Јан Орт

Јан Орт
Лични подаци
Датум рођења	28. април 1900.
Место рођења	Франекер, Фризија
Датум смрти	5. новембар 1992.
Место смрти	Лајден, Јужна Холандија
Научни рад
Поље	астроном
Ментори	Јакобус Корнелијус Кептејн
Познат по	Ортов облак
Награде	Награда Ветлесен (1966) Награда Кјото (1987)

Јан Хендрик Орт (хол. Jan Oort; Франекер, 28. април 1900 – Лајден, 5. новембар 1992) био је холандски астроном, пионир у области радио-астрономије. Направио је значајне доприносе у истраживању Млечног пута. Након његове смрти, Њујорк тајмс га је прозвао "једним од најистакнутијих истраживача свемира овог века", званични сајт Европске свемирске агенције описао га је као "једног од највећих астронома 20. века" навевши да је "увео револуцију у астрономију кроз своја пионирска открића". Године 1955. Ортово име се појавило на листи "Лифе Магазина" 100 најпознатијих живих људи. Захваљујући њему, Холандија се нашла међу водећим земљама у послератном истраживању свемира.

Орт је утврдио да Млечни пут ротира и тиме оповргнуо хипотезу да је Сунце његов центар; открио је невидљиву "тамну материју" 1932. године, за коју се верује да чини, према грубој процени, око 87,5% укупне материје универзума и чија гравитациона сила доводи до "груписања звезда у галаксије и галаксија у повезане низове галаксија". Открио је галактички хало, групу звезда које круже око Млечног пута, али ван галактичког диска. Такође, Орт је одговоран за низ важних открића у вези комета, укључујући реализацију да су њихове орбите "утицале на развијање много више соларних система него у областима око планета".

У његову част названо је неколико појмова из астрономије, укључујући Ортов облак, Ортове константе, и астероид 1691 Орт.

Биографија

Јан Орт је рођен у Франекеру, малом холандском градићу у провинцији Фризији. Био је други син доктора Абрахама Хендрикуса (према појединим изворима Хермануса) Орта и Рут Хане Фабер. Оба родитеља потичу из угледних свештеничких породица, односно њихови очеви су били међу најутицајнијим холандским свештеницима протестантске цркве. Када је Јан имао 3 година, његова породица се преселила у Угстгест, град близу Лајдена, где је његов отац радио као директор у психијатријској болници. Самим тим, живели су у директорској кући сенаторијума, у малој шуми и амбијенту који је врло пријатан за одрастање петоро мале деце. Од њих, Јанов млађи брат је постао професор биљних болести на Вагенингенском универзитету, а Јанове две млађе сестре и старији брат су умрли од дијабетеса док је он био студент.

Јан Орт је похађао основну школу у Угстгесту, средњу школу у Лајдену, а 1917. је уписао студије физике на Гронингенском универзитету. Орт је касније рекао да се заинтересовао за науку и астрономију још у средњој школи, подстакнут читањем књига Жила Верна. Гронингенски универзитет је изабрао великим делом због тога што је познати астроном, Јакобус Корнелијус Кептејн, предавао тамо, иако тада Орт није био сигуран да ли жели да се специјализацизује на физици или астрономији, а управо је тај његов професор заслужан за то што се Орт определио за астрономију. Касније је причао како је он био врло инспиративан предавач, а предавања из елементарне астрономије су била посебно фасцинантна. Такође, предавао му је и познати физичар Фриц Зернике који је извршио снажан утисак на његово образовање. Орт је од самог почетка био међу најбољим студентима, истакао се по свом раду и знању, а већ на трећој години студија, Орт је започео једно истраживање са Кептејном.

Основне студије је завршио 1921. године, и добио звање асистента на том факултету, али је у септембру идуће године отишао у Сједињене Америчке Државе где је урадио дипломски рад на Јејлу, и радио као асистент на опсерваторији истог универзитета.

Каријера

Орт се првенствено бавио објављивањем научних радова и проучавањем структуре и динамике галаксије, као и питањима космогоније. Године 1927. је на основу статистичке студије о променљивој брзини и сопственог кретања звезда јасно доказао хипотезу Бертила Линдблада о ротирању галаксија око њиховог центра. Доказао је да се галаксија не окреће као круто тело (њени унутрашњи делови се окрећу брже, брзина се директно смањује са порастом удаљености од центра), одредио је величину ефекта диференцијалног окретања (Ортове константе), брзину окретања ротације (220 km/s око Сунца) и период ротације (220 милиона година око Сунца). Ортови радови иницирали су даље проучавање динамике галаксије.

Орт је детаљно размотрио улогу дифузне материје и динамичку слику свемира. Године 1932. је проценио густину дифузне међузвездане материје помоћу з-компоненте брзине звезде (нормалне на раван галаксије) и пронашао њихов лимит 3×10⁻²⁴ г/цм³. Године 1938. је показао да већина честица која апсорбију материју у свемиру концентрисана је у дебљини по 200 парсека са обе стране галактичке равни. Такође је показао да звездана густина расте у правцу галактичког центра, те да Сунце спада у звезде ниске густине.

Са појавом радио-астрономије, Орт је наставио изучавање галаксије радио-астрономским методама. Учествовао је у успостављању структуре великих размера и у проучавању облака међузвезданог гаса.

Орт је био иницијатор теорије сферичног облака комета, извора посматраних комета. Овај облак се простире на удаљености од 150.000 АЈ од Сунца. Комете се већину времена невидљиве и налазе се на великим удаљеностима од Сунца. Под утицајем оближњих звезда, брзина појединих комета се може променити због утицаја гравитације, они се приближавају и постају видљиве. Такође, под утицајем гравитације планета комете мењају своје орбите и могу постати периодичне.

У сарадњи са Лајменом Спитцером, Орт је предложио механизам формирања протозвезда у међузвезданим облацима (компресијом гаса под притиском зрачења раније формираних топлих звезда). Заједно са Хендриком ван де Хулстом је развио теорију формирања честица међузвездане прашине од кондензације међузвезданог гаса. Открио је да је светлост која долази из Месја 1 поларизована и да је синхротоне природе.

Орт је значајно допринео развитку радио-астрономије на европском континенту, посебно у изградњи радио-телескопа у Вастерборку, као и у оснивању Јужноевропске опсерваторије. У периоду од 1958. до 1961. године је био председник Међународне астрономске уније.

Приватан живот

Године 1927, Орт се оженио Јоханом Маријом Градт ван Роген. Њих двоје су се упознали на студентској забави у Утрехту, где је Ортов брат студирао биологију. Имали су троје деце, синове Коена и Абрахама и кћерку Маријке.

Према званчном сајту Лајден универзитета, Орт се интересовао и разумео у уметност. Они наводе да је сваки пут посећујући друге државе одвојио време да посети локалне музеје и изложбе. Такође, педесетих година двадесетог века вршио је дужност председника одбора за ликовне уметности на Академском Лајдановом центру за уметност (Леиден Ацадемицал Артс Центре), где се, између осталог, бавио организовањем изложби.

Значајнија открића

Неколико од Ортових значајнијих открића обухватају:

• 1924. — открио је галактички хало, групу звезда које круже око Млечног пута ван галактичког диска
• 1927. — израчунао је да је центар Млачног пута удаљен 5.900 парсека (19.200 светлосних година) од Земље у правцу сазвежђа Стрелац.
• 1932. — израчунавањем кретања звезда у Млечном путу први је сакупио доказе о постојању тамне материје, када је показао да Млечни пут има масу 100 милијарди пута већу од Сунца.
• 1950. — претпоставио је да комете потичу од сферног облака који се налази на спољној граници Сунчевог система, те је по њему назван Ортов облак.
• открио је да је светлост која долази из Месја 1 поларизована и произведена синхротоном емисијом.

Признања

Комеморативна плоча на месту где је Орт рођен.

Награде

• Брусова награда коју додељује Астрономско друштво са Пацифика, 1942.
• Златна медаља коју додељује Краљевско астрономско друштво, 1946.
• Јансенова медаља коју додељује Француска академија наука, 1946.
• Звање предавача Хенри Норис Расел које додељује Америчко астрономско друштво, 1951.
• Гоуден Ганзевеер ("Перо златне гуске"), 1960.
• Награда Ветлесен, 1966.
• Награда Јански коју додељује Национална радио астрономска опсерваторија, 1967.
• Карл Шварцшилд медаља коју додељује Астрономско друштво - Астрономисцхе Геселлсцхафт (друго најстарије, после Краљевског астрономског друштва), 1972.
• АДИОН медаља коју додељује друштво за развијање међународне опсерваторије у Ници, 1978.
• Балцанова награда за астрофизику, 1984.
• Кјото награда коју додељује Инамори фондација, 1987.

По њему су названи

• Астероид 1691 Оорт
• Ортов облак
• Ортове константе галактичке структуре