Гванидин нитрат
![]() | |
![]() | |
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
Guanidinium nitrate
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.007.328 |
EC број | 208-060-1 |
RTECS | МФ4350000 |
УНИИ | |
УН број | 1467 |
| |
Својства | |
CH6N4O3 | |
Моларна маса | 122,1 |
Агрегатно стање | Бела чврста материја |
Густина | 1,436 g/cm3 |
Тачка топљења | 216 °C (421 °F; 489 K) |
Тачка кључања | Razlaže se počevši od 240 °C (464 °F; 513 K) |
160 г/L на 20 °Ц (68 °Ф; 293 К) | |
Опасности | |
Безбедност приликом руковања | МСДС |
ГХС графикони | ![]() ![]() ![]() |
ГХС сигнална реч | Опасност |
Х272, Х302, Х315, Х318, Х319, Х332, Х335 | |
П210, П220, П221, П261, П264, П270, П271, П280, П301+312, П302+352, П304+312, П304+340, П305+351+338, П310 | |
НФПА 704 | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
![]() ![]() ![]() | |
Референце инфокутије | |
Гванидин нитрат је органско једињење, са формулом [C(НХ2)3]НО3 које садржи 1 атом угљеника и има молекулску масу од 122,083 Da. То је безбојна со, растворљива у води. Производи се у великим количинама и налази се у употреби као прекурсор за нитрогванидин,[3] гориво у пиротехници и гасним генераторима. Његов тачан назив је гванидинијум нитрат, али колоквијални израз гванидин нитрат се широко користи.
Производња и својства
[уреди | уреди извор]Иако је то со која се формира неутрализацијом гванидина са азотном киселином, гванидин нитрат се индустријски производи реакцијом дицијандиамида (или калцијумове соли) и амонијум нитрата.[4]
Коришћен је као монопропелант у Јетекс мотору за моделе авиона. Привлачан је јер има висок излаз гаса и ниску температуру пламена. Има релативно висок специфични импулс монопропелента од 177 секунди (1,7 кН·с/кг).
Експлозивно распадање гванидин нитрата је дато следећом једначином:
Особине
[уреди | уреди извор]Особина | Вредност |
---|---|
Број акцептора водоника | 4 |
Број донора водоника | 4 |
Број ротационих веза | 0 |
Партициони коефицијент[5] (ALogP) | -2,2 |
Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) | -1,2 |
Поларна површина[7] (PSA, Å2) | 141,9 |
Употреба
[уреди | уреди извор]Током Другог светског рата, због недостатка сировина, користило се у топљивим смешама заједно са амонијум нитратом и додацима хексогена.[8]
Гванидин нитрат се користи као генератор гаса у ваздушним јастуцима аутомобила.[9] Мање је токсичан од мешавине која се користи у старијим ваздушним јастуцима, која је садржавала натријум азид, калијум нитрат и силицијум диоксид (НаН3, КНО3, и СиО2), а мање је експлозиван и осетљив на влагу у поређењу са веома јефтиним амонијум нитратом (НХ4НО3).[10]
Безбедност
[уреди | уреди извор]Састав овог једињење је опасна супстанца, јер је експлозив и садржи оксидант (нитрат). Такође је штетан за очи, кожу и дисајне путеве.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ E.-C. Koch, Insensitive High Explosives: III. Nitroguanidine - Synthesis - Structure - Spectroscopy- Sensitiveness, Propellants Explos. Pyrotech. 2019, 44, 267-292.https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/prep.201800253
- ^ а б Thomas Güthner, Bernd Mertschenk and Bernd Schulz "Guanidine and Derivatives" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2006, Wiley-VCH, Weinheim. Güthner, Thomas; Mertschenk, Bernd; Schulz, Bernd (2006). „Guanidine and Derivatives”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-30385-4. doi:10.1002/14356007.a12_545.pub2.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko, I. V.; Tanchuk, V. Y.; Kasheva, T. N.; Villa, A. E. (2001). „Estimation of aqueous solubility of chemical compounds using E-state indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. Текст „noedit” игнорисан (помоћ)
- ^ Ertl, P.; Rohde, B.; Selzer, P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment-based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. Текст „noedit” игнорисан (помоћ)
- ^ Josef Köhler, Rudolf Meyer (2009). Explosivstoffe. Wiley. стр. 150. ISBN 978-3-527-62583-3.
- ^ Tabuchi, Hiroko (2016-08-26). „A Cheaper Airbag, and Takata's Road to a Deadly Crisis (Published 2016)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-03-10.
- ^ Halford, Bethany (15. 11. 2022). „What chemicals make airbags inflate, and how have they changed over time?”. Chemical & Engineering News. 100 (41). Приступљено 4. 6. 2023. „The chemical reaction used to deploy airbags has evolved, but one iteration resulted in massive recalls”
Literatura
[уреди | уреди извор]- Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Guanidine nitrate
- Јетеx: „Пропеллантс”. Архивирано из оригинала 02. 10. 2007. г.
- ПхyсЦхем: „Гуанидине Нитрате”. Архивирано из оригинала 05. 05. 2004. г. МСДС