Хидрофилност
Хидрофил (од грч. hydros - вода и φιλια (philia) - љубав) је молекул или молекулски ентитет кога привлачи вода и који има тежњу да се раствара у води, насупрот хидрофоба, који се одвајају од воде. Хидрофилни молекул или део молекула има тенденцију да интерагује са поларним супстанцама и да буде у њима растворен.[1][2] Хидрофилне супстанце привлаче воду из ваздуха. Међу хидрофилним супстанцама су бројне соли, као и шећер. Хидрофилност је термодинамички повољна. Она чини молекуле растворљивим не само у води, него и другим поларним растварачима. Хидрофилни молекул или део молекула је типично поларан и има способност формирања водоничних веза, што му омогућава да се лакше раствара у води него у уљу или другим хидрофобним растварачима. Хидрофилни и хидрофобни молекули су такође познати као поларни и неполарни молекули. Неке хидрофилне супстанце се не растварају. Та врста смеша се назива колоидима. Сапун, који је амфипатичан, има хидрофилну главу и хидрофобни реп, што му омогућава да буде растворан у води и уљима.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ ИУПАЦ. „хyдропхилицитy”. Компендијум хемијске терминологије (Интернет издање).
- ^ Merriam-Webster dictionary