Roda cipelarka

Roda cipelarka
	Balaeniceps rex
Status ugroženosti
	; Ranjiv (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Pelecaniformes
Porodica:	Balaenicipitidae; Bonaparte, 1853
Rod:	Balaeniceps; Gould, 1850
Vrsta:	B. rex
Binomno ime
	Balaeniceps rex; Gould, 1850
	Opseg vrste

Roda cipelarka (лат. Balaeniceps rexí) je jedina vrsta u ptičjem rodu Balaeniceps. Zbog neobičnog oblika kljuna s jedne i oblika tela s druge strane (kao i ranijeg svrstavanja ove ptice u red rodarica), ova ptica naziva se još i cipelokljuna roda. Populacija ove vrste varira između 5.000-8.000 primeraka.

Ova vrsta viđena je u Europi prvi put tek u 19. veku, a nađena je njena koža. Tek niz godina kasnije naučna zajednica se prvi put srela sa živom jedinkom ove vrste. S druge strane, ova vrsta odavno je bila poznata starim narodima Afrike. Postoje njene slike iz razdoblja Starog Egipta.

Opis[уреди | уреди извор]

Ptica je krupne građe, odrasla jedinka visine je od 115 do 150 cm, a raspon krila im je 230 do 260 cm. Pored toga, teške su između 4 i 7 kilograma^[2]^[3]. Odrasle jedinke su pretežno sive, dok su mlade ptice smeđe boje. Živi u tropskim delovima istočne Afrike, u močvarnim područjima od Sudana do Zambije.^[4]

Razmnožavanje[уреди | уреди извор]

Najčešće provodi vreme sama i retko se kreće. Uglavnom se to događa dok traje sezona parenja. Gnezda su napravljena od trave, a u njima stoji uglavnom tri jaja.^[5] Mladi se izlegu iz jaja nakon 30 dana. Nakon tri i po meseca mladi su sposobni da love, ali ih još uvek roditelji nakratko moraju snabdevati hranom^[6]. Neki grabljivci kradu mlade i jaja, pa roditelji prave gnezda nedostupna grabljivcima. Ova vrsta može živjeti oko 36 godina u divljini, a sa 3-4 godine stiče polnu zrelost.^[7]

Komunikacija i lov[уреди | уреди извор]

Roda cipelarka je obično tiha vrsta, ali često znaju lupati kljunom, što predstavlja znak pozdravljanja. Kada lovi, najviše se oslanja vid i sluh. Da što bolje vidi, drži glavu uspravno, a kljun naspram grudi. Lovi uglavnom vodene životinje poput žaba i riba.

Taksonomija i sistematika[уреди | уреди извор]

Molekularne studije su utvrdile da je čukoglava čaplja najbliži srodnik rode cipelarke.

Roda cipelarka je bila pozanta antičkim Egipćanima i Arapima, ali nije bila klasifkovana do 19. veka, nakon čega su kože i konačno živi primerci doneti u Evropu. Tradicionalno povezana sa rodama (Ciconiiformes), ona je bila zadržana na tom mestu u Siblijevoj taksonomiji u kojoj je grupisan veliki broj nevezanih taksona u red Ciconiiformes. U današnje vreme, roda cipelarka se smatra da je bliža pelikanima (na bazi anatomskog poređenja)^[8] ili čapljama (na bazi biohemijske evidencije).^[9] Mikroskopska analiza strukture ljuski jaja koju je izvršio Konstantin Mikhailov 1995. godine utvrdila je da su one blisko srodne sa ljuskama jaja drugih pripadnika reda Pelecaniformes u smislu da imaju debeli pokrivač od mikroglobularnog materijala preko kristalnog sloja.^[10] Nedavne DNK studije idu u prilog pripadnosti roda cipelarki redu Pelecaniformes.^[11]

Do sada su otkrivena dva fosilna srodnika roda cipelanki: Goliathia iz ranog oligocena u Egiptu i Paludavis iz ranog miocena u istoj zemlji. Predloženo je da je enigmatični afrički fosili ptice Eremopezus isto tako srodan, mada evidencija za to nije potvrđena. Sve što je poznato o rodu Eremopezus je da su to bile veoma velike ptice, koje verovatno nisu mogle da lete, i da su imale fleksibilna stopala, što im je pružalo pristup vegetaciji i plenu.

Reference[уреди | уреди извор]

^ BirdLife International (2018). „Balaeniceps rex”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 20. 1. 2020.
^ biolib.cz
^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 11. 6. 2008. Приступљено 3. 4. 2018.
^ del Hoyo, J. Elliott, A. & Sargatal, J. (editors). (1992) Handbook of the Birds of the World. Volume 1: Ostrich to Ducks. Lynx Edicions. ISBN 978-84-87334-10-8.
^ The Shoebill
^ „Balaeniceps rex oder der Schuhschnabel (Abu Markub)”. Архивирано из оригинала на датум 19. 07. 2011. Приступљено 03. 04. 2018.
^ Taxonomic tree of plants and animals with photos | BioLib.cz
^ Mayr, Gerald (2003). „The phylogenetic affinities of the Shoebill (Balaeniceps rex)” (PDF). Journal für Ornithologie. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 09. 2018. Приступљено 30. 03. 2019.
^ Hagey, J. R.; Schteingart, C. D.; Ton-Nu, H.-T. & Hofmann, A. F. (2002). „A novel primary bile acid in the Shoebill stork and herons and its phylogenetic significance”. Journal of Lipid Research. 43 (5): 685—90. PMID 11971938.
^ Mikhailov, Konstantin E. (1995). „Eggshell structure in the shoebill and pelecaniform birds: comparison with hamerkop, herons, ibises and storks”. Canadian Journal of Zoology. 73 (9): 1754—70. doi:10.1139/z95-207.
^ Hackett, SJ; Kimball, RT; Reddy, S; Bowie, RC; Braun, EL; Braun, MJ; Chojnowski, JL; Cox, WA; Han, KL; et al. (2008). „A phylogenomic study of birds reveals their evolutionary history” (PDF). Science. 320 (5884): 1763—8. Bibcode:2008Sci...320.1763H. PMID 18583609. doi:10.1126/science.1157704.

Literatura[уреди | уреди извор]

Muir, Allan; King, C.E. (januar 2013). „Management and husbandry guidelines for Shoebills Balaeniceps rex in captivity”. International Zoo Yearbook. 47 (1): 181—189. doi:10.1111/j.1748-1090.2012.00186.x.
Guillet, A (1978). „Distribution and Conservation of the Shoebill (Balaeniceps Rex) in the Southern Sudan”. Biological Conservation. 13 (1): 39—50. doi:10.1016/0006-3207(78)90017-4.
Tomita, Julie. „Challenges and successes in the propagation of the Shoebill Balaeniceps rex: with detailed observations from Tampa's Lowry Park Zoo, Florida”. International Zoo Yearbook. 132 (1): 69—82. doi:10.1111/izy.12038.
John, Jasson; Nahonyo, Cuthbert; Lee, Woo; Msuya, Charles (mart 2013). „Observations on nesting of shoebill Balaeniceps rex and wattled crane Bugeranus carunculatus in Malagarasi wetlands, western Tanzania”. African Journal of Ecology. 51 (1): 184—187. doi:10.1111/aje.12023.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Shoebill San Diego Wild Animal Park in the U.S.
ARKive – images and movies of the shoebill (Balaeniceps rex)
BirdLife species factsheet
The Internet Bird Collection - Video capture of a shoebill in flight

[1] BirdLife International (2018). „Balaeniceps rex”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 20. 1. 2020.

[2] .cz

[3] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 11. 6. 2008. Приступљено 3. 4. 2018.

[HBW1-4] Hoyo, J. Elliott, A. & Sargatal, J. (editors). (1992) Handbook of the Birds of the World. Volume 1: Ostrich to Ducks. Lynx Edicions. ISBN 978-84-87334-10-8.

[5] The Shoebill

[6] „Balaeniceps rex oder der Schuhschnabel (Abu Markub)”. Архивирано из оригинала на датум 19. 07. 2011. Приступљено 03. 04. 2018.

[7] Taxonomic tree of plants and animals with photos | BioLib.cz

[8] Mayr, Gerald (2003). „The phylogenetic affinities of the Shoebill (Balaeniceps rex)” (PDF). Journal für Ornithologie. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 09. 2018. Приступљено 30. 03. 2019.

[9] Hagey, J. R.; Schteingart, C. D.; Ton-Nu, H.-T. & Hofmann, A. F. (2002). „A novel primary bile acid in the Shoebill stork and herons and its phylogenetic significance”. Journal of Lipid Research. 43 (5): 685—90. PMID 11971938.

[10] Mikhailov, Konstantin E. (1995). „Eggshell structure in the shoebill and pelecaniform birds: comparison with hamerkop, herons, ibises and storks”. Canadian Journal of Zoology. 73 (9): 1754—70. doi:10.1139/z95-207.

[11] Hackett, SJ; Kimball, RT; Reddy, S; Bowie, RC; Braun, EL; Braun, MJ; Chojnowski, JL; Cox, WA; Han, KL; et al. (2008). „A phylogenomic study of birds reveals their evolutionary history” (PDF). Science. 320 (5884): 1763—8. Bibcode:2008Sci...320.1763H. PMID 18583609. doi:10.1126/science.1157704.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]