Roda cipelarka
| Roda cipelarka | |
|---|---|
| |
| Balaeniceps rex | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | Bonaparte, 1853
|
| Rod: | Balaeniceps Gould, 1850
|
| Vrsta: | B. rex
|
| Binomno ime | |
| Balaeniceps rex Gould, 1850
| |
| |
| Opseg vrste | |
Roda cipelarka (лат. Balaeniceps rexí) je jedina vrsta u ptičjem rodu Balaeniceps. Zbog neobičnog oblika kljuna s jedne i oblika tela s druge strane (kao i ranijeg svrstavanja ove ptice u red rodarica), ova ptica naziva se još i cipelokljuna roda. Populacija ove vrste varira između 5.000-8.000 primeraka.
Ova vrsta viđena je u Europi prvi put tek u 19. veku, a nađena je njena koža. Tek niz godina kasnije naučna zajednica se prvi put srela sa živom jedinkom ove vrste. S druge strane, ova vrsta odavno je bila poznata starim narodima Afrike. Postoje njene slike iz razdoblja Starog Egipta.
Садржај
Opis[уреди]
Ptica je krupne građe, odrasla jedinka visine je od 115 do 150 cm, a raspon krila im je 230 do 260 cm. Pored toga, teške su između 4 i 7 kilograma[2][3]. Odrasle jedinke su pretežno sive, dok su mlade ptice smeđe boje. Živi u tropskim delovima istočne Afrike, u močvarnim područjima od Sudana do Zambije.[4]
Razmnožavanje[уреди]
Najčešće provodi vreme sama i retko se kreće. Uglavnom se to događa dok traje sezona parenja. Gnezda su napravljena od trave, a u njima stoji uglavnom tri jaja.[5] Mladi se izlegu iz jaja nakon 30 dana. Nakon tri i po meseca mladi su sposobni da love, ali ih još uvek roditelji nakratko moraju snabdevati hranom[6]. Neki grabljivci kradu mlade i jaja, pa roditelji prave gnezda nedostupna grabljivcima. Ova vrsta može živjeti oko 36 godina u divljini, a sa 3-4 godine stiče polnu zrelost.[7]
Komunikacija i lov[уреди]
Roda cipelarka je obično tiha vrsta, ali često znaju lupati kljunom, što predstavlja znak pozdravljanja. Kada lovi, najviše se oslanja vid i sluh. Da što bolje vidi, drži glavu uspravno, a kljun naspram grudi. Lovi uglavnom vodene životinje poput žaba i riba.
Taksonomija i sistematika[уреди]
Roda cipelarka je bila pozanta antičkim Egipćanima i Arapima, ali nije bila klasifkovana do 19. veka, nakon čega su kože i konačno živi primerci doneti u Evropu. Tradicionalno povezana sa rodama (Ciconiiformes), ona je bila zadržana na tom mestu u Siblijevoj taksonomiji u kojoj je grupisan veliki broj nevezanih taksona u red Ciconiiformes. U današnje vreme, roda cipelarka se smatra da je bliža pelikanima (na bazi anatomskog poređenja)[8] ili čapljama (na bazi biohemijske evidencije).[9] Mikroskopska analiza strukture ljuski jaja koju je izvršio Konstantin Mikhailov 1995. godine utvrdila je da su one blisko srodne sa ljuskama jaja drugih pripadnika reda Pelecaniformes u smislu da imaju debeli pokrivač od mikroglobularnog materijala preko kristalnog sloja.[10] Nedavne DNK studije idu u prilog pripadnosti roda cipelarki redu Pelecaniformes.[11]
Do sada su otkrivena dva fosilna srodnika roda cipelanki: Goliathia iz ranog oligocena u Egiptu i Paludavis iz ranog miocena u istoj zemlji. Predloženo je da je enigmatični afrički fosili ptice Eremopezus isto tako srodan, mada evidencija za to nije potvrđena. Sve što je poznato o rodu Eremopezus je da su to bile veoma velike ptice, koje verovatno nisu mogle da lete, i da su imale fleksibilna stopala, što im je pružalo pristup vegetaciji i plenu.
Reference[уреди]
- ^ BirdLife International (2018). „Balaeniceps rex”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 20. 1. 2020.
- ^ biolib.cz
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 11. 6. 2008. Приступљено 3. 4. 2018.
- ^ del Hoyo, J. Elliott, A. & Sargatal, J. (editors). (1992) Handbook of the Birds of the World. Volume 1: Ostrich to Ducks. Lynx Edicions. ISBN 978-84-87334-10-8.
- ^ The Shoebill
- ^ Balaeniceps rex oder der Schuhschnabel (Abu Markub)
- ^ Taxonomic tree of plants and animals with photos | BioLib.cz
- ^ Mayr, Gerald (2003). „The phylogenetic affinities of the Shoebill (Balaeniceps rex)” (PDF). Journal für Ornithologie.
- ^ Hagey, J. R.; Schteingart, C. D.; Ton-Nu, H.-T. & Hofmann, A. F. (2002). „A novel primary bile acid in the Shoebill stork and herons and its phylogenetic significance”. Journal of Lipid Research. 43 (5): 685—90. PMID 11971938.
- ^ Mikhailov, Konstantin E. (1995). „Eggshell structure in the shoebill and pelecaniform birds: comparison with hamerkop, herons, ibises and storks”. Canadian Journal of Zoology. 73 (9): 1754—70. doi:10.1139/z95-207.
- ^ Hackett, SJ; Kimball, RT; Reddy, S; Bowie, RC; Braun, EL; Braun, MJ; Chojnowski, JL; Cox, WA; Han, KL; et al. (2008). „A phylogenomic study of birds reveals their evolutionary history” (PDF). Science. 320 (5884): 1763—8. Bibcode:2008Sci...320.1763H. PMID 18583609. doi:10.1126/science.1157704.
Literatura[уреди]
- Muir, Allan; King, C.E. (januar 2013). „Management and husbandry guidelines for Shoebills Balaeniceps rex in captivity”. International Zoo Yearbook. 47 (1): 181—189. doi:10.1111/j.1748-1090.2012.00186.x.
- Guillet, A (1978). „Distribution and Conservation of the Shoebill (Balaeniceps Rex) in the Southern Sudan”. Biological Conservation. 13 (1): 39—50. doi:10.1016/0006-3207(78)90017-4.
- Tomita, Julie. „Challenges and successes in the propagation of the Shoebill Balaeniceps rex: with detailed observations from Tampa's Lowry Park Zoo, Florida”. International Zoo Yearbook. 132 (1): 69—82. doi:10.1111/izy.12038.
- John, Jasson; Nahonyo, Cuthbert; Lee, Woo; Msuya, Charles (mart 2013). „Observations on nesting of shoebill Balaeniceps rex and wattled crane Bugeranus carunculatus in Malagarasi wetlands, western Tanzania”. African Journal of Ecology. 51 (1): 184—187. doi:10.1111/aje.12023.
Spoljašnje veze[уреди]
 |
Roda cipelarka na Vikimedijinoj ostavi. |
 |
Викиврсте имају више информација о чланку Roda cipelarka. |
 |
Викизворник има текст из Енциклопедије Британике (1911), чланак Shoe-bill. |
- Shoebill San Diego Wild Animal Park in the U.S.
- ARKive – images and movies of the shoebill (Balaeniceps rex)
- BirdLife species factsheet
- The Internet Bird Collection - Video capture of a shoebill in flight
|
Roda cipelarka на Викимедијиној остави. |
