Roda cipelarka

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Roda cipelarka
Balaeniceps rex.jpg
Balaeniceps rex
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Red:
Porodica:
Bonaparte, 1853
Rod:
Balaeniceps

Gould, 1850
Vrsta:
B. rex
Binomno ime
Balaeniceps rex
Gould, 1850
Shoebilldistributionmap.png
Opseg vrste

Roda cipelarka (лат. Balaeniceps rexí) je jedina vrsta u ptičjem rodu Balaeniceps. Zbog neobičnog oblika kljuna s jedne i oblika tela s druge strane (kao i ranijeg svrstavanja ove ptice u red rodarica), ova ptica naziva se još i cipelokljuna roda. Populacija ove vrste varira između 5.000-8.000 primeraka.

Ova vrsta viđena je u Europi prvi put tek u 19. veku, a nađena je njena koža. Tek niz godina kasnije naučna zajednica se prvi put srela sa živom jedinkom ove vrste. S druge strane, ova vrsta odavno je bila poznata starim narodima Afrike. Postoje njene slike iz razdoblja Starog Egipta.

Opis[уреди]

Ptica je krupne građe, odrasla jedinka visine je od 115 do 150 cm, a raspon krila im je 230 do 260 cm. Pored toga, teške su između 4 i 7 kilograma[2][3]. Odrasle jedinke su pretežno sive, dok su mlade ptice smeđe boje. Živi u tropskim delovima istočne Afrike, u močvarnim područjima od Sudana do Zambije.[4]

Razmnožavanje[уреди]

Najčešće provodi vreme sama i retko se kreće. Uglavnom se to događa dok traje sezona parenja. Gnezda su napravljena od trave, a u njima stoji uglavnom tri jaja.[5] Mladi se izlegu iz jaja nakon 30 dana. Nakon tri i po meseca mladi su sposobni da love, ali ih još uvek roditelji nakratko moraju snabdevati hranom[6]. Neki grabljivci kradu mlade i jaja, pa roditelji prave gnezda nedostupna grabljivcima. Ova vrsta može živjeti oko 36 godina u divljini, a sa 3-4 godine stiče polnu zrelost.[7]

Komunikacija i lov[уреди]

Roda cipelarka je obično tiha vrsta, ali često znaju lupati kljunom, što predstavlja znak pozdravljanja. Kada lovi, najviše se oslanja vid i sluh. Da što bolje vidi, drži glavu uspravno, a kljun naspram grudi. Lovi uglavnom vodene životinje poput žaba i riba.

Taksonomija i sistematika[уреди]

Molekularne studije su utvrdile da je čukoglava čaplja najbliži srodnik rode cipelarke.

Roda cipelarka je bila pozanta antičkim Egipćanima i Arapima, ali nije bila klasifkovana do 19. veka, nakon čega su kože i konačno živi primerci doneti u Evropu. Tradicionalno povezana sa rodama (Ciconiiformes), ona je bila zadržana na tom mestu u Siblijevoj taksonomiji u kojoj je grupisan veliki broj nevezanih taksona u red Ciconiiformes. U današnje vreme, roda cipelarka se smatra da je bliža pelikanima (na bazi anatomskog poređenja)[8] ili čapljama (na bazi biohemijske evidencije).[9] Mikroskopska analiza strukture ljuski jaja koju je izvršio Konstantin Mikhailov 1995. godine utvrdila je da su one blisko srodne sa ljuskama jaja drugih pripadnika reda Pelecaniformes u smislu da imaju debeli pokrivač od mikroglobularnog materijala preko kristalnog sloja.[10] Nedavne DNK studije idu u prilog pripadnosti roda cipelarki redu Pelecaniformes.[11]

Do sada su otkrivena dva fosilna srodnika roda cipelanki: Goliathia iz ranog oligocena u Egiptu i Paludavis iz ranog miocena u istoj zemlji. Predloženo je da je enigmatični afrički fosili ptice Eremopezus isto tako srodan, mada evidencija za to nije potvrđena. Sve što je poznato o redu Eremopezus je da su to bile veoma velike ptice, koje verovatno nisu mogle da lete, i da su imale fleksibilna stopala, što im je pružalo pristup vegetaciji i plenu.

Reference[уреди]

  1. ^ BirdLife International (2012). Balaeniceps rex. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ http://www.biolib.cz/en/taxon/id21133/?elang=CZ
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 11. 06. 2008. Приступљено 03. 04. 2018. 
  4. ^ del Hoyo, J. Elliott, A. & Sargatal, J. (editors). (1992) Handbook of the Birds of the World. Volume 1: Ostrich to Ducks. Lynx Edicions. ISBN 84-87334-10-5
  5. ^ The Shoebill
  6. ^ Balaeniceps rex oder der Schuhschnabel (Abu Markub)
  7. ^ Taxonomic tree of plants and animals with photos | BioLib.cz
  8. ^ Mayr, Gerald (2003). „The phylogenetic affinities of the Shoebill (Balaeniceps rex)” (PDF). Journal für Ornithologie. 
  9. ^ Hagey, J. R.; Schteingart, C. D.; Ton-Nu, H.-T. & Hofmann, A. F. (2002). „A novel primary bile acid in the Shoebill stork and herons and its phylogenetic significance”. Journal of Lipid Research. 43 (5): 685—90. PMID 11971938. 
  10. ^ Mikhailov, Konstantin E. (1995). „Eggshell structure in the shoebill and pelecaniform birds: comparison with hamerkop, herons, ibises and storks”. Canadian Journal of Zoology. 73 (9): 1754—70. doi:10.1139/z95-207. 
  11. ^ Hackett, SJ; Kimball, RT; Reddy, S; Bowie, RC; Braun, EL; Braun, MJ; Chojnowski, JL; Cox, WA; Han, KL; et al. (2008). „A phylogenomic study of birds reveals their evolutionary history” (PDF). Science. 320 (5884): 1763—8. Bibcode:2008Sci...320.1763H. PMID 18583609. doi:10.1126/science.1157704. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]