Финансијско пословање невладиних организација

С Википедије, слободне енциклопедије

Невладине организације (НВО) (енгл. Non-Govermental Organizations) су специфична форма организовања грађана. За Невладине организације у Србији, узимајућу у обзир финансијско пословање карактеристичан је недостатак постојећег пореског и рачуноводственог система. То значи да не постоји јасно дефинисан систем олакшица и стимулација за развој овог сектора. Невладине организације се у главном третирају слично као мала и средња предузећа. Организације типа удружења и фондације оснивају се углавном ради испуњења одређених друштвено корисних циљева, а много ређе профита, тако да је у том контексту стварање повољног пореског окружења за деловање НВО од значаја за њихов опстанак и испуњавање важне улоге коју имају у демократском друштву.

Финансије НВО[уреди | уреди извор]

НВО послује преко текућег рачуна[уреди | уреди извор]

Документација потребна за отварање динарског рачуна:[1]

  • Захтев за отварање рачуна
  • Уговор о отварању и вођењу рачуна
  • Картон депонованих потписа
  • Решење о упису код надлежног органа
  • Обавештење органа надлежног за послове статистике о разврставању по делатностима ако разврставање врши орган надележан за послове статистике, односно документ који садржи тај податак
  • Документ надлежног органа који садржи порески идентификациони број
  • Акт надлежног органа о оснивању подносиоца захтева ако за њега регистровање није прописано и ако се оснива непосредно на основу закона, што се документује одговарајућим изводом из закона
  • Потписе лица овлашћених за заступање које је оверио надлежни орган на обрасцу - Оверени потписи лица овлашћених за заступање
  • Захтев за спровођење ограничења
  • Овлашћење

Документација потребна за отварање девизног рачуна (домаћа правна лица):[1]

  • Захтев за отварање девизног рачуна
  • Уговор о отварању и вођењу девизног рачуна
  • Картон депонованих потписа за девизни рачун
  • Генерално овлашћење

Плаћање се врши безготовински, преносом средстава са рачуна организације на рачун повериоца и то представља основни начин плаћања. У пракси се не може избећи и готовински начин плаћања, који се врши преко благајне НВО. Организације су дужне да за плаћања у динарима отворе текући рачун у банци, да воде средства на том рачуну и да врше плаћања преко тог рачуна у складу са законом и уговором о отварању и вођењу рачуна који је закључен са банком. Такође, НВО могу да поседују и девизни рачун, за потребе девизних трансакција. Основни начин плаћања између правних лица је безготовинско плаћање, које се врши преносом средства са рачуна дужника на рачун повериоца. Пренос средстава са рачуна дужника на рачун повериоца врши се налогом за пренос. Међутим, плаћања лицима која немају отворен текући рачун код пословне банке и која нису дужна да за плаћања и наплату отворе текући рачун, НВО може врше готовим новцем, преко благајне. Исто тако, НВО могу да нека плаћања правним лицима врше у одређеним случајевима готовим новцем, такође преко благајне.[2]

Уплата готовине на текући рачун[уреди | уреди извор]

НВО је дужна да истог, а најкасније наредног дана, готов новац примљен по било којем основу уплати на свој текући рачун, отворен код пословне банке. Организација поред новчаних средстава које држе на текућим рачунима отвореним код пословних банака, располажу и готовим новцем, који наплаћују по разним основима од чланова, грађана и других лица, у оквиру обављања своје делатности. НВО која се бави неком привредном делатношћу, примљен готов новац, као и готов новац примљен по другим основима, дужна је да уплати на свој текући рачун, који води код пословне банке, истог, а најкасније наредног радног дана. Готов новац примљен по било којем основу, пре уплате на свој текући рачун код банке, НВО може до момента уплате код банке, да држи у својој благајни. Посебно истичемо, да се тај новац не може користити за плаћања и исплате. Наиме, у случају када постоји потреба за плаћањем готовим новцем (разне ситне набавке, поправке и сл.) или за исплате у готовом новцу (за службено путовање, помоћ и сл.), тада се за те потребе мора подићи готов новац са текућег рачуна код банке и о томе мора постојати документација, без обзира што истовремено НВО поседује готов новац у благајни. У случају да се из било којих разлога не изврши исплата делом или у целини подигнутог готовог новца, НВО је дужна да неисплаћени износ врати (уплати) истог дана, а најкасније наредног дана на свој текући рачун. Ако НВО динаре примљене у готовини по било којем основу не уплати код банке истог дана, а најкасније наредног радног дана.[2]

Исплате у готовом новцу без ограничења[уреди | уреди извор]

НВО могу без ограничења вршити исплате у готовом новцу у динарима, подигнутом са свог текућег рачуна на основу оригиналне документације

Евидентирање промета преко фискалне касе[уреди | уреди извор]

Ако се НВО бави неком делатношћу за коју је прописана обавеза евидентирања промета преко фискалне касе, НВО је дужна да примењује Закон о фискалним касама, исто као и правна лица и предузетници.

Рачуноводство НВО[уреди | уреди извор]

Невладине организације воде пословне књиге на истом контном оквиру и финансијске извештаје састављају на истим билансним шемама као и предузећа, задруге, предузетници и друге профитне организације.

Овакве организације немају обавезу примене Међународних рачуноводствених стандарда приликом процењивања билансних позиција и састављања финансијских извештаја.

Пословне књиге и рачуноводствене исправе[уреди | уреди извор]

НВО је дужна да води све пословне књиге као и добитне организације, а то значи дневник, главну књигу и помоћне књиге.

Достављање финансијских извештаја НВО[уреди | уреди извор]

Пошто већина НВО представља мала правна лица на крају године од финансијских извештаја састављају и достављају Народној банци Србије: Биланс стања, Биланс успеха и Статистички анекс. Оваква правна лица не састављају Извештај о токовима готовине, Извештај о променама на капиталу и Напомене уз финансијске извештаје.

Ревизија финансијских извештаја и правилности пословања НВО[уреди | уреди извор]

Већина НВО су мала правна лица те немају обавезу законске ревизије годишњих финансијских извештаја, нити обавезу да кориговане финансијске извештаје са мишљењем ревизора или само мишљење ревизора ако није извршена корекција доставе Народне банке Србије. Такође, НВО нема обавезу обелодањивања, односно јавног објављивања финансијских извештаја у штампи, часописима или путем сајта.

Ако се НВО бави неком делатношћу за коју је прописана обавеза евидентирања промета преко фискалне касе, НВО је дужна да примењује Закон о фискалним касама, исто као и правна лица и предузетници.

Обавезе НВО код исплата зарада и других примања[уреди | уреди извор]

Иако је физичко лице обвезник пореза на доходак грађана сагласно Закону о порезу на доходак, НВО као исплатилац накнаде физичком лицу, дужна је да приликом исплате обустави порез на доходак. Приликом исплата зарада запосленима, НВО имају иста права, обавезе и одговорности као и други послодавци – правна лица и предузетници.

НВО у систему пореза на додату вредност (ПДВ)[уреди | уреди извор]

Невладине организације по правилу нису обвезници ПДВ, имајући у виду да се већина њих баве искључиво делатношћу која не подлеже овој обавези.

Обвезници пореза на додату вредност – НВО које се баве опорезивом делатношћу[уреди | уреди извор]

НВО могу стицати средства за свој рад и обављањем привредне делатности, која подлеже опорезивању ПДВ. Чињеница да је НВО по правилу недобитна организација не значи да се мора уздржавати од обављања делатности која доноси добит. НВО може обављати све делатности које су утврђене статутом, осим оних које су законом забрањене.

Права и обавезе НВО – пореских обвезника[уреди | уреди извор]

Према Закону о ПДВ, обвезник је дужан да:

  1. поднесе пријаву за ПДВ (евиденциона пријава);
  2. издаје рачуне о извршеном промету добара и услуга;
  3. води евиденцију у складу са овим законом;
  4. обрачунава и плаћа ПДВ и подноси пореске пријаве

НВО као обвезник ПДВ дужна је да уплати обрачунати ПДВ иако није наплатила своје потраживање од купца[уреди | уреди извор]

НВО која је обвезник ПДВ плаћа ПДВ обрачунат у рачуну или другом документу, независно од тога да ли је наплатила потраживање.

Порез на добит код НВО[уреди | уреди извор]

Једна од највећих пореских олакшица за НВО у нашем законодавству односи се на ослобађање од плаћања пореза на добит. Ова олакшица садржана је у одредбама Закона о порезу на добит предузећа и пратећих подзаконских прописа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Банца Интеса | Отварање рачуна и платни промет
  2. ^ а б Припучник о рачуноводсветном, пореском и царинском пословању Невладиних организација

Литература[уреди | уреди извор]

  1. Он лине презентација Банка Интеса Београд (www.банкаинтесабеоград.рс)
  2. Приручник о финансијском, пореском и рачуноводственом пословању Невладиних организација у републици Србији