Пређи на садржај

Формилација

С Википедије, слободне енциклопедије

Формилација је тип посттранслационе модификације у којем се формил група ис додаје на Н-терминус протеина.[1] Најчешће изучавани механизам је N6-формилација лизина која је асоцирана са хистоном и другим протеинима једра. Посттранслатиона модификација хистона и других хроматинских протеина има утицаја на физиологију експресије гена. N6-формил-лизински остатак је ендогена хистонска секундарна модификација. Она је хемијски слична са N6-ацетилацијом која је значајна одредница експресије гена у ћелијама сисара. N6-формил модификација лизина омета сигналне функције ацетилације и метилације, што утиче на физиологију оксидативног и нитрозативног стреса.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500. 
  2. ^ Nepsilon-formylation of lysine is a widespread post-translational modification of nuclear proteins occurring at residues involved in regulation of chromatin function (PMID: 18056081). Wisniewski JR, Zougman A, Mann M.

Литература[уреди | уреди извор]