Џони Мичел

С Википедије, слободне енциклопедије

Џони Мичел
Џони Мичел, наступа 1998. године
Лични подаци
Пуно имеRoberta Joan Anderson
Датум рођења(1943-11-07)7. новембар 1943.
Место рођењаФорт Маклауд (Алберта), Канада
Занимањесоло певачица, кантауторка, музичка продуценткиња, сликарка
Музички рад
Активни период
  • 1964—2002
  • 2006—2007
  • 2013
Жанр
Инструментивокали, клавир, гитара, цимбала
Издавачке кућеReprise (1968–1972; 1994–2001)
Asylum (1972–1981)
Geffen (1982–1993)
Nonesuch (2002)
Hear Music (2007–садашњост)
Остало
Веб-сајтwww.ЈониМитцхелл.цом

Џони Мичел, CC (енгл. Joni Mitchell, рођена као Roberta Joan Anderson; 7. новембар 1943) канадска је музичарка, кантауторка и сликарка.[1]

Мичел се певањем почела бавити у ноћним клубовима родоне Западне Канаде, а потом била свирала и певала на улицама Торонта. Средином 1960-их је отишла у Њујорк како би се придружила тамошњој фолк сцени те снимила дебитантски албум године 1968. истовремено стекавши славу и као списатељка песама („Urge for Going”, „Chelsea Morning”, „Both Sides Now”, „Woodstock”) и као певачица.[2] Након што се настанила у Јужној Калифорнији, Мичел је играла кључну улогу у фолк рок покрету који је тада доминирао музичком сценом. Blue, њен албум из 1971. године темељен на личним искуствима, сматра се једном од најупечатљивијих и најутицајнијих плоча свих времена.[3] Мичел је исто тако имала поп хитове као „Big Yellow Taxi”, „Free Man in Paris” и „Help Me”, последња два с успешног албума Court and Spark из 1974. године.[4]

Мичелин сопран, особени хармонични стил свирања гитаре и клавирски аранжмани су постајали све сложенији 1970-их те је дошла под утицај џеза, мешајући га с попом, фолком и роком на експерименталним албумима као што је Hejira из 1976. Блиско је сарађивала са џез великанима као што су Пет Метини, Вејн Шортер, Џако Пасториус, Херби Хенкок, те на постхумно изданој плочи Чарлса Мингуса из 1979.[5] Током 1980-их Мичел се мање оријентисала на снимање и извођење музике, али се више окренула према попу, често користећи синтесајзере, као и експлицитно политички садржај песама, у којима је изражавала протест због друштвених и еколошких проблема.

Мичел је изузетно цењена и од критичара и од колега. Часопис Rolling Stone ју је назвао „једном од највећих ауторки песама икад”, док Allmusic за њу тврди „Када се прашина слегне, Џони Мичел може остати као најважнија и најутицајнија музичарка краја 20. века.”[6] Пред крај века, Мичел је имала изузетан утицај на музичаре различитих жанрова - од R&Ba преко алтернативног рока до џеза.[7] Мичел је исто тако ликовна уметница. Илустровала је своје албуме, а 2000. године себе описала као „сликарку избачену из колосека околностима”.[8] Мичел је позната и као изузетно оштра критичарка музичке индустрије, те је престала да снима албуме последњих неколико година како би се посветила сликању. Године 2007. је издала Shine, први албум након девет година.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

1943–1963: Рани живот и образовање[уреди | уреди извор]

Мичел је рођена као Роберта Џоан Андерсон 7. новембра 1943. у Форт Маклеоду, Алберта, Канада, као ћерка Миртле Маргарите (девојачки Маки) и Вилијама Ендруа Андерсона.[9] Преци њене мајке су били Шкоти и Ирци;[10] њен отац је био из норвешке породице која је вероватно имала делом Самско порекло.[11][12] Њена мајка је била учитељица, док је њен отац био поручник Краљевског ваздухопловства Канаде који је давао упутства новим пилотима у баyи РЦАФ Форт Маклеод.[13] Касније се преселила са родитељима у разне базе у западној Канади. Након завршетка Другог светског рата, њен отац је радио као продавац, а њена породица се преселила у Саскачеван, живећи у Мејдстону и Северном Батлфорду.[14] Касније је певала о свом одрастању у малом граду у неколико својих песама, укључујући „Сонг фор Схарон“.[15]

Мичел је оболела од дечије парализе са девет година и била је хоспитализован недељама. Те године је такође почела да пуши, али пориче да је пушење утицало на њен глас.[16]

Преселила се са породицом у град Саскатун, који сматра својим родним градом, са 11 година.[17] Мичел је имала потешкоћа у школи; њено главно интересовање било је сликарство. За то време је кратко студирала класични клавир.[18] Усредсредила се на свој креативни таленат и по први пут размишљала о певачкој или плесној каријери.[19][20] Један неконвенционални учитељ, Артур Крацман, извршио је утицај на њу, стимулишући је да пише поезију; њен први албум укључује посвету њему.[21] Напустила је школу у 12. разреду (касније је наставила са учењем) и дружила се у центру града са бучним сетом све док није одлучила да се превише приближава свету криминала.[19]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ЈониМитцхелл.цом - Биограпхy”. Архивирано из оригинала 01. 12. 2008. г. Приступљено 21. 12. 2018. 
  2. ^ „Тхе Индепендент, Аугуст 10, 2007”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2011. г. Приступљено 13. 05. 2011. 
  3. ^ „Тхе Роллинг Стоне 500 Греатест Албумс оф Алл Тиме (Блуе ис листед ат Но. 30)”. Архивирано из оригинала 23. 06. 2008. г. Приступљено 21. 12. 2018. 
  4. ^ Анкенy, Јасон. Алл Мусиц Гуиде
  5. ^ „Митцхелл, Јони (Роберта Јоан Андерсон) ат Енцyцлопедиа оф Јазз Мусицианс”. Архивирано из оригинала 29. 04. 2011. г. Приступљено 21. 12. 2018. 
  6. ^ аллмусиц ((( Јони Митцхелл > Биограпхy )))
  7. ^ „А Трибуте то Јони Митцхелл”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2018. г. Приступљено 21. 12. 2018. 
  8. ^ Интервиеw wитх тхе Торонто Глобе анд Маил
  9. ^ „Wиллиам АНДЕРСОН”. Едмонтон Јоурнал. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 26. 11. 2014. 
  10. ^ Дунне, Аидан (19. 7. 2008). „Саинт Јони”. Тхе Ирисх Тимес. стр. 14. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  11. ^ „Хеарт оф а Праирие Гирл: Реадер'с Дигест, Јулy 2005”. Јонимитцхелл.цом. Архивирано из оригинала 4. 5. 2015. г. Приступљено 26. 11. 2014. 
  12. ^ Сwансон, Царл (8. 2. 2015). „Јони Митцхелл, тхе оригинал фолк-годдесс мусе, ин тхе сеасон сееминглy инспиред бy хер”. Неw Yорк. Архивирано из оригинала 12. 2. 2015. г. Приступљено 13. 2. 2015. 
  13. ^ Мерцер, Мицхелле (2009). Wилл Yоу Таке Ме Ас I Ам: Јони Митцхелл'с Блуе Период. Симон анд Сцхустер. стр. 213. ИСБН 978-1-4165-6655-7. Архивирано из оригинала 3. 8. 2020. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  14. ^ Wхите, Тимотхy (9. 12. 1995). „Јони Митцхелл – А Портраит оф тхе Артист”. Биллбоард. Архивирано из оригинала 2. 10. 2019. г. Приступљено 10. 6. 2019. 
  15. ^ Добриан, Јосепх. „'Сонг фор Схарон' брингс бацк мемориес”. Иоwа Цитy Пресс-Цитизен (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-11. 
  16. ^ МцЦормицк, Неил (4. 10. 2007). „Јони Митцхелл: стилл смокинг”. Тхе Даилy Телеграпх. Лондон. Приступљено 10. 1. 2022. 
  17. ^ Баyин, Анне (новембар 2000). „Јони & Ме”. Елм Стреет. Архивирано из оригинала 3. 7. 2020. г. Приступљено 10. 6. 2019. 
  18. ^ Бранд, Стеwарт (јун 1976). „Тхе Едуцатион оф Јони Митцхелл”. Цо-Еволутион Qуартерлy. Архивирано из оригинала 18. 1. 2012. г. Приступљено 4. 1. 2012. 
  19. ^ а б Цроwе, Цамерон (26. 7. 1979). „Јони Митцхелл” (репринт). Роллинг Стоне. Архивирано из оригинала 26. 3. 2012. г. Приступљено 4. 1. 2012. 
  20. ^ Феатхер, Леонард (6. 9. 1979). „Јони Митцхелл Макес Мингус Синг”. Доwн Беат. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 4. 1. 2012. 
  21. ^ „Wордс анд Мусиц”. ЈониМитцхелл.цом. Архивирано из оригинала 6. 5. 2012. г. Приступљено 9. 4. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Џони Мичел на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džoni_Mičel&oldid=27674985”