Синхротронско зрачење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Маглина Рак: плавичасти део представља синхротронско зрачење.

Синхротронско зрачење је електромагнетско зрачење које емитују наелектрисане елементарне честице (најчешће електрони) док се крећу у магнетном пољу релативистичким брзинама реда величине брзине светлости.

Синхротронско зрачење је снажно поларизовано зрачење. Велики део електромагнетног зрачења које потиче из пулсара, радио-галаксија или из маглине Рак спада у синхротонско зрачење.[1]

Са порастом енергије честице смањује се њена таласна дужина зрачења.

Синхротрон[уреди]

Синхротрон је акцелератор честица код којег се наелектрисане честице крећу по кружној путањи у хомогеном магнетном пољу. Брзине таквих честица су константне.

Једначине кретања честице у синхротрону су:

\frac{d \vec{p}}{dt} = q \vec{v} \times \vec{B}
\frac{d \Epsilon}{dt} = 0

За ултрарелативистичке честице, односно честице које се крећу врло великим брзинаа сличним брзини светлости, губици енергије су врло велики, јер су пропорционални четвртом степену енергије честица. Да би брзина честице у синхротрону била одржана, ови губици се морају стално надокнађивати, те је за рад синхротрона потребно обезбедити огромне количине енергије.[2]

Референце[уреди]

  1. Patrick Moore, ed. (2002) (на ((en))). Philip's Astronomy Encyclopedia. Philip's. стр. 399. ISBN 0–540–07863–8. 
  2. Зрачење, Синхротонско зрачење, стр. 185-186, "Електродинамика", Воја Радовановић, 2014, Физички факултет Универзитета у Београду

Извори[уреди]