. 2010.  (Чланак о изложби графика Џонија Фридландера, одржаној 2009. године у Националном институту за историју уметности у Паризу) (језик: француски)
  2. ^ https://web.archive.org/web/20120701125714/http://johnny.friedlaender.free.fr/fr/oeuvre/huiles.htm Галерија уља на платну, акварела и цртежа уметника на његовој званичној интернет презентацији.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Џони Фридландер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džoni_Fridlander&oldid=27524390”