Јан Немчек
| Јан Немчек | |
|---|---|
 Јáн Немчек | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1947. |
| Место рођења | Ковачица, ФНРЈ |
| Уметнички рад | |
| Поље | градитељство виолина |
| Правац | кремонска школа градитељства |
| Утицаји од | Рудолф Бертол Лидија Паржик-Танасијевић |
Јан Немчек (слч. Ján Nemček; Ковачица, 1947) јесте градитељ гудачких инструмената.[1][2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Јан је у Београду завршио средњу музичку школу. У родну Ковачицу вратио се 1969. године, где се најпре бавио педагошким радом, када је радио у основној школи као наставник музичког васпитања. Након тога био је уметнички руководилац у Дому културе „3. октобар” у Ковачици и учествовао у раду оркестра „Росичке”, који и дан данас постоји, као један од најбољих у Војводини.[3] Прве кораке у овом послу направио је када је самоук израдио прву виолину.
Пресудан утицај на професионално опредељење, утицала је посета професорке Лидије Паржик-Танасијевић Ковачици и његовом дому. Она је била прва жена градитељка виолина на свету и кћерка Карла Паржика, једног од најпознатијег градитеља виолина, који је некада имао радњу у Београду. Под њеним меторством савладао је осцилациону теорију, док је израду гудачких инструмената изучио на специјализацији код светски познатог градитеља виолина, Рудолфа Бертолома, према лајпцишкој школи израде.[4]
Одликован је златном Медаљом за заслуге (2024).[5]
Градитељство и педагошки рад[уреди | уреди извор]
Маестро Јам Немчек је до сада израдио више стотина гудачких имструмената техником старих италијанских градитеља (кремонска школа), од којих највише виолина, које се могу наћи на свим континентима. На њима свирају Трипо Симонути, млади Илија Маринковић и безброј младих талемата. Наставио је да се бави педагошким радом у изради инструмената. Први ученик му је био син Јан јуниор (рођен 1975. године). Данас му је син десна рука и асистент на уметничкој школи, у одељењу за градњу музичких инструмемата, коју је Јан основао 1995. године, у словачком граду Зволену, захваљујући разумевању Владе Словачке.[6] Школовање траје четири године и завршава се матурским практичним радом. За оснивање и успешно вођење ове школе маестро је 1999. године добио плакету почасног грађанина града Зволена.[7]
Учествовао је 1989. године на Интернационалном такмичењу професионалних градитеља гудачких инструмената у Немачкој.
Бави се и рестаурацијом старих инструмената. У његовој колекцији има виолина из 16. века, а једна од њему најдражих потиче из 1510. године, пореклом из Турске, која му је поклоњена док је боравио у Словачкој.
Немчек је помогао многим нашим талентованим музичарима, којима је поклонио инструмент, а сваке године његову виолину добија и победник фестивала „Царевчеви дани” у Великом Градишту.
Галерија[уреди | уреди извор]
- Фазе израде виолине
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Јан Немчек - Радионица градитеља виолина”. ТООК. Приступљено 9. 12. 2020.
- ^ „Јан Немчек – виолина се прави 15 година”. ОКО ИНФО. Приступљено 9. 12. 2020.[мртва веза]
- ^ „Најбоље из Србије: Хармонија дрвета, душе и музике”. Председник Републике Србије. Приступљено 9. 12. 2020.
- ^ „Градитељ виолина из Ковачице чувен је широм света, инструменте прави од дрвета старог и по 40 година, а цео процес изграње је НЕВЕРОВАТАН”. Блиц. Приступљено 9. 12. 2020.
- ^ „МИЛОЈЕВИЋ, ЧЕН БО, ПЕЈАКОВИЋ, ЗОРИЦА БРУНЦЛИК: Ево ко ће све данас добити одликовања поводом Дана државности, на списку 107 имена”. курир.рс (на језику: српски). 2024-02-17. Приступљено 2024-02-17.
- ^ „Ковачица – Виолина има две душе”. Војвођански магазин. Приступљено 9. 12. 2020.
- ^ „Градитељ виолина из Ковачице познат у целом свету”. РТВ. Приступљено 9. 12. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Ризница - Јан Немчек, градитељ виолина”. Песма. Приступљено 9. 12. 2020.
- „Српски "Страдиваријус" потиче из Ковачице: "Виолина почиње своју градњу још у шуми"”. б92. Приступљено 9. 12. 2020.
- „Градитељ виолина Јан Немчек из Ковачице”. Yоу Тубе. Приступљено 9. 12. 2020.
