Дејан Чавић
Овај чланак је биографија живе особе који нема никакве независне и поуздане изворе. Према правилима о биографијама живих особа, чланак мора садржавати изворе. Помозите да га се унапреди тако што ћете му додати неутралне, проверљиве и поуздане изворе. Напомена: Контроверзне тврдње о живим особама које немају референцу или је референца коју имају непоуздана — без обзира да ли је тврдња позитивна, негативна, неутрална или само мало вероватна — морају бити одмах уклоњене без икакве дискусије. Погледајте Википедија:Контроверзни чланци. |
Дејан Чавић | |
---|---|
Датум рођења | 10. септембар 1934. |
Место рођења | Зеница Краљевина Југославија |
Дејан Чавић (Зеница, 10. септембар 1934) српски је глумац, преводилац и режисер.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Завршио је Академију за позоришну уметност 1955. Завршио је и дипломске студије на Шекспировом универзитету у Бермингаму, Стратфор на Ејвону 1958/59, студирао англистику у Београду.
Каријеру је започео у Народном позоришту у Сарајеву, а од 1961. до 1996. је играо у Атељеу 212, где је поред глуме био и режисер, оперативни директор, помоћник управника, в.д. управника а учествовао је и у реализацији БИТЕФ-а.
Писао чланке о позоришту у часописима и новинама.
Био је професор глуме и дикције на Академији уметности БК Универзитета у Београду.
Одиграо је више од 100 улога у позоришту и тридесетак на филму и телевизији.
Објављене књиге
[уреди | уреди извор]Преводи
[уреди | уреди извор]Превео је дела Харолда Пинтера: Рођендан (Тхе Биртхдаy Партy, 1957), Ревија (Тхе Цоллецтион, 1961), Патуљци (Тхе Дwарфс, 1960), Тишина (Силенце, 1968).
Режије
[уреди | уреди извор]У Атељеу 212:
- Рођендан – Харолд Пинтер
- Срећан Догађај – Славомир Мрожек
- Лудило удвоје – Ежен Јонеско
За Радио Београд – двадесетак драма
Филмске и телевизијске улоге
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1960-е | |||
1965. | Инспектор | командир милиције | |
1967. | Арсеник и старе чипке | ||
1967. | Смоки (ТВ серија) | ||
1967. | Пусти снови | преводилац | |
1968. | Ледено љето | ||
1969. | Необавезно (документарни филм) | ||
1970-е | |||
1971. | Цео живот за годину дана | управник дома за старе | |
1972. | Паљење Рајхстага | ||
1972. | Розенбергови не смеју да умру | Јулиусов пријатељ | |
1973. | Краљ Иби | ||
1975. | Сведоци оптужбе | ||
1976. | Посета старе даме | Ханке | |
1977. | Марија Магдалена (ТВ) | судски стражар 1 | |
1977. | Бабино унуче (ТВ серија) | очух | |
1978. | Повратак отписаних (ТВ серија) | Пилот | |
1980-е | |||
1981. | Светозар Марковић (ТВ серија) | ||
1983. | Лицем у лице у Напуљу | Иван Шубашић, председник кр. владе | |
1983. | Кореспонденција (ТВ) | Барон | |
1985. | Приче из бечке шуме | ||
1985. | Тајна Лазе Лазаревића | судски вештак | |
1987. | Бекство из Собибора | ||
1988. | Роман о Лондону | гинеколог | |
1987 - 1988. | Бољи живот | иследник | |
1989. | Чудо у Шаргану | Манојло | |
1990-е | |||
1990. | Сапоре ди морте | ||
1994. | Театар у Срба | ||
2000-е | |||
2001. | Отац | ||
2003. | Ил папа буоно |
Улоге у позоришту
[уреди | уреди извор]- Хамлет, Оберон, Марко Антоније (Вилијем Шекспир)
- Поручник (Балада о поручнику и Марјутки. Крефт)
- Ренц (Шарена лопта, Торкар)
- Марик (Побуна на Кејну, Херман Воук)
- Ван Дорн (Младост пред судом, Тимајер)
- Мик (Настојник, Харолд Пинтер)
- Марсел (Афера, Криштоф Јацек Козак)
- Марко Антоније (Јулије Цезар, Верих и Восковиц)
- Теди (Повратак, Харолд Пинтер)
- Ричард, Џејмс (Љубавник & Ревија, Харолд Пинтер)
- Жак Ру (Прогон и убиство Мара Сада како га приказује глумачка група из Шарантона, Питер Вајс)
- Ритмајстер (Приче из Бечке шуме, Хорват)
- Раџ (Следећи пут ћу вам то отпевати, Сандерс)
- Соул (Веза, Џек Гелбер)
- Он (Лудило, Ежен Јонеско)
Награде
[уреди | уреди извор]- Ванредна Стеријина награда – за културу сценског говора
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Дејан Цавиц | Ацтор”. ИМДб (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Дејан Чавић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Представљање књига Дејана Чавића
- Искуство Дејана Чавића („Блиц“ 6. август 2011.) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2013)