Фрај Ото

С Википедије, слободне енциклопедије

Фрај Ото
Име по рођењуФреи Паул Отто
Датум рођења(1925-05-31)31. мај 1925.
Место рођењаСигмар
 Немачка
Датум смрти5. март 2015.(2015-03-05) (89 год.)
Место смртиВармброн
 Немачка
Минхенски олимпијски стадион (1972)
Интеријер западнонемачког павиљона, Еxпо 67, Монтреал, Канада
Мултихалле у Манхајму

Фрај Ото (нем. Frei Paul Otto, Сигмар, 31. маја 1925. – Вармброн, 9. марта 2015) немачки је архитект и грађевински инжењер.[1][2] Био је познат по употреби лаганих конструкција, посебно напрегнутих и мембранских конструкција.[3][4][5][6] Дизајнирао је кров олимпијског стадиона у Минхену,[7][8][9] који је изграђен за Летње олимпијске игре 1972.[10][11][12] Добио је Краљевску златну медаљу РИБА 2006. и Прицкерову архитектонску награду 2015.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ото се родио у Сигмару у Немачкој, а одрастао у Берлину. Студирао је архитектуру у Берлину пре него што је позван у Луфвафе као ловачки пилот у последњим годинама Другог светског рата. Интерниран је у логору за ратне заробљенике близу Шартра, где је с обуком авијацијског инжењера и уз недостатак материјала те хитном потребом за стамбеним простором почео да експериментише са шаторима ради подизања склоништа.[13] После рата накратко је студирао у САД и посетио Ериха Менделсона, Миса ван дер Роа, Ричарда Нојтра и Френка Лојда Рајта.

Каријера[уреди | уреди извор]

Приватну праксу почео је 1952. у Немачкој. Прву значајну пажњу стекао је својим седлоликим кабалскомрежастим музичким павиљоном на Савезној вртној изложби (нем. Bundesgartenschau) у Каселу. Докторат у напрегнутим конструкцијама стекао је 1954. године.[13]

Ото се специјализовао у лаганим напрегнутим и мембранским конструкцијама, а пионирске напретке направио је у конструкцијској математици и грађевинарству.[13] Институт за лагане конструкције на Универзитету у Штутгарту основао је 1964. и на његовом се челу налазио све до одласка у пензију као универзитетски професор.[13] Његова главна дела укључују западнонемачки павиљон на Монтреалском експу 1967. и кров арене за Минхенске олимпијске игре 1972. године.[14]

Све до своје смрти Ото је остао активан као архитект и инжењер те као консултант свог штићеника Махмоуда Бода Раша на многим пројектима на Блиском истоку. Један од његових последњих пројеката био је рад са Шигером Баном на јапанском павиљону на Експу 2000, чија је кровна конструкција била у потпуности израђена од папира, а заједно са СЛ Рашом дизајнирао је конвертибилни кров за венецијански павиљон.[14] У настојању да већ 2002. комеморише нападе 11. септембра и њихове жртве, Ото је замислио два отиска зграда Светског трговачког центра прекривена водом и окружена дрвећем; његов план укључује карту света уклопљену у парк на којој су земље у рату означене светлима те плочу која се непрестано ажурира, а показује број људи погинулих у рату од 11. септембра 2001. до данас.[15]

Ото је умро 9. марта 2015. Две недеље касније, 23. марта је требало да буде објављено да је добио Прицкерову награду 2015., али његова је смрт навела одбор да објави добитника награде 10. марта.[16][17] Извршна председница одбора Марта Торне претходно је рекла Оту да је добио награду. Забележено је да је рекао: „Никада нисам учинио ништа да бих добио ову награду. Освајање награде није циљ мог живота. Покушавам помоћи сиромашним људима, али шта да кажем, него да сам веома сретан.”[17]

Попис грађевина[уреди | уреди извор]

Ово је делимични попис грађевина које је дизајнирао Ото:[17]

Nagrade[уреди | уреди извор]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Civil engineering”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 9. 8. 2007. 
  2. ^ Oakes, William C.; Leone, Les L.; Gunn, Craig J. (2001). Engineering Your Future. Great Lakes Press. ISBN 978-1-881018-57-5. 
  3. ^ plc, Collinson. „Tensile Fabric Structures: The Ultimate Guide (New For 2018)”. info.collinson.co.uk (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 03. 2019. г. Приступљено 2018-07-02. 
  4. ^ „Sprung”. Army Technology. 
  5. ^ Quagliaroli, M.; Malerba, P. G.; Albertin, A.; Pollini, N. (2015-12-01). „The role of prestress and its optimization in cable domes design”. Computers & Structures (на језику: енглески). 161: 17—30. ISSN 0045-7949. doi:10.1016/j.compstruc.2015.08.017. 
  6. ^ Albertin, A; Malerba, P; Pollini, N; Quagliaroli, M (2012-06-21), „Prestress optimization of hybrid tensile structures”, Bridge Maintenance, Safety, Management, Resilience and Sustainability, CRC Press, стр. 1750—1757, ISBN 978-0-415-62124-3, doi:10.1201/b12352-256, Приступљено 2020-06-30 
  7. ^ Thomas Schmidt (22. 3. 2012). „Olympiastadion: Abschied vom echten Grün”. www.merkur.de (на језику: немачки). Приступљено 23. 2. 2023. 
  8. ^ „Olympiastadion München – Sportstätte mit viel Historie”. 
  9. ^ „Olympiapark München :: Olympic Stadium :: Olympiapark München GMBH, Events, Konzerte, Sport, Gesundheit, Wellness, Spaß, Action, Fitness, Tennis, Wassersport, Walking, Kondition, Entspannung, Vereinssport, Musik, Fun, Training, Freizeit, Krafttraining, Muskelaufbautraining, Bodystyling, Lauftreff”. 
  10. ^ „Factsheet - Opening Ceremony of the Games of the Olympiad” (PDF) (Саопштење). International Olympic Committee. 9. 10. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 8. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2018. 
  11. ^ „Ein Geschenk der Deutschen an sich selbst”. Der Spiegel (на језику: немачки) (35/1972). 21. 8. 1972. стр. 28—29. „… für die versprochene Heiterkeit der Spiele, die den Berliner Monumentalismus von 1936 vergessen machen und dem Image der Bundesrepublik in aller Welt aufhelfen sollen” 
  12. ^ Digitized version of the Official Report of the Organizing Committee for the Games of the XXth Olympiad Munich 1972 (Volume 2) (на језику: немачки). proSport GmbH & Co. KG. München Ed. Herbert Kunze. 1972. стр. 22. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2018. г. Приступљено 13. 2. 2015. „… the theme of the "cheerful Games"…” 
  13. ^ а б в г „Biography: Frei Otto”. The Hyatt Foundation. Приступљено 11. 03. 2015. 
  14. ^ а б в „Frei Otto”. Praemium Imperiale. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 11. 03. 2015. 
  15. ^ Fong, Mei (11. 01. 2002). „From Parks to Twisted Towers, Designs for a Memorial Multiply”. Wall Street Journal. 
  16. ^ а б „Frei Otto, 2015 Laureate”. Pritzker Architecture Prize. 10. 03. 2015. Приступљено 11. 03. 2015. 
  17. ^ а б в г Pritzker Prize for Frei Otto, German Architect, Announced After His Death, Robin Pogrebin, The New York Times, 10. marta 2015.
  18. ^ Cramer, James P.; Yankopolus, Jennifer Evans (2005). Almanac of Architecture & Design 2006.
    Greenway Communications,. стр. 720. ISBN 9780975565421.     
  19. ^ а б Barnes, Michael; DIckson, Michael (01. 11. 2000). Widespan Roof Structures. ICE Publishing. стр. 19. ISBN 978-0727728777. 
  20. ^ The man with the golden pen, Building.co.uk, 2005. izd. 08

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Fraj Oto na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fraj_Oto&oldid=27675015”