Уреди везе

Тигар

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе погледајте страницу Тигар (вишезначна одредница).

Тигар
Временски распон: 0,781−0 Ma
↓
касни плеистоцен до данас
Panthera tigris tigris.jpg
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Подред: Feliformia
Породица: Felidae
Род: Panthera
Врста:
P. tigris
Биномно име
Panthera tigris
Подврсте
Списак подврста:
Tiger map.jpg
Распрострањеност подврста Panthera tigris tigris и Panthera tigris sondaica[2]
  историјска распрострањеност подврста 1850. године
  распрострањеност подврста 2006. године
Синоними
Синоними врсте:
  • Felis tigris
  • Tigris regalis (Gray, 1867)
  • Tigris striatus (Severtzov, 1858)

Тигар (лат. Panthera tigris) је сисар из породице мачака (Felidae) и један од четири врсте „великих мачака“ рода пантера (Panthera). Он је врхунски предатор и највећа жива мачка на свету. У бројним историјским митовима источњачких земаља тигар је краљ свих звери. [3] Бенгалски тигар је најпознатија подврста и сачињава приближно 80% укупне популације тигрова. Живи у Бангладешу, Бутану, Мјанмару, Непалу и Индији. Као угрожене врсте, већина светских тигрова данас живи у заточеништву људи.

Физичке особине[уреди | уреди извор]

Женка тигра, са младунчетом.

Иако се свака подврста разликује, генерално, мужјаци тигрова теже између 120 и 250 килограма, а женке између 90 и 150 килограма. Просечно мужјаци су дугачки између 2,4 и 3,2 m, док су женке између 2,1 и 2,75 m дугачке. Суматрански тигрови су најмањи од свих тигрова, док су сибирски тигрови највећи.

Угроженост[уреди | уреди извор]

Почетком 19. века постојало је 100.000 тигрова. Данас се тај број значајно променио. У свету живи негде између 5.000 и 7.000 тигрова. Најугроженији је јужнокинески тигар. У Кини је 2019. у заточеништву живело 150 јужнокинеских тигрова, од којих је 144 било део програма узгоја „Кинеског удружења зоолошких вртова”.[4] Претеран криволов, уништавање станишта, итд. довело је тигра на границу опстанка.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Године 1758, Карл Лине је описао тигра у свом делу Systema Naturae и дао му научно име Felis tigris.[5] Године 1929, британски таксономиста Реџиналд Инес Покок подредио је врсту под родом Panthera користећи научни назив Panthera tigris.[6][7]

Подврсте[уреди | уреди извор]

Након Линејевих првих описа врсте, неколико примерака тигра је описано и предложено као подврста.[8] Ваљаност неколико подврста тигрова доведена је у питање 1999. године. Већина наводних подврста описаних у 19. и 20. веку разликовале су се на основу дужине и боје крзна, шара пруга и величине тела, а самим тим и карактеристика које се веома разликују унутар популација. Морфолошки, тигрови из различитих региона се мало разликују, а сматра се да је проток гена између популација у тим регионима био могућ током плеистоцена. Стога је предложено да се признају само две подврсте тигра као валидне, односно P. t. tigris у континенталној Азији, и P. t. sondaica на Великим Сундским острвима.[9]

Резултати краниолошке анализе 111 лобања тигра из земаља југоисточне Азије показују да се лобање суматранског тигра разликују од лобања индокинеског и јаванског тигра, док су лобање балијског тигра сличне величине лобањама јаванског тигра. Аутори су предложили да се суматрански и јавански тигрови класификују као различите врсте, P. sumatrae и P. sondaica, а балијски тигар као подврста P. sondaica balica.[10]

Године 2015, комбинованим приступом анализиране су морфолошке, еколошке и молекуларне особине свих наводних подврста тигрова. Резултати подржавају разлику између две еволуционе групе континенталних и сундских тигрова. Аутори су предложили препознавање само две подврсте, односно P. t. tigris који се састоји од бенгалске, малајске, индокинеске, јужнокинеске, сибирске и каспијске популације тигрова и P. t. sondaica која се састоји од јаванских, балијских и суматранских тигрова. Аутори су такође приметили да ће ова рекласификација утицати на управљање очувањем тигрова. Именована подврста P. t. tigris се састоји од две кладе:[11]

  • северна клада састављен од популација сибирских и каспијских тигрова
  • јужна клада састављена од свих осталих копнених популација.

Један специјалиста за заштиту природе поздравио је овај предлог, јер би олакшао програме узгоја у заточеништву и будуће враћање у дивљину тигрова рођених у зоолошком врту. Један генетичар је био скептичан према овој студији и тврдио је да се тренутно признатих девет подврста може генетски разликовати.[12]

Године 2017, Радна група за класификацију мачака IUCN групе стручњака за мачке ревидирала је таксономију фелида и препознала популацију тигрова у континенталној Азији као P. t. tigris, и оне на Сундским острвима као P. t. sondaica.[13] Истраживачи су у великој мери одбацили ово гледиште о две подврсте. Резултати секвенцирања целог генома од 32 примерка из 2018. подржавају шест монофилетских тигрова који одговарају живим подврстама и указују на то да је најскорији заједнички предак живео пре око 110.000 година.[14]

Подврсте[уреди | уреди извор]

Постоји осам подврста тигра:

Изумрле подврсте:

Еволуција[уреди | уреди извор]

Филогенија[уреди | уреди извор]

 Pantherinae 
 Neofelis 
 

Neofelis nebulosa Studienblatt Felis macroscelis Nebelparder (white background).jpg

 
 

Neofelis diardi

 
 
 Panthera 
 
 
 

Panthera uncia Stamp-russia2014-save-russian-cats-(snow leopard).png

 
 

†Panthera blytheae

 
 
 
 

†Panthera zdanskyi

 
 
 

†Panthera tigris soloensis

 
 

†Panthera tigris acutidens

 
 

†Panthera tigris trinilensis

 Panthera tigris
 
 
 

Panthera tigris tigris Stamp-russia2014-save-russian-cats-(tiger).png

 
 

Panthera tigris sondaica

 
 
 
 
 
 

†Panthera palaeosinensis

 
 
 
 

Panthera onca Felis onca - 1818-1842 - Print - Iconographia Zoologica - Special Collections University of Amsterdam - (white background).jpg

 
 

†Panthera balamoides

 
 

†Panthera gombaszoegensis

 
 
 
 

Panthera pardus Felis pardus - 1818-1842 - Print - Iconographia Zoologica - Special Collections University of Amsterdam - (white background).jpg

 
 
 

†Panthera shawi

 
 
 

Panthera leo Felis leo - 1818-1842 - Print - Iconographia Zoologica - Special Collections University of Amsterdam -(White Background).jpg

 
 
 

†Panthera fossilis

 
 
 

†Panthera spelaea Stamps of Moldova 2010 Panthera leo spelaea (mod).jpg

 
 

†Panthera atroxPantheraLeoAtrox1.jpg

 
 

†Panthera youngi

 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Goodrich, J.; Lynam, A.; Miquelle, D.; Wibisono, H.; Kawanishi, K.; Pattanavibool, A.; Htun, S.; Tempa, T.; Karki, J.; Jhala, Y.; Karanth, U. (2015). „Panthera tigris”. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2015: e.T15955A50659951. doi:10.2305/IUCN.UK.2015-2.RLTS.T15955A50659951.en Слободан приступ. Приступљено 23. 10. 2018. 
  2. ^ Dinerstein, E.; Loucks, C.; Wikramanayake, E.; Ginsberg, Jo.; Sanderson, E.; Seidensticker, J.; Forrest, J.; Bryja, G.; Heydlauff, A. (2007). "The Fate of Wild Tigers".
  3. ^ Mazák, V. (1981). „Panthera tigris” (PDF). Mammalian Species. 152 (152): 1—8. JSTOR 3504004. doi:10.2307/3504004. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 9. 3. 2012. 
  4. ^ Zhang, Wenping (септембар 2019). „Sorting Out the Genetic Background of the Last Surviving South China Tigers”. Journal of Heredity. 110 (6): 641-651. PMID 31102441. doi:10.1093/jhered/esz034 Слободан приступ. Приступљено 14. 4. 2021. 
  5. ^ Linnaeus, C. (1758). „Felis tigris”. Caroli Linnæi Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: латински). Tomus I (decima, reformata изд.). Holmiae: Laurentius Salvius. стр. 41. 
  6. ^ Pocock, R. I. (1929). „Tigers”. Journal of the Bombay Natural History Society. 33 (3): 505—541. 
  7. ^ Pocock, R. I. (1939). „Panthera tigris”. The Fauna of British India, Including Ceylon and Burma. Mammalia: Volume 1. London: T. Taylor and Francis, Ltd. стр. 197—210. 
  8. ^ Wozencraft, W.C. (2005). „Species Panthera tigris”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 546. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  9. ^ Kitchener, A. (1999). „Tiger distribution, phenotypic variation and conservation issues”. Ур.: Seidensticker, J.; Christie, S.; Jackson, P. Riding the Tiger: Tiger Conservation in Human-Dominated Landscapes. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 19—39. ISBN 978-0521648356. 
  10. ^ Mazák, J. H.; Groves, C. P. (2006). „A taxonomic revision of the tigers (Panthera tigris) of Southeast Asia”. Mammalian Biology – Zeitschrift für Säugetierkunde. 71 (5): 268—287. doi:10.1016/j.mambio.2006.02.007. 
  11. ^ Wilting, A.; Courtiol, A.; Christiansen, P.; Niedballa, J.; Scharf, A. K.; Orlando, L.; Balkenhol, N.; Hofer, H.; Kramer-Schadt, S.; Fickel, J.; Kitchener, A. C. (2015). „Planning tiger recovery: Understanding intraspecific variation for effective conservation”. Science Advances. 11 (5): e1400175. Bibcode:2015SciA....1E0175W. PMC 4640610 Слободан приступ. PMID 26601191. doi:10.1126/sciadv.1400175. 
  12. ^ Kupferschmidt, K. (2015). „Controversial study claims there are only two types of tiger”. Science. doi:10.1126/science.aac6905. Приступљено 27. 6. 2015. 
  13. ^ Kitchener, A. C.; Breitenmoser-Würsten, C.; Eizirik, E.; Gentry, A.; Werdelin, L.; Wilting, A.; Yamaguchi, N.; Abramov, A. V.; Christiansen, P.; Driscoll, C.; Duckworth, J. W.; Johnson, W.; Luo, S.-J.; Meijaard, E.; O’Donoghue, P.; Sanderson, J.; Seymour, K.; Bruford, M.; Groves, C.; Hoffmann, M.; Nowell, K.; Timmons, Z.; Tobe, S. (2017). „A revised taxonomy of the Felidae: The final report of the Cat Classification Task Force of the IUCN Cat Specialist Group” (PDF). Cat News (Special Issue 11): 66—68. 
  14. ^ Liu, Y.-C.; Sun, X.; Driscoll, C.; Miquelle, D. G.; Xu, X.; Martelli, P.; Uphyrkina, O.; Smith, J. L. D.; O’Brien, S. J.; Luo, S.-J. (2018). „Genome-wide evolutionary analysis of natural history and adaptation in the world's tigers”. Current Biology. 28 (23): 3840—3849. PMID 30482605. doi:10.1016/j.cub.2018.09.019 Слободан приступ. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тигар&oldid=25144394”