Формилација
Изглед
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/95/FunktionelleGruppen_Aldehyde.svg/140px-FunktionelleGruppen_Aldehyde.svg.png)
Формилација је тип посттранслационе модификације у којем се формил група ис додаје на Н-терминус протеина.[1] Најчешће изучавани механизам је N6-формилација лизина која је асоцирана са хистоном и другим протеинима једра. Посттранслатиона модификација хистона и других хроматинских протеина има утицаја на физиологију експресије гена. N6-формил-лизински остатак је ендогена хистонска секундарна модификација. Она је хемијски слична са N6-ацетилацијом која је значајна одредница експресије гена у ћелијама сисара. N6-формил модификација лизина омета сигналне функције ацетилације и метилације, што утиче на физиологију оксидативног и нитрозативног стреса.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
- ^ Nepsilon-formylation of lysine is a widespread post-translational modification of nuclear proteins occurring at residues involved in regulation of chromatin function (PMID: 18056081). Wisniewski JR, Zougman A, Mann M.