Едгар Дега

С Википедије, слободне енциклопедије
Едгар Дега
Едгар Дега - аутопортрет
Лични подаци
Пуно имеHilaire-Germain-Edgar De Gas
Датум рођења19 јул 1834(1834-07-19)
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти27. септембар 1917.(1917-09-27) (83 год.)
Место смртиПариз, Француска
ДржављанствоФранцуско
Уметнички рад
ПољеСликарство, вајарство, цртање
ПравацИмпресионизам

Едгар Дега, рођен као Илер Жермен Едгар де Га(франц. Hilaire-Germain-Edgar de Gas; * 19. јул 1834. Париз -† 27. септембар 1917. Париз) је био француски сликар, графичар и вајар. Он се посебно идентификује са темом плеса; више од половине његових дела приказује плесаче.[1] Сматра се једним од истакнутих представника француског импресионизма, иако сам себе никада није уврштавао у импресионистички покрет.[2] Заокупљен урбаним призорима, балеринама, призорима са трка коња, Дега не раскида никада у потпуности са мајсторима реализма, као што су Енгр и Делакроа, ствара већину својих дела у атељеу, али и поред тога већина историчара уметности се слаже да је његово место у оквиру импресионизма. Он је био изузетан цртач, са особеним мајсторством у приказивању покрета, као што се може видети у његовим изведбама плесача, субјеката са коњских тркалишта и нагих жена. Његови портрети су запажени по њиховој психолошкој комплексности и по њиховом приказу људске изолације.[3]

На почетку своје каријере, Дега је желио да буде историјски сликар, позив за који је био добро припремљен његовим ригорозном академском обуком и детаљним студијама класичне уметности. У својим раним тридесетим годинама, он је променио правац, и примењујући традиционалне методе историјског сликара на савремене теме, постао је класични сликар модерног живота.[4]

Живот и дело[уреди | уреди извор]

Дега је рођен у Паризу у Француској, у умерено богатој породици. Он је био најстарије од петоро деце. Дега је био син банкара италијанског порекла и Креолке из Њу Орлеанса (САД), која је умрла када је Едгар имао 13 година. Његов деда с мајчине стране Гермајн Масон, је био рођен у Порт о Пренс. Овај Хаићанин француског порекла се населио у Њу Орлеансу 1810. године[5] Дега (он је адаптирао мање грандиозно спеловање свог презимена кад је одрастао)[6] је започео своје школовање у својој једанаестој години. Како је његова мајка преминула пар година касније, његов отац и деда су постали његови главни утицаји током остатка његове младости.

Године 1853. почео је студије права, али се 1855. године пријавио на Академију лепих уметности. Затим Дега путује у Рим. 1866. године се враћа из Рима у Париз обогаћен искуствима које је сакупио. У почетку је сликао историјске теме и портрете по угледу на Енгреа, а за разлику од Енгра - само портрете својих пријатеља, само у уљу а 70- тих година је заволео и почео да слика у пастелу и темпери. Под утицајем италијанског сликарства, забављен углавном колоритом и колоритном страном појаве сликао је поред портрета и актова појаве из свакодневног живота и углавном сцене из позоришта - балерине и коњичких трка. Захватао је у својим сликама са израженом скраћеницом и лепршавим покретом тренутна расположења а његово дубоко осећање карактера људи даје тежину чак и наизглед случајним призорима. I када је пришао импресионизму он није напустио своју склоност ка цртању и цртежу и његова најлепша дела су настала у техници пастела.

Године 1865. излаже у Салону (службена изложба на Академији лепих уметности у Паризу) и његови су радови били оберучке прихваћени у свету конвенционалне уметности. Познат је по сликама балерина из позоришнога живота и коња из коњских трка и пре се занимао за мотиве из живота неголи за митолошке теме. 1870. Избио је Француско-пруски рат у коме је учествовао.1873. посећује северну Америку. 1886. године учествује последњи пут на изложби са импресионистима. Од 1886. налази нове мотиве и активно слика. Дега је кроз рат открио своје проблеме са видом и очима што га је јако забрињавало и како се никада није женио последње године је провео скоро слеп лутајући улицама Париза док није ту и умро 1917. године.

Пред крај живота поставши скоро слеп почео је да израђује мале фигуре својих омиљених мотива балерина и коња у воску и глини. Једна од њих "Балерина" налази су у Метрополитен музеју у Њујорку.

Избор дела[уреди | уреди извор]

Акт у лежећем положају (цртеж)

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Трацхтман, Паул, Дегас анд Хис Данцерс, Смитхсониан Магазине, Април 2003
  2. ^ Гордон & Форге 1988, стр. 31
  3. ^ Броwн 1994, стр. 11. сфн грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФБроwн1994 (хелп)
  4. ^ Турнер 2000, стр. 139.
  5. ^ Броwн 1994, стр. 14 харвнб грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФБроwн1994 (хелп)
  6. ^ Тхе фамилy'с анцестрал наме wас Дегас. Јеан Сутхерланд Боггс еxплаинс тхат Де Гас wас тхе спеллинг, "wитх соме претенсионс, усед бy тхе артист'с фатхер wхен хе мовед то Парис то естаблисх а Френцх бранцх оф хис фатхер'с Неаполитан банк." Wхиле Едгар Дегас'с бротхер Ренé адоптед тхе стилл море аристоцратиц де Гас, тхе артист ревертед то тхе оригинал спеллинг, Дегас, бy аге тхиртy. Бауманн, ет ал. . 1994. стр. 98.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Броwн, Марилyн Р (1994). Дегас анд тхе Бусинесс оф Арт. Пенн Стате Пресс. стр. 14. ИСБН 0271044314. Приступљено 29. 9. 2014. 
  • Историја уметности Х.W. Јансон - Београд 1982.
  • ПСН, ЧСАВ- Праха 1962.
  • Свет умениа, ИКАР, Братислава 2002.
  • Спознаме умение Р. Дицкенсова а M. Гриффилдова, Б. Бyстрица 2004.
  • Дејинy умениа, Младé летá Братислава 2001.
  • Световé дејинy умениа, Б.Ф. Грослиер, Ларуссе, Праха 1996.
  • Дејинy умениа, Мицхаел V, Алтпатов, Мартин 1976.
  • Умěнí, Хендрик Wиллем ван Лон, Праха 1939.
  • Творивосť, твар а фарба M.C. Претте а А. Цапалдо, Мартин 1976.
  • Импресионизмус, Маурице Сеиллаз, Братислава, 1956.
  • Историја сликарства 11 француских аутора - Београд 1973.
  • Армстронг, Царол (1991). Одд Ман Оут: Реадингс оф тхе Wорк анд Репутатион оф Едгар Дегас. Цхицаго анд Лондон: Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 978-0-226-02695-4. 
  • Ауден, W.Х.; Кроненбергер, Лоуис (1966). Тхе Викинг Боок оф Апхорисмс. Неw Yорк: Викинг Пресс. 
  • Баде, Патрицк; Дегас, Едгар (1992). Дегас. Лондон: Студио Едитионс. ИСБН 978-1-85170-845-1. 
  • Бауманн, Фелиx Андреас; Боггс, Јеан Сутхерланд; Дегас, Едгар; анд Карабелник, Марианне (1994). Дегас Портраитс. Лондон: Меррелл Холбертон. ИСБН 978-1-85894-014-4. 
  • Бенедек, Неллy С. (2004). „Цхронологy оф тхе Артист'с Лифе”. Метрополитан Мусеум оф Арт. Архивирано из оригинала 2. 5. 2006. г. Приступљено 6. 5. 2006. 
  • Бенедек, Неллy С. (2004). „Дегас'с Артистиц Стyле”. Метрополитан Мусеум оф Арт. Архивирано из оригинала 12. 11. 2006. г. Приступљено 6. 5. 2006. 
  • Боwнесс, Алан. ед. (1965) "Едгар Дегас." Тхе Боок оф Арт Волуме 7. Неw Yорк: Гролиер Инцорпоратед :41.
  • Бреттелл, Рицхард Р.; МцЦуллагх, Сузанне Фолдс Дегас ин Тхе Арт Институте оф Цхицаго. Неw Yорк: Тхе Арт Институте оф Цхицаго анд Харрy Н. Абрамс, Инц. . 1984. ИСБН 978-0-86559-058-8.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  • Броwн, Марилyн (1994). Дегас анд тхе Бусинесс оф Арт: а Цоттон Оффице ин Неw Орлеанс. Пеннсyлваниа Стате Университy Пресс. ИСБН 978-0-271-00944-5. 
  • Цанадаy, Јохн (1969). Тхе Ливес оф тхе Паинтерс Волуме 3. Неw Yорк: W.W. Нортон анд Цомпанy Инц.
  • Цлаy, Јеан Импрессионисм. Сецауцус, Н.Ј.: Цхартwелл. . 1973. ИСБН 978-0-399-11039-9.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  • Дорра, Хенри. Арт ин Перспецтиве Неw Yорк: Харцоурт Браце Јовановицх, Инц.:208
  • Думас, Анн Дегас'с Млле. Фиоцре ин Цонтеxт. Думас, Анн (1988). Дегас'с Млле. Фиоцре ин Цонтеxт: А Студy оф Портраит де Млле. Е.Ф. ... À Пропос ду Баллет "Ла Соурце". Брооклyн: Тхе Брооклyн Мусеум. ИСБН 978-0-87273-116-5. 
  • Дунлоп, Иан (1979). Дегас. Неw Yорк, Н.Y: Харпер & Роw. ОЦЛЦ 5583005
  • "Едгар Дегас, 1834–1917." Тхе Боок оф Арт Волуме III (1976). Неw Yорк: Гролиер Инцорпоратед:4.
  • Гордон, Роберт; Форге, Андреw Дегас. Неw Yорк: Харрy Н. Абрамс. Гордон, Роберт; Дегас, Едгар; Форге, Андреw (1988). Дегас. Х.Н. Абрамс. ИСБН 978-0-8109-1142-0. 
  • Гроwе, Бернд; Едгар Дегас Едгар Дегас, 1834–1917. Гроwе, Бернд; Дегас, Едгар (1992). Едгар Дегас, 1834-1917. Цологне: Бенедикт Тасцхен. ИСБН 978-3-8228-0560-2. 
  • Гуиллауд, Јаqуелине; Гуиллауд, Маурице (едиторс) Дегас: Форм анд Спаце. Дегас, Едгар (1985). Дегас: Форм анд Спаце. Неw Yорк: Риззоли. ИСБН 978-0-8478-5407-3. 
  • Хартт, Фредерицк (1976). "Дегас" Арт Волуме 2. Енглеwоод Цлиффс, Њ: Прентице-Халл Инц.: 365.
  • "Импрессионисм." Праегер Енцyцлопедиа оф Арт Волуме 3 (1967). Неw Yорк: Праегер Публисхерс: 952.
  • Ј. Паул Геттy Труст "Wалтер Рицхард Сицкерт." 2003. 11 Маy 2004.
  • Кендалл, Рицхард; Дегас, Едгар; Друицк, Доуглас W.; Беале, Артхур (1998). Дегас анд Тхе Литтле Данцер. Неw Хавен: Yале Университy Пресс. ИСБН 978-0-300-07497-0. 
  • Крäмер, Фелиx (мај 2007). „'Мон таблеау де генре': Дегас'с 'Ле Виол' анд Гаварни'с 'Лоретте'”. Тхе Бурлингтон Магазине. 149 (1250): 323—325. ЈСТОР 20074827. 
  • Маннеринг, Доуглас (1994). Тхе Лифе анд Wоркс оф Дегас. Греат Бритаин: Паррагон Боок Сервице Лимитед.
  • Муехлиг, Линда D. (1979). Дегас анд тхе Данце, 5–27 Април Маy 1979. Нортхамптон, Масс.: Смитх Цоллеге Мусеум оф Арт.
  • Пеугеот, Цатхерине, Селлиер, Марие (2001). А Трип то тхе Орсаy Мусеум. Парис: АДАГП: 39.
  • Рефф, Тхеодоре Дегас: тхе артист'с минд. [Неw Yорк]: Метрополитан Мусеум оф Арт. Рефф, Тхеодоре (1976). Б1145113 1. Метрополитан Мусеум оф Арт. ИСБН 978-0-87099-146-2. 
  • Роскилл, Марк W. (1983). "Едгар Дегас." Цоллиер'с Енцyцлопедиа.
  • Тхомсон, Рицхард (1988). Дегас: Тхе Нудес. Лондон: Тхамес анд Худсон Лтд. ИСБН 978-0-500-23509-6. 
  • Тинтероw, Гарy (1988). Дегас. Неw Yорк: Тхе Метрополитан Мусеум оф Арт анд Натионал Галлерy оф Цанада.
  • Турнер, Ј. (2000). Тхе Грове Дицтионарy оф Арт: Фром Монет то Цéзанне : Лате 19тх-центурy Френцх артистс. Неw Yорк: Ст Мартин'с Пресс. ИСБН 978-0-312-22971-9. 
  • Wернер, Алфред. Дегас Пастелс. Неw Yорк: Wатсон-Гуптилл. . 1969. ИСБН 978-0-8230-1276-3.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  • Цовераге оф тхе Дегас дебате Бy Мартин Баилеy. Неwс, Иссуе 236, Јуне 2012 Архивирано на сајту Wayback Machine (19. август 2012)
  • Цаприати, Елио (2009). I Сегрети ди Дегас. Милано: Мјм Едиторе. ИСБН 978-88-95682-68-6. 
  • Думас, Анн, ет ал. (1997). Неw Yорк: Дистрибутед бy Х.Н. Абрамс.
  • Валерy, Паул (1989). Дегас, Манет, Морисот. Принцетон Университy Пресс. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]