Данијел Баренбојм

Из Википедије, слободне енциклопедије
Данијел Баренбојм
Daniel Barenboim.jpg
Данијел Баренбојм 2005.
Датум рођења 15. новембар 1942.
Место рођења Буенос Ајрес
 Аргентина

Данијел Баренбојм (шп. Daniel Barenboim, хиб. דניאל בארנבוים; рођен 15. новембра 1942, у Буенос Ајресу, Аргентина) је пијаниста и диригент рођен у Аргентини, а поред аргентинског има још држављанства Израела, Шпаније и Палестине. Његова преци су пореклом руски Јевреји.

Дириговао је први пут 1950, а од 1975. је наследник Георга Солтија на месту диригента Париске филхармоније. Од 1991. до 2006. био је главни диригент Чикашког симфонијског оркестра. Од 1992. радио је као уметнички је директор Државне опере у Берлину. Године 2007. постао је музички директор Миланске скале.

Био је у браку са виолончелисткињом Жаклин ду Пре, од јуна 1967. до њене смрти 1987. Други пут се оженио 1988. пијанисткињом Јеленом Башкировом.

У Израелу Баренбојм је политички контроверзна личност. Први пут је у Израелу дириговао извођењем Вагнерове музике за оперу „Тристан и Изолда“. Због антисемитских ставова, музика Рихарда Вагнера се иначе не изводи у овој земљи. Са палестинским књижевним теоретичарем Едвардом Саидом учествовао је у формирању израелско-арапског оркестра младих. Њих двојица су за овај подухват 2002. добили Награду принца од Астурије. Због концерта „За јединство палестинског народа и мир између Израела и Палестине“, одржаног јануара 2008. у Рамали, награђен је почасним палестинским држављанством.

Данијел Баренбојм је дириговао Бечким новогодишњим концертом 2009.

Спољашње везе[уреди]