Пређи на садржај

ЕРСТЕ Фондација

С Википедије, слободне енциклопедије
ЕРСТЕ Фондација


Лого организације


ТипАустријска приватна фондација
Година оснивања2003
СедиштеАустрија Беч, Аустрија
ПореклоПравни наследник Прве аустријске штедионице (Ерсте оестерреицхисцхе Спар-Цассе), основане 1819.
РегионЦентрална, источна и југоисточна Европа
Фокус пословањаДруштвени развој, култура, европске интеграције
Методологија радаФинансирање оперативног пословања и обезбеђивање беспровратне новчане помоћи (грантова)
ПриходНајвећи појединачни деоничар Ерсте Гроуп Банк АГ
Број запосленихпреко 30
Веб сајтwww.ерстестифтунг.орг

ЕРСТЕ Фондација (нем. DIE ERSTE österreichische Spar-Casse Privatstiftung, или ERSTE Stiftung) је фондација највеће аустријске штедионице. Настала је 2003. године, на темељима Прве аустријске штедионице (нем. Erste Oesterreichische Spar-Casse), која је основана 1819. године. Као фондација приватне аустријске штедионице, посвећена је општој добробити друштва. Поред тога, има и посебну улогу као највећи појединачни деоничар Ерсте Групе. ЕРСТЕ Фондација користи профит од својих деоница како би подржала развој друштва у централној и југоисточној Европи.

Мисија Фондације[уреди | уреди извор]

ERSTE Фондација је активна у централној и југоисточној Европи. Њена мисија је заснована на идеји штедионице из XIX века. Она подржава друштвено учешће и активизам цивилног друштва; тежи да удружи људе и пренесе сазнања о скорашњој историји региона који је претрпео драматичне промене од 1989. године. Као активна фондација, развија сопствене пројекте у оквиру три програма: Друштвени развој, Култура и Европа.

Програми[уреди | уреди извор]

Друштвени развој[уреди | уреди извор]

Фондација подржава развој праведнијих, снажнијих друштава, у којима се нико неће осећати занемареним. Из тог разлога је развила две комплементарне стратегије друштвеног учешћа: интеграцију појединаца и група које живе на маргинама друштва и трагање за начинима за остваривање друштвених промена. Активностима Фондације се стварају подједнаке могућности за људе који живе у тешким друштвеним условима и ситуацијама које захтевају неодложну помоћ, када се ради о образовању и друштвеном учешћу.

Култура[уреди | уреди извор]

Програм који се бави културом углавном је активан на међународним, регионалним пројектима, обухватајући истраживања која се фокусирају на визуелне уметности од 1960-их година до данас. Култура се сматра покретачком снагом демократског друштва, захваљујући својој способности да ствара везе између различитих језичких и географских регија. Рад са различитим уметничким стратегијама ствара поље за експериментисање на тему утопија и за предлоге изван граница остварљивости свакодневне политике, као и за истраживање могућности различитих уметничких приступа. Захваљујући томе, културни програм промовише независне пројекте и оне који се сврставају у сектор културе, пружајући им подршку у ресурсима и кроз прекограничне контакте који се одвијају преко државних институција, како би се зауставио такозвани одлив мозгова.

Европа[уреди | уреди извор]

Фондација промовише процес европске интеграције пружајући платформу за размену идеја, знања и иницијатива. Европљани се охрабрују да живе у складу са заједничким вредностима, да слободно размењују идеје, заједно раде и уче једни од других. Пројекти се углавном баве успостављањем живе културе дијалога. У окружењу у коме се инсистира на међусобним разликама, људима треба омогућити да искусе солидарност, повезаност и сарадњу. Пројекти антиципирају реалност уједињене Европе и преносе потенцијал заједнице, посебно у оним земљама у којима, у овом тренутку, још увек није омогућено спровођење програма ЕУ. У средишту пажње су рад са младим људима, програми за новинаре и дебате о будућности Европе.

Пројекти (примери)[уреди | уреди извор]

  • Академија централноевропских школа (aces) – прекогранична школска мрежа у 15 земаља централно-источне Европе, створена ради бољег разумевања европских вредности и смањења предрасуда међу младима.]] (aces) – прекогранична школска мрежа у 15 земаља централне и југоисточне Европе, створена ради бољег разумевања европских вредности и смањења предрасуда међу младима.
  • Балканске стипендије за новинарску изузетност – Стипендије за новинаре из девет балканских земаља, у сарадњи са Балканском истраживачком мрежом (BIRN) и Фондацијом Роберт Бош, додељују се у циљу јачања демократије и слободе говора кроз квалитетно новинарство у медијима.
  • Стипендије ERSTE Фондације за друштвено истраживање – десет источноевропских научника сваке године добија стипендију за детаљнија истраживања социолошких, демографских или друштвено-политичких тема у оквиру европског контекста.
  • Гендер Цхецк. Фемининост и маскулиност у уметности источне Европе – прва изложба која је била посвећена теми родних улога, понудивши репрезентативни преглед уметности источне Европе од 1960-их. Двадесет и пет кустоса из 24 земље је сарађивало на припреми изложбе у Музеју модерне уметности у Бечу, на којој је приказано преко 400 дела више од 200 уметника. Изложба је приказана и у Националној галерији Закета у Варшави.
  • Komenský Fond - назван по чешком ренесансном педагогу Јану Коменском, фонд је настао у сарадњи Каритас Аустрија и ERSTE Фондације, основан у девет земаља, у циљу подршке смањењу сиромаштва кроз образовање, посебно за децу у ромским заједницама.
  • PATERNS Lectures - овом серијом предавања се подржава развој нових универзитетских курсева у централној и југоисточној Европи, у области историје уметности, теорије културе и студија културе. Подржавају се међународне студијске посете предавача и подстиче се међународна академска размена кроз могућност организовања гостујућих предавања.
  • tranzit.org – независна транзитна мрежа која делује у Аустрији, Чешкој Републици, Мађарској и Словачкој Републици. Свака локална јединица Транзита има свој аутономни начин рада, сарађујући на неколико уметничких пројеката и организујући предавања, представе, дискусије, публикације, изложбе и истраживања. Током 2010. године, тим Транзита је био један од три тима кустоса за бијенале европске уметности Манифеста 8, који је одржан у шпанском граду Мурсији.

Социал банкинг и финансијска инклузија[уреди | уреди извор]

Будући да представља фондацију штедионице, ERSTE Фондација је посвећена идеји друштвене штедионице из XIX века. Стога, такозвани социал банкинг или банке за сиромашне и финансијска инклузија представљају кључне теме у оквиру програма под називом Друштвени развој. Најпознатији пројекти из ове области су:

  • Die Zweite Sparkasse (Друга штедионица) - банка за људе који себи не могу да добију рачун ни у једној другој банци
  • good.bee - организација Ерсте Групе и ERSTE Фондације за микрокредитирање и друштвено предузетништво
  • Турнеја друштвеног предузетништва 2010 - турнеја и радионице одржане по европским градовима, у циљу промовисања друштвеног предузетништва у источној Европи, чији је покретач Мухамед Јунус.

Награде[уреди | уреди извор]

Награда ЕРСТЕ Фондације за друштвену интеграцију[уреди | уреди извор]

Сваке друге године, почевши од 2007. године, Награда ЕРСТЕ Фондације за друштвену интеграцију се додељује за пројекте који успешно подстичу друштвену интеграцију људи у локалним заједницама. Током јавног конкурса, бира се 30 победника међу приближно 1000 пријављених пројеката из 12 земаља (конкурс из 2011. године) који добијају новчане награде у укупном износу од 610.000 евра. Поред тога, невладиним организацијама које добију јавно признање се пружа бесплатна ПР подршка за рад на пројектима, као и приступ међународној мрежи НВО. Церемоније доделе награде су до сада одржане у Љубљани (2007), Букурешту (2009) и Прагу (2011).

Награда за културу и теорију “Игор Забел”[уреди | уреди извор]

ERSTE Фондација је 2008. године установила Награду за културу и теорију ”Игор Забел”. На овај начин се подржава деловање историчара уметности и теоретичара у региону централне и источне Европе и представљају се сазнања о уметности и култури кроз подстицање сакупљања и размене знања у области културе између ‘истока’ и ‘запада’. Награда је названа по словеначком аутору, уметничком критичару и кустосу, Игору Забелу (1958–2005), вишем кустосу Модерне галерије из Љубљане, који је био заслужан за успостављање културних веза између источне и западне Европе.

Сарадња са другим фондацијама на међународним пројектима[уреди | уреди извор]

Историјат[уреди | уреди извор]

Корени Фондације сежу до XIX века. Прва аустријска штедионица “Erste österreichische Spar-Casse” је основана 1819. године.[1] Као резултат амандмана на аустријски Закон о штедионицама, “Erste österreichische Spar-Casse” је 1993. године подељена на оперативну банку (Erste Bank AG) и холдинг компанију (DIE ERSTE österreichische Spar-Casse Anteilsverwaltungssparkasse, скраћено: AVS). Ерсте Банка, која је спојена са GiroCredit Bank AG der Sparkassen, је изашла на берзу 1997. године и на тај начин је AVS постала највећи деоничар компаније која је од тада листирана на Бечкој берзи. AVS је 2003. године формално трансформисана у ДИЕ ЕРСТЕ öстерреицхисцхе Спар-Цассе Приватстифтунг, скраћено: ERSTE Stiftung (ERSTE Фондација), која је након две године започела са радом.

Први велики пројекат је укључио Zweite Wiener Vereins-Sparcasse, односно Zweite Sparkasse, која је основана 2006. године и мрежу Академије централноевропских школа (aces), која је основана исте године. У 2007. години је одржана прва додела Награде ERSTE Фондације за друштвену интеграцију у Љубљани и отварање првог конкурса за Балканске стипендије за новинарску изузетност. Награда за културу и теорију “Игор Забел” и оснивање организације good.bee су уследили 2008. године. У 2009. години телевизијске станице ОРФ и 3sat су прве емитовале документарну ТВ серију "Балкан Експрес (Повратак у Европу)", а Награда ERSTE Фондације за друштвену интеграцију је додељена други пут, на церемонији одржаној у Букурешту. Највећи досадашњи пројекат из области културе је представљала изложба (Gender Check), отворена у бечком музеју MUMOK, 2010. године. Исте године, Турнеја друштвеног предузетништва са Мухамедом Јунусом је обишла шест источноевропских земаља, са циљем да представи концепт друштвеног предзетништва као облик одрживе привредне активности, у Бечу, Братислави, Будимпешти, Прагу, Букурешту и Београду. Исте године, Награда за културу и теорију “Игор Забел” је додељена пољском историчару културе, Пјотру Пјотровском, у Барселони. У 2011. години, Награда ERSTE Фондације за друштвену интеграцију, у свом трећем циклусу, била је додељена у Прагу за 34 пројекта из 12 земаља.

Правни статус[уреди | уреди извор]

ERSTE Фондација је фондација приватне штедионице, као што је дефинисано аустријским Законом о штедионицама.

Одбори[уреди | уреди извор]

Органе Фондације чине Управни одбор, Надзорни одбор и Асоцијација. Асоцијација приватних штедионица, основана 1819. године, која има више од 100 чланова, бира чланове Надзорног одбора и именује председника одбора. Надзорни одбор именује чланове Управног одбора и контролише рад управе Фондације. Управни одбор руководи радом Фондације и одлучује о расподели средстава за финансирање пројеката, уз помоћ Саветодавног одбора који је састављен од међународних експерата.

Чланови Надзорног одбора[уреди | уреди извор]

    • Беттина Бреитенедер
    • Маxимилиан Хардегг
    • Барбара Пицхлер
    • Јоханна Рацхингер
    • Пхилипп Тхурн унд Таxис
    • Маркус Трауттмансдорфф
    • Курт Зангерле
    • Андреас Треицхл (председавајући)
    • Манфред Wиммер

Чланови Управног одбора[уреди | уреди извор]

  • Борис Марте (предсједавајући)
  • Wолфганг Сцхопф (заменик председавајући)
  • Ева Хöлтл
  • Мартин Wохлмутх

Запослени, буџет и пројекти[уреди | уреди извор]

ERSTE Фондација у 2012. години има приближно 35 запослених. Фондација је за финансирање пројеката одобрила средства у укупном износу од 40 милиона евра, у периоду од свог оснивања 2003. године до краја 2010. године.[2] Током овог периода, укупан број пројеката који је ERSTE Фондација спровела и/или подржала је 548, а од тога је 110 било пријављено на конкурсима. Приближно 80 одсто годишњег буџета ERSTE Фондације се улаже у пројекте који су започети у оквиру три програма: Друштвени развој, Култура и Европа. Преосталих 20 одсто средстава чине грантови одобрени непрофитним организацијама, за финансирање њихових пројеката.[3]

Чланство у кровним организацијама[уреди | уреди извор]

  • Пхилантхропy Еуропе Ассоциатион (Пхилеа)[4]
  • Мрежа европских фондација[5]
  • Удружење аустријских приватних фондација (Verband österreichischer Privatstiftungen - VÖP)

Библиотека ERSTE Фондације[уреди | уреди извор]

Основана 2007. године, Библиотека ERSTE Фондације сакупља литературу издату махом на енглеском и немачком језику. Садржи приближно 5000 наслова и 35 периодичних часописа (2012). Теме обухватају области уметности, теорије медија и историје, мањина и родне равноправности, теорије културе и културне политике, економског и политичког развоја, друштвеног предузетништва и банкарства, иновација у фондацијама, филантропије, демографије, миграција, образовања и сећања. Географски, збирка је усредсређена на регион централне и југоисточне Европе. Библиотека је отворена за јавност. Збирка се може погледати у просторијама Фондације, у заказаном термину.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ C. Rapp, N. Rapp-Wimberger: Arbeite, Sammle, Vermehre. Von der ersten Oesterreichischen Spar-Casse zur Erste Bank. Christian Brandstätter Verlag, Vienna 2005, p. 7.
  2. ^ „Annual reports and fact sheet on the homepage”. Архивирано из оригинала 08. 07. 2012. г. Приступљено 28. 06. 2012. 
  3. ^ Annual reports Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2013) of the Foundation
  4. ^ https://philea.eu/
  5. ^ „Network of European Fondations”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2012. г. Приступљено 28. 06. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ERSTE_Fondacija&oldid=26740170”