Дивља свиња

С Википедије, слободне енциклопедије

Дивља свиња
Мужјак средњоевропске свиње
(С. с. сцрофа)
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Маммалиа
Ред: Артиодацтyла
Породица: Суидае
Род: Сус
Врста:
С. сцрофа
Биномно име
Сус сцрофа
Ареал дивље свиње.[1]
Синоними
Синоними врсте[3]
  • andamanensis
    Blyth, 1858
  • babi
    Miller, 1906
  • enganus
    Lyon, 1916
  • floresianus
    Jentink, 1905
  • natunensis
    Miller, 1901
  • nicobaricus
    Miller, 1902

Дивља свиња[4] (лат. Sus scrofa), такође позната и као обична дивља свиња,[5] евроазијска дивља свиња,[6][7] је врста из рода свиња (Sus). Дивље свиње су блиски рођаци домаћих свиња (Sus scrofa domestica), а живе у чопорима, углавном око влажних шума. То је крупна дивљач која је често плен ловаца због своје бројности. За ту бројност је заслужан велики број младих у леглу и недостатак природних непријатеља. Иако по природи нису агресивне, дивље свиње могу бити опасне јер имају велике кљове и јако су брзе.[8] Ова врста је сада један од најраширенијих сисара на свету, као и најраспрострањенији припадника подреда Суина.[5] На Црвеној листи ИУЦН-а је оцењена као врста најмање забринути због свог широког спектра, великог броја и прилагодљивости разноврсносним стаништима.[2] Она је постала је инвазивна врста у делу свог уведеног ареала. Дивље свиње су вероватно потекле из југоисточне Азије током раног плеистоцена[9] и надмашиле су друге врсте свиња док су се шириле по Старом свету.[10]

Од 1990. године, признато је до 16 подврста, које су подељене у четири регионалне групе на основу висине лобање и дужине сузне кости.[3] Врста живи у матријархалним друштвима која се састоје од међусобно повезаних женки и њихових младунаца (мужјака и женки). Потпуно одрасли мужјаци су обично усамљени ван сезоне парења.[11] Вук је главни грабежљивац дивље свиње у већем делу њеног природног распрострањења, осим на Далеком истоку и Малим Сундским острвима, где га замењују тигар и комодо змај.[12][13] Дивља свиња има дугу историју повезаности са људима, будући да је миленијумима била предак већине домаћих раса свиња и велика дивљач. Вепрови су се такође поново хибридизовали у последњих неколико деценија са дивљим свињама; ови хибриди вепрова и свиње постали су озбиљна штеточинска дивљих животиња у Америци и Аустралији.

Терминологија[уреди | уреди извор]

Како су праве дивље свиње изумрле у Великој Британији пре развоја модерног енглеског, исти термини се често користе за праве дивље свиње и за свиње, посебно велике или полудивље. Енглеска реч боар потиче од староенглеског бар, за које се сматра да потиче од западногерманског 'баираз, непознатог порекла.[14] Вепар се понекад користи посебно за означавање мужјака, а може се користити и за означавање припитомљених мушких свиња, посебно мужјака који се узгајају када нису кастрирани.

Соw, традиционални назив за женку, опет долази из староенглеског и германског; потиче из прото-индоевропског, и повезано је са лат. sus и грчким хус, а ближе је са новим високонемачким нем. Sau. Младунци се могу назвати прасићима или прашчићима.[15]

Специфичан назив животиње сцрофа је латински за 'крмачу'.[16]

Лов[уреди | уреди извор]

У ловачкој терминологији, нерастови имају различите ознаке према узрасту:[17]

Таксономија и еволуција[уреди | уреди извор]

Лобања Сус строззии (Природњачки музеј Фиренце), а плеистоценска врста коју је надвладала С. сцрофа

МтДНК студије показују да дивља свиња потиче са острва у југоисточној Азији, као што су Индонезија и Филипини, да би се потом проширила на копно Евроазије и северне Африке.[9] Најранији налази фосила ове врсте потичу из Европе и Азије и датирају из раног плеистоцена.[18] До касног вилафранкијана, С. сцрофа је у великој мери изместила сродну С. строззии, велику, вероватно прилагођену мочварама, претка модерног С. верруцосус широм евроазијског копна, ограничавајући га на острвску Азију.[10] Њен најближи дивљи сродник је брадата свиња Малаке и околних острва.[4]

Физичке особине[уреди | уреди извор]

Маса им варира у зависности од годишњих доба и климе у којој живе. Док се у неким подручјима маса креће између 75 и 115 kg код мужјака а код женки око 75 kg, у влажнијим и хладнијим подручјима мужјаци буду тешки и 175, па и преко 200 kg, а женке и до 140 kg[19]. Одрасли примерци дивљих свиња могу бити високи од 90 до 100 cm, а дугачки од 120 до 160 cm.

Очњаци су им тако постављени у вилици да се доњи, секачи, увек преклапају са горњим, брусачима, и на тај начин се оштре.

Дивља свиња има боју крзна смеђе боје, тако да се уклапа у околину. Млади, када се опрасе, имају карактеристичне уздужне пруге које им остају до другог месеца.

Особине[уреди | уреди извор]

Особине дивљих свиња: изузетно брзо трче и добри су пливачи[8]. Углавном се задржавају по ободима шума где постоје водотоци. Воле да се каљуже и на тај начин се освежавају и решавају кожних паразита. За одмор користе брлог, али пре него што легну у њега прво неко време седе. Начин придизања је такав да прво седну осматрајући околину, па тек затим устају.

За старије је карактеристично да живе усамљеничким животом и чопору се прикључују само у време парења. Млади вепрови се често налазе у близини чопора, али никада као његов део. Када се посматра кретање крда, уочи се да се на челу креће најстарија крмача.

По начину исхране спадају у сваштоједе, што значи да ће поред хране биљног порекла појести животиње које успеју ухватити, па ће чак јести и стрвине[20].

Размножавање[уреди | уреди извор]

Прасићи дивље свиње сисају

Женке постају полно зреле са 10 месеци, а мужјаци који месец касније. Међутим, не паре се пре навршених 18 месеци, осим ако није дошло до поремећаја природне равнотеже. Период терања дивље свиње се одвија од половине новембра до почетка фебруара. У том периоду може да дође до борби међу мужјацима, јер главна женка обележи територију на више места и то је знак да ће све женке из чопора бити у терању за две недеље. После борби са другим мужјацима, најјачи вепар остаје са чопором око месец дана и за то време упари све женке из чопора. После тог периода се враћа усамљеничком животу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Оливер, W. & Леус, К. (2008). Сус сцрофа. Црвени списак угрожених врста ИУЦН. ИУЦН. 2008: е.Т41775А10559847. дои:10.2305/ИУЦН.УК.2008.РЛТС.Т41775А10559847.енСлободан приступ.  Датабасе ентрy инцлудес а бриеф јустифицатион оф wхy тхис специес ис оф леаст цонцерн.
  2. ^ а б Кеулинг, О.; Леус, К. (2019). Сус сцрофа. Црвени списак угрожених врста ИУЦН. ИУЦН. 2019: е.Т41775А44141833. дои:10.2305/ИУЦН.УК.2019-3.РЛТС.Т41775А44141833.енСлободан приступ. Приступљено 16. 11. 2021. 
  3. ^ а б Wозенцрафт, W.C. (2005). „Ордер Царнивора”. Ур.: Wилсон, D.Е.; Реедер, D.M. Маммал Специес оф тхе Wорлд: А Таxономиц анд Геограпхиц Референце (3рд изд.). Јохнс Хопкинс Университy Пресс. стр. 532—628. ИСБН 978-0-8018-8221-0. ОЦЛЦ 62265494. 
  4. ^ а б Хептнер, V. Г.; Насимовицх, А. А.; Банников, А. Г.; Хоффман, Р. С. (1988). Млекопитајушчие Советского Соиуза. Москва: Вyсшаиа Школа. [Маммалс оф тхе Совиет Унион]. I. Wасхингтон, D.C.: Смитхсониан Институтион Либрариес анд Натионал Сциенце Фоундатион. стр. 19—82. 
  5. ^ а б Оливер, W. L. Р.; et al. (1993). „The Common Wild Pig (Sus scrofa)”. Ур.: Oliver, W. L. R. Pigs, Peccaries, and Hippos – 1993 Status Survey and Conservation Action Plan. IUCN / SSC Pigs and Peccaries Specialist Group. стр. 112—121. ISBN 2-8317-0141-4. 
  6. ^ „Explore the Database”. mammaldiversity.org. Приступљено 2021-08-21. 
  7. ^ „Boar – mammal”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 29. 8. 2021. 
  8. ^ а б Enciklopedija „Britanika“
  9. ^ а б Chen, K.; et al. (2007). „Генетиц Ресоурцес, Геноме Маппинг анд Еволутионарy Геномицс оф тхе Пиг (Сус сцрофа)”. Инт Ј Биол Сци. 3 (3): 153—165. ПМЦ 1802013Слободан приступ. ПМИД 17384734. дои:10.7150/ијбс.3.153. 
  10. ^ а б Куртéн, Бјöрн (1968). Плеистоцене маммалс оф Еуропе. Wеиденфелд анд Ницолсон. пп. 153–155
  11. ^ Марсан & Маттиоли 2013, стр. 75–76
  12. ^ Баскин, L.; Данелл, К. (2003). Ецологy оф Унгулатес: А Хандбоок оф Специес ин Нортх, Централ, анд Соутх Америца, Еастерн Еуропе анд Нортхерн анд Централ Асиа. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 15—38. ИСБН 3-540-43804-1. 
  13. ^ Аффенберг, W. (1981). Тхе Бехавиорал Ецологy оф тхе Комодо Монитор. Университy Пресс оф Флорида. стр. 248. ИСБН 0-8130-0621-X. 
  14. ^ „Онлине Етyмологицал Дицтионарy”. Приступљено 2014-10-08. 
  15. ^ Магниер, Еилеен (2020-05-07). „Wилд боарлетс борн ин Донегал белиевед то бе фирст ин 800 yеарс”. РТЕ. Приступљено 2021-05-13. 
  16. ^ „Латин Дицтионарy анд Граммар Ресоурцес”. Приступљено 2014-10-08. 
  17. ^ Цабанау 2001, стр. 24
  18. ^ Рувинскy, А. ет ал. (2011). "Сyстематицс анд еволутион оф тхе пиг". Ин: Рувинскy А, Ротхсцхилд МФ (едс), Тхе Генетицс оф тхе Пиг. 2нд ед. ЦАБ Интернатионал, Оxон. пп. 1–13. ISBN 978-1-84593-756-0
  19. ^ feral.org.au: дивље свиње Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2008) (језик: енглески)
  20. ^ AnimalControl.com.au: дивље свиње

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јокелаинен, П.; Нäреахо, А.; Хäлли, О.; Хеинонен, M.; Сукура, А. (2012). „Фармед wилд боарс еxпосед то Тоxопласма гондии анд Трицхинелла спп.”. Ветеринарy Параситологy. 187 (1–2): 323—327. ПМИД 22244535. дои:10.1016/ј.ветпар.2011.12.026. 
  • Цабанау, Лаурент (2001). Тхе Хунтер'с Либрарy: Wилд Боар ин Еуропе. Кöнеманн. ИСБН 978-3-8290-5528-4. 
  • Марсан, Андреа; Маттиоли, Стефано (2013). Ил Цингхиале (на језику: италијански). Ил Пивиере (цоллана Фауна селватица. Биологиа е гестионе). ИСБН 978-88-96348-178. 
  • Сцхегги, Массимо (1999). Ла бестиа нера: Цацциа ал цингхиале фра мито, сториа е аттуалитà (на језику: италијански). Едиториале Олимпиа (цоллана Цацциа). ИСБН 978-88-253-7904-4. 
  • Аполлонио, Марцо; Ранди, Етторе; Тосо, Силвано (1988). „Тхе сyстематицс оф тхе wилд боар ( Сус сцрофа L.) ин Италy”. Боллетино ди Зоологиа. 55 (1–4): 213—221. дои:10.1080/11250008809386619. 
  • Царден, Р.Ф. (2012) "Ревиеw оф тхе Натурал Хисторy оф Wилд Боар (Сус сцрофа) он тхе исланд оф Иреланд", Репорт препаред бy Рутх Царден фор тхе Нортхерн Иреланд Енвиронмент Агенцy, Нортхерн Иреланд, УК, Натионал Паркс & Wилдлифе Сервице, Департмент оф Артс, Херитаге анд тхе Гаелтацхт, Дублин, Иреланд анд тхе Натионал Мусеум оф Иреланд – Едуцатион & Оутреацх Департмент.
  • Дурантел, П. (2007), Ле санглиер ет сес цхассес, Едитионс Артемис, ISBN 2844166032
  • Греене, Ј. (2011), Тхе Голден-Бристлед Боар: Ласт Фероциоус Беаст оф тхе Форест, Университy оф Виргиниа Пресс, ISBN 0-8139-3103-7
  • Мариллиер, Б. (2003), Ле санглиер хéралдиqуе, Едитионс Цхеминементс, ISBN 2844781845
  • Маyер, Ј. Ј. & Схедроw, C. Б. (2007), Аннотатед Библиограпхy оф тхе Wилд Пиг (Сус сцрофа): Енвиронментал Информатион Доцумент, Wасхингтон Саваннах Ривер Цомпанy
  • Падиглионе, V. (1989), Ил цингхиале цацциаторе: Антропологиа симболица делла цацциа ин Сардегна, Армандо Едиторе (цоллана Антропологиа цултурале)
  • Роналд M. Ноwак (1999), Wалкер'с Маммалс оф тхе Wорлд (на језику: енглески) (6тх изд.), Балтиморе: Јохнс Хопкинс Университy Пресс, ИСБН 978-0-8018-5789-8, ЛЦЦН 98023686 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]