Fregata (rod)

С Википедије, слободне енциклопедије

Фрегата
Временски распон: рани еоцен до садашњости 50–0 Ма
Црни брзан
(Fregata magnificens) на Галапагосу.
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Авес
Ред: Сулиформес
Породица: Фрегатидае
Дегланд & Гербе, 1867
Род: Фрегата
Лацéпèде, 1799
Врсте
Мапа опсега

Фрегата или „брзан”, „птица фрегата”,[1] „фрегата-бурњак”[1] (лат. Fregata) је једини живући род породице морских птица званих брзани[2] (Fregatidae) распрострањених широм свих тропских и суптропских океана. Пет постојећих врста се сврстава у овај род. Све оне имају претежно црно перје, дуге, рачвасте репове и дуге кукасте кљунове. Женке имају бело перје на стомаку, а мужјаци имају карактеристичну црвену вратну торбицу, коју надувају током сезоне парења како би привукли женке. Крила су им дугачка и шиљаста, а могу да се протежу до 2,3 м, што је највећи однос површине крила и телесне масе било које птице.

Имају способност да недељама лете ношене струјама ветра. Фрегате проводе већи део дана у лету ловећи храну, а ноћу се гнезде на дрвећу или литицама. Њихов главни плен су рибе и лигње, које лове кад их на површину воде прогоне велики предатори, попут туне. Фрегате се називају клептопаразитима, јер оне повремено отимају храну од других морских птица, а познато је и да из гнезда отимају пилиће морских птица. Сезонски моногамне, фрегате се гнезде у колонијама. Грубо гнездо граде у ниском дрвећу или на тлу на удаљеним острвима. Сваке сезоне полажу по једно јаје. Њихово родитељско збрињавање је дуже од било које друге врсте птица; фрегате се могу парити само сваке друге године.

Fregatidae су сестринска група Suloidea, која се састоји од корморана, анхинга, и блуна (Sulidae). Три од пет постојећих врста фрегата су широко распрострањене (величанствене, велике и мале фрегате), док су две угрожене (белотрби брзан[2] и фрегата са острва Асенсион) и ограничавају своје узгојно станиште на по једно мало острво. Најстарији фосили датирају из раног еоцена, пре око 50 милиона година. Три врсте класификоване у род Limnofregata, имале су краће кљунове са мањим кукама на врху и дуге ноге. Оне су живеле у слатководном окружењу.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Класификација[уреди | уреди извор]

Фрегате су биле груписане са корморанима, и блунама (родови Морус и Сула), као и пеликанима, у роду Pelecanus од стране Линеа 1758. године у десетом издању Systema Naturae. Као препознатљиве карактеристике су наведени: прав кљун са закривљеним врхом, линеарне ноздрве, голо лице и ноге потпуно спојене пловном кожицом.[3] Род Fregata дефинисао је француски природословац Бернард Гермејн де Ласепед 1799. године.[4][5] Луј Жан Пјер Вејо је описао име рода Tachypetes 1816. године за велику фрегату. Име рода Atagen сковао је немачки природословац Пол Меринг 1752. године, мада то нема валидност, јер је претходило службеном почетку Линеове таксономије.[6]

Године 1874, енглески зоолог Алфред Хенри Гарод је објавио студију у којој је изучио разне групе птица и забележио који мишићи из изабране групе од пет[а] оне поседују или им недостају. Примећујући да су мишићни обрасци различити код стеганопода (класичних Pelecaniformes), он је закључио да у групи постоје различита лозе која би требало да буду у засебним породицама, те је сврстао фрегате у њихову сопствену породицу Fregatidae.[7] Урлес Н. Ланхам је 1947. године приметио да фрегате имају неке скелеталне карактеристике које су у већој мери заједничке са Procellariiformes него Pelecaniformes, међутим закључио је да оне још увек припадају другој од те две групе (као подред Fregatae), мада као рани изданак.[8] Мартин Кенеди и његове колеге извели су кладограм заснован на карактеристикама понашања традиционалних Pelecaniformes, израчунавши да су фрегате дивергентније него пеликани од основне групе ганета, анхинга и корморана, као и да су трописке птице најудаљенија лоза.[9] Класификација ове групе као традиционалних Pelecaniformes, обједињених по стопалима која су тотипалматна (са сва четири ножна прста повезана кожом) и присуством вратне торбице, трајала је до раних 1990-их.[10] Студије хибридизације ДНК Чарлса Сиблија и Џона Едварда Алквиста поставиле су фрегате у лозу са пингвинима, гњурцима, петрелима и албатросима.[11] Накнадне генетичке студије сврставају фрегате као сестринску групу групе Suloidea, која се састоји од ганета, Sula, корморана и анхинга.[12][13] Микроскопска анализа структуре љуске јаја Константина Михаилова из 1995. године утврдила је да љуске јаја фрегата наликују онима других Pelecaniformes по томе што имају покров од дебелог микроглобуларног материјала преко кристалних љуски.[14]

Молекуларне студије су конзистентно показале да су пеликани, типска породица Pelecaniformes, заправо ближе сродни чапљама, ибисима и Platalea, чекићаркама и ципеларкама него са преосталим врстама. Консеквентно, ред која обухвата фрегате и Suloidea је преименован у Suliformes 2010. године.[15][16] Године 1994, име фамилије Fregatidae, које су француски природословеци Коме-Дамје Дегланд и Зефирин Герб описали 1867. године, било је очувано према члану 40(б) Међународног кодекса зоолошке номенклатуре, као преферентно у односу на опис Tachypetidae Јохана Фридриха фон Брандта из 1840. године. Разлог за то је да су имена рода Atagen и Tachypetes била синонимна са Fregata пре 1961. године, што је резултирало усклађивањем имена фамилија и родова.[17]

Врсте[уреди | уреди извор]

Фосилни запис[уреди | уреди извор]

Фосил еоценске врсте Limnofregata azygosternon

Еоценски род фрегата Limnofregata обухвата птице чији су фосилни остаци пронађени у праисторијским слатководним окружењима, за разлику од преферентног морског окружења њихових садашњих сродника. Оне су имале мање закривљене врхове кљунове и дуже ноге, као и дуже назалне отворе налик на прорезе.[21] Описане су три врсте из фосилних лежишта у западним Сједињеним Државама, две - L. azygosternon и L. hasegawai - из формације Зелене реке (48–52 милиона година старе) и једна - L. hutchisoni - из формације Васач (између 53 и 55 милиона година стара).[22] Фосилни материјал који се не разликује од живих врста који потиче из плеистоцена и холоцена пронађен је на острву Успећа (за F. aquila)[23] и острву Света Јелена,[24] у јужном Атлантском океану, као и на разним острвима у Тихом океану (за F. minor и F. ariel).[25][26]

Napomene[уреди | уреди извор]

  1. ^ ambiens, fermorocaudal, accessory femorocaudal, semitendinosus, and accessory tendinosus[7]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Shorter Oxford English Dictionary. Oxford, UK: Oxford University Press. 2007. ISBN 0-19-920687-2. 
  2. ^ а б „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог I Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције и на Додатку А Уредбе Комисије (ЕЗ) бр. 750/2013 од 29. јула 2013. године која допуњује Уредбу Савета (ЕЗ) бр. 338/97 о заштити врста дивље фауне и флоре регулисањем њихове трговине”. .pravno-informacioni-sistem.rs. 
  3. ^ Linnaeus, Carolus (1758). Systema Naturae per Regna Tria Naturae, Secundum Classes, Ordines, Genera, Species, cum Characteribus, Differentiis, Synonymis, Locis. Tomus I. Editio Decima, Reformata (на језику: Latin). Holmiae: Laurentii Salvii. стр. 132—34. „Rostrum edentulum, rectum: apice adunco, unguiculato. Nares lineares. Facies nuda. Pedes digitís omnibus palmatis.” 
  4. ^ Meyer, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Checklist of birds of the world. Volume 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 159. 
  5. ^ Lacépède, Bernard Germain de (1799). „Tableau des sous-classes, divisions, sous-division, ordres et genres des oiseux”. Discours d'ouverture et de clôture du cours d'histoire naturelle (на језику: French). Paris: Plassan. стр. 15.  Page numbering starts at one for each of the three sections.
  6. ^ Australian Biological Resources Study (26. 8. 2014). „Family Fregatidae Degland & Gerbe, 1867”. Australian Faunal Directory. Canberra, Australian Capital Territory: Department of the Environment, Water, Heritage and the Arts, Australian Government. Архивирано из оригинала 7. 12. 2014. г. Приступљено 30. 11. 2014. 
  7. ^ а б Garrod, Alfred Henry (1874). „On certain muscles of birds and their value in classification”. Proceedings of the Zoological Society of London. 42 (1): 111—23. doi:10.1111/j.1096-3642.1874.tb02459.x. 
  8. ^ Lanham, Urless N. (1947). „Notes on the phylogeny of the Pelecaniformes” (PDF). The Auk. 64 (1): 65—70. JSTOR 4080063. doi:10.2307/4080063. 
  9. ^ Kennedy, Martyn; Spencer, Hamish G.; Gray, Russell D. (1996). „Hop, step and gape: do the social displays of the Pelecaniformes reflect phylogeny?” (PDF). Animal Behaviour. 51 (2): 273—91. doi:10.1006/anbe.1996.0028. 
  10. ^ Hedges, S. Blair; Sibley, Charles G. (1994). „Molecules vs. morphology in avian evolution: the case of the "pelecaniform" birds”. PNAS. 91 (21): 9861—65. PMC 44917 Слободан приступ. doi:10.1073/pnas.91.21.9861. 
  11. ^ Sibley, Charles Gald; Ahlquist, Jon Edward (1990). Phylogeny and classification of birds. New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN 978-0-300-04085-2. 
  12. ^ Hackett, Shannon J.; Kimball, Rebecca T.; Reddy, Sushma; Bowie, Rauri C. K.; Braun, Edward L.; Braun, Michael J.; Chojnowski, Jena L.; Cox, W. Andrew; Han, Kin-Lan; Harshman, John; Huddleston, Christopher J.; Marks, Ben D.; Miglia, Kathleen J.; Moore, William S.; Sheldon, Frederick H.; Steadman, David W.; Witt, Christopher C.; Yuri, Tamaki (2008). „A phylogenomic study of birds reveals their evolutionary history”. Science. 320 (5884): 1763—68. PMID 18583609. doi:10.1126/science.1157704. 
  13. ^ Smith, Nathan D. (2010). „Phylogenetic analysis of Pelecaniformes (Aves) based on osteological data: Implications for waterbird phylogeny and fossil calibration studies”. PLoS ONE. 5 (10): e13354. PMC 2954798 Слободан приступ. PMID 20976229. doi:10.1371/journal.pone.0013354. 
  14. ^ Mikhailov, Konstantin E. (1995). „Eggshell structure in the shoebill and pelecaniform birds: comparison with hamerkop, herons, ibises and storks”. Canadian Journal of Zoology. 73 (9): 1754—70. doi:10.1139/z95-207. 
  15. ^ Chesser, R. Terry; Banks, Richard C.; Barker, F. Keith; Cicero, Carla; Dunn, Jon L.; Kratter, Andrew W.; Lovette, Irby J.; Rasmussen, Pamela C.; Remsen, J.V. Jr; Rising, James D.; Stotz, Douglas F.; Winker, Kevin (2010). „Fifty-First Supplement to the American Ornithologists' Union Check-List of North American Birds”. The Auk. 127 (3): 726—44. doi:10.1525/auk.2010.127.3.726. 
  16. ^ „Taxonomy Version 2”. IOC World Bird List: Taxonomy Updates – v2.6 (23 October 2010). 2010. Приступљено 29. 11. 2014. 
  17. ^ Bock, Walter J. (1994). History and nomenclature of avian family-group names. Bulletin of the American Museum of Natural History Issue 222. стр. 131, 166. 
  18. ^ „Величанствени национални парк који лежи под водом”. b92.net. 
  19. ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог I Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  20. ^ а б „Закон о потврђивању споразума о очувању афричко - евроазијских миграторних птица водених станишта” (PDF). parlament.gov.rs. 
  21. ^ Mayr, Gerald (2009). Paleogene Fossil Birds. New York: Springer Science & Business Media. стр. 63—64. ISBN 978-3-540-89628-9. 
  22. ^ Stidham, Thomas A. (2014). „A new species of Limnofregata (Pelecaniformes: Fregatidae) from the Early Eocene Wasatch Formation of Wyoming: implications for palaeoecology and palaeobiology”. Palaeontology. 58: 1—11. doi:10.1111/pala.12134. 
  23. ^ Ashmole, Nelson Philip (1963). „Sub-fossil bird remains on Ascension Island”. Ibis. 103: 382—89. doi:10.1111/j.1474-919X.1963.tb06761.x. 
  24. ^ Olson, Storrs L. (1975). „Paleornithology of St. Helena Island, South Atlantic Ocean” (PDF). Smithsonian Contributions to Paleobiology. 23: 1—49. doi:10.5479/si.00810266.23.1. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г. Приступљено 30. 07. 2019. 
  25. ^ James, Helen F. (1987). „A late Pleistocene avifauna from the island of Oahu, Hawaiian Islands” (PDF). Documents des laboratories de Géologie, Lyon. 99: 221—30. 
  26. ^ Steadman, David W. (2006). Extinction and biogeography of tropical Pacific birds. Chicago, Illinois: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77142-7. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Fregata na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Fregata (rod).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fregata_(rod)&oldid=25955285”