Дискерин

ДКЦ1
Идентификатори
Алијаси	ДКЦ1
Спољашњи ИД	ОМИМ: 300126 МГИ: 1861727 ХомолоГене: 1045 ГенеЦардс: ДКЦ1
Генска локација (миш)
Хр.	X цхромосоме (моусе)
Крај	74,153,383 бп
Образац РНК изражавања
	; ; ; ;
	Море референце еxпрессион дата
Генска онтологија
Молецулар фунцтион	• теломерасе ацтивитy; • псеудоуридине сyнтхасе ацтивитy; • исомерасе ацтивитy; • боx Х/АЦА сноРНА биндинг; • ГО:0001948, ГО:0016582 везивање за протеине плазме; • теломерасе РНА биндинг; • РНА биндинг;
Целлулар цомпонент	• цитоплазма; • Цајал бодy; • боx Х/АЦА теломерасе РНП цомплеx; • боx Х/АЦА сцаРНП цомплеx; • теломерасе холоензyме цомплеx; • боx Х/АЦА сноРНП цомплеx; • једро; • фибриллар центер; • Нуклеоплазма; • Једарце;
Биологицал процесс	• псеудоуридине сyнтхесис; • ГО:0033168, ГО:0036404, ГО:1902360 РНА процессинг; • Биогенеза рибозома; • поситиве регулатион оф естаблисхмент оф протеин лоцализатион то теломере; • теломерасе РНА стабилизатион; • боx Х/АЦА РНА метаболиц процесс; • поситиве регулатион оф теломере маинтенанце виа теломерасе; • снРНА псеудоуридине сyнтхесис; • поситиве регулатион оф теломерасе ацтивитy; • поситиве регулатион оф теломерасе РНА лоцализатион то Цајал бодy; • рРНА процессинг; • ГО:0016547 РНА модифицатион; • целл популатион пролифератион; • мРНА псеудоуридине сyнтхесис; • боx Х/АЦА РНА 3'-енд процессинг; • рРНА псеудоуридине сyнтхесис; • теломере маинтенанце виа теломерасе; • регулатион оф теломерасе РНА лоцализатион то Цајал бодy;
	Соурцес:Амиго / QуицкГО
Ортолози
	1736
	245474
	ЕНСГ00000130826
	ЕНСМУСГ00000031403
	О60832
	Q9ЕСX5
	НМ_001142463; НМ_001288747; НМ_001363
	НМ_001030307; НМ_001359411; НМ_001359412; НМ_001359413
	НП_001135935; НП_001275676; НП_001354
	НП_001025478; НП_001346340; НП_001346341; НП_001346342
	Wикидата
Виеw/Едит Хуман	Виеw/Едит Моусе

Х/АЦА рибонуклеопротеински комплекс подједница 4 је протеин који је код људи кодиран ДКЦ1 геном.^[4]^[5]^[6]

Овај ген је члан Х/АЦА сноРНПс фамилије гена (малих нуклеоларних рибонуклеопротеина). сноРНП протеини учествују у разним аспектима рРНК обраде и модификације. Они се класификују у две фамилије: C/D и Х/АЦА. Х/АЦА сноРНП група такође обухвата НОЛА1, 2 и 3 протеине. Протеин кодиран овим геном и три НОЛА протеина се локализују у густим фибриларним компонентама нуклеола и у намотаним (Цајал) телима у нуклеусу. Продукција 18С рРНК и рРНК псеудоуридилација бивају ометене ако се било који од ова четири протеина исцрпи. Протеин кодиран овим геном је сродан са Саццхаромyцес церевисиае Цбф5п и Дросопхила меланогастер Ноп60Б протеинима.^[6]

Клинички значај[уреди | уреди извор]

Мутације ДКЦ1 гена су ассоциране са Хоyераал-Хреидарссон синдромом.^[7]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в ГРЦм38: Енсембл релеасе 89: ЕНСМУСГ00000031403 - Енсембл, Маy 2017
^ „Хуман ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.
^ „Моусе ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.
^ Heiss NS, Knight SW, Vulliamy TJ, Klauck SM, Wiemann S, Mason PJ, Poustka A, Dokal I (1998). „X-linked dyskeratosis congenita is caused by mutations in a highly conserved gene with putative nucleolar functions”. Nat Genet. 19 (1): 32—8. PMID 9590285. doi:10.1038/ng0598-32.
^ Hassock S, Vetrie D, Giannelli F (1999). „Mapping and characterization of the X-linked dyskeratosis congenita (DKC) gene”. Genomics. 55 (1): 21—7. PMID 9888995. doi:10.1006/geno.1998.5600.
^ ^а ^б „Entrez Gene: DKC1 dyskeratosis congenita 1, dyskerin”.
^ Lim, B. C.; Yoo, S. K.; Lee, S; Shin, J. Y.; Hwang, H; Chae, J. H.; Hwang, Y. S.; Seo, J. S.; Kim, J. I.; Kim, K. J. (2014). „Hoyeraal-Hreidarsson syndrome with a DKC1 mutation identified by whole-exome sequencing”. Gene. 546 (2): 425—9. PMID 24914498. doi:10.1016/j.gene.2014.06.011.

Литература[уреди | уреди извор]

Marrone A, Dokal I (2004). „Dyskeratosis congenita: molecular insights into telomerase function, ageing and cancer.”. Expert Reviews in Molecular Medicine. 6 (26): 1—23. PMID 15613268. doi:10.1017/S1462399404008671.
Yamaguchi H (2007). „Mutations of telomerase complex genes linked to bone marrow failures.”. Journal of Nippon Medical School = Nihon Ika Daigaku zasshi. 74 (3): 202—9. PMID 17625368. doi:10.1272/jnms.74.202.
Aalfs CM, van den Berg H, Barth PG, Hennekam RC (1995). „The Hoyeraal-Hreidarsson syndrome: the fourth case of a separate entity with prenatal growth retardation, progressive pancytopenia and cerebellar hypoplasia.”. Eur. J. Pediatr. 154 (4): 304—8. PMID 7607282. doi:10.1007/BF01957367.
Maruyama K, Sugano S (1994). „Oligo-capping: a simple method to replace the cap structure of eukaryotic mRNAs with oligoribonucleotides.”. Gene. 138 (1–2): 171—4. PMID 8125298. doi:10.1016/0378-1119(94)90802-8.
Devriendt K, Matthijs G, Legius E, et al. (1997). „Skewed X-chromosome inactivation in female carriers of dyskeratosis congenita”. Am. J. Hum. Genet. 60 (3): 581—7. PMC 1712491 . PMID 9042917.
Suzuki Y, Yoshitomo-Nakagawa K, Maruyama K, et al. (1997). „Construction and characterization of a full length-enriched and a 5'-end-enriched cDNA library”. Gene. 200 (1–2): 149—56. PMID 9373149. doi:10.1016/S0378-1119(97)00411-3.
McGrath JA (1999). „Dyskeratosis congenita: new clinical and molecular insights into ribosome function”. Lancet. 353 (9160): 1204—5. PMID 10217077. doi:10.1016/S0140-6736(99)00011-2.
Knight SW, Heiss NS, Vulliamy TJ, et al. (1999). „X-linked dyskeratosis congenita is predominantly caused by missense mutations in the DKC1 gene”. Am. J. Hum. Genet. 65 (1): 50—8. PMC 1378074 . PMID 10364516. doi:10.1086/302446.
Vulliamy TJ, Knight SW, Heiss NS, et al. (1999). „Dyskeratosis congenita caused by a 3' deletion: germline and somatic mosaicism in a female carrier”. Blood. 94 (4): 1254—60. PMID 10438713.
Heiss NS, Girod A, Salowsky R, et al. (2000). „Dyskerin localizes to the nucleolus and its mislocalization is unlikely to play a role in the pathogenesis of dyskeratosis congenita”. Hum. Mol. Genet. 8 (13): 2515—24. PMID 10556300. doi:10.1093/hmg/8.13.2515.
Knight SW, Heiss NS, Vulliamy TJ, et al. (2000). „Unexplained aplastic anaemia, immunodeficiency, and cerebellar hypoplasia (Hoyeraal-Hreidarsson syndrome) due to mutations in the dyskeratosis congenita gene, DKC1”. Br. J. Haematol. 107 (2): 335—9. PMID 10583221. doi:10.1046/j.1365-2141.1999.01690.x.
Mitchell JR, Wood E, Collins K (1999). „A telomerase component is defective in the human disease dyskeratosis congenita”. Nature. 402 (6761): 551—5. PMID 10591218. doi:10.1038/990141.
Yaghmai R, Kimyai-Asadi A, Rostamiani K, et al. (2000). „Overlap of dyskeratosis congenita with the Hoyeraal-Hreidarsson syndrome”. J. Pediatr. 136 (3): 390—3. PMID 10700698. doi:10.1067/mpd.2000.104295.
Heiss NS, Bächner D, Salowsky R, et al. (2000). „Gene structure and expression of the mouse dyskeratosis congenita gene, dkc1”. Genomics. 67 (2): 153—63. PMID 10903840. doi:10.1006/geno.2000.6227.
Pogacić V, Dragon F, Filipowicz W (2000). „Human H/ACA Small Nucleolar RNPs and Telomerase Share Evolutionarily Conserved Proteins NHP2 and NOP10”. Mol. Cell. Biol. 20 (23): 9028—40. PMC 86556 . PMID 11074001. doi:10.1128/MCB.20.23.9028-9040.2000.
Hartley JL, Temple GF, Brasch MA (2001). „DNA Cloning Using In Vitro Site-Specific Recombination”. Genome Res. 10 (11): 1788—95. PMC 310948 . PMID 11076863. doi:10.1101/gr.143000.
Simpson JC, Wellenreuther R, Poustka A, et al. (2001). „Systematic subcellular localization of novel proteins identified by large-scale cDNA sequencing”. EMBO Rep. 1 (3): 287—92. PMC 1083732 . PMID 11256614. doi:10.1093/embo-reports/kvd058.
Knight SW, Vulliamy TJ, Morgan B, et al. (2001). „Identification of novel DKC1 mutations in patients with dyskeratosis congenita: implications for pathophysiology and diagnosis”. Hum. Genet. 108 (4): 299—303. PMID 11379875. doi:10.1007/s004390100494.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

ГенеРевиеwс/НЦБИ/НИХ/УW ентрy он Дyскератосис Цонгенита

[refGRCm38Ensembl-1] а ^б ^в ГРЦм38: Енсембл релеасе 89: ЕНСМУСГ00000031403 - Енсембл, Маy 2017

[2] „Хуман ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.

[3] „Моусе ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.

[pmid9590285-4] Heiss NS, Knight SW, Vulliamy TJ, Klauck SM, Wiemann S, Mason PJ, Poustka A, Dokal I (1998). „X-linked dyskeratosis congenita is caused by mutations in a highly conserved gene with putative nucleolar functions”. Nat Genet. 19 (1): 32—8. PMID 9590285. doi:10.1038/ng0598-32.

[pmid9888995-5] Hassock S, Vetrie D, Giannelli F (1999). „Mapping and characterization of the X-linked dyskeratosis congenita (DKC) gene”. Genomics. 55 (1): 21—7. PMID 9888995. doi:10.1006/geno.1998.5600.

[entrez-6] а ^б „Entrez Gene: DKC1 dyskeratosis congenita 1, dyskerin”.

[7] Lim, B. C.; Yoo, S. K.; Lee, S; Shin, J. Y.; Hwang, H; Chae, J. H.; Hwang, Y. S.; Seo, J. S.; Kim, J. I.; Kim, K. J. (2014). „Hoyeraal-Hreidarsson syndrome with a DKC1 mutation identified by whole-exome sequencing”. Gene. 546 (2): 425—9. PMID 24914498. doi:10.1016/j.gene.2014.06.011.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]