Пређи на садржај

Јулијан Дјупон

С Википедије, слободне енциклопедије
Јулијан Дјупон
Јулијан Дјупон, 1894.
Пуно имеЈулијан Људвигович Дјупон
Датум рођења(1871-08-24)24. август 1871.
Место рођењаОдеса
 Руска Империја
Датум смрти28. фебруар 1935.(1935-02-28) (63 год.)
Место смртиНиш
 Краљевина Југославија

Јулијан Људвигович Дјупон (рус. Юлиан Людвигович Дюпон; Одеса, 24. август 1871Ниш, 28. фебруар 1935) био је архитекта и уметник који је припадао првој генерацији руских архитеката, емиграната који су се након Октобарске револуције доселили у Ниш и ту наставили живот и каријеру. Дао је велики допринос развоју архитектуре Ниша између два светска рата. Неки његови изведени пројекти данас су споменици културе.

Општи подаци

[уреди | уреди извор]

Јулијан Људвигович Дјупон, уметник и архитекта рођен је 24. августа, 1871. године у Одеси у породици енглеског држављанина Лудвика Иванова Дјупона и његове руске жене Агафи Наумовне.[1] Међутим, по усменим подацима добијеним од потомака Дјупонов отац био је француски дипломата који се оженио Рускињом племићког порекла.[2]

Школовање

[уреди | уреди извор]

Од августа 1888, до маја 1894. обучавао се у Цртачкој школи Одеског друштва лепих уметности у разреду за екстеријер Архитектонскох одсека (Рисовальнуя школа Одесского общества изящных искусств). Од 1894. до 1901. студирао је на Императорској уметничкој академији у Петрограду на одсеку архитектуре.

Изведени пројекти у Одеси и околини

[уреди | уреди извор]

1901. године Дјупон се вратио у Одесу где је до 1906. године, године успешно радио на дужности архитекте у Институту Благородне Девице. У Одеси и у другим градовима садашње Украјине и молдавије, Дјупон је пројектовао и градио за приватне инвеститоре, понекад у коауторству са архитектом V.M. Кабиољским.

У том периоду испројектовао је и изградио:

  • Кућу и зграду на Манор имању у Днјепропетровском реону у Украјини
  • Кућу Ришљакова у Кишњеву
  • Кућу Брежезовског у Харкову
  • Вилу Шчелнукова у Харкову
  • Кућу Путјати у Харкову
  • вишепородични стамбени објекат за Ф. Маха у Одеси
  • три вишеспратна стамбена објекта за Н.C. Беликовича у Одеси
  • Кућу Жданова на Екатаринском тргу у Одеси која је на Париској изложби 1901. године била проглашена најлепшом архитектонском целином у Европи.[1]

Изведени пројекти у Рјазању и околини

[уреди | уреди извор]
  • 1908. године Дјупон се сели у Рјазањ где ступа у службу у Војној стамбеној управи.
  • Током неколико година бавио се разрадом и изградњом комплекса војног насеља за Болховски пук у Рјазању.
  • 1914. године учествовао је у завршним радовима на изградњи храма у част Ускрснућа Христовог (чија је градња започета 1906).
  • Од 1914-1915. радио је на изградњи здања Друштвене банке Сергеј Живаго у Рјазању, за које је 1912. године добио награду на архитектонском конкурсу.[3]

Прилике које су утицале на долазак у Ниш

[уреди | уреди извор]

По избијању Октобарске револуције у Русији, Дјупон доживљава велику трагедију и остаје без породице. Није познат пут којим је током бекства стигао у Србију, претпоставља се преко Турске и Грчке, као што није позната ни тачна година. Александар Кадијевић претпоставља да је у у питању 1918.[4]

Живот и рад у Нишу

[уреди | уреди извор]

Готово да се ништа не зна о Дјупоновом животу и раду у Нишу од 1918. до 1922. године када се жени Даринком Костаћевић са којом је 1923. године добио ћерку Светлану. Наводи се да је Дјупон извесно време радио у Техничком одељењу у Општини. У историјском архиву града Ниша евидентирано је око 30 његових пројеката стамбених објеката и неколико јавних објеката. У Нишу, Дјупон је најпре пројектовао у стилу неокласицизма, али се у његовим радовима примећују и елементи класицизма, ренесансе, као и стилизовани елементи византијског стила. Нису му били страни ни елементи модерне, као ни окретање функционализму. Све ово сведочи о његовој потреби за проналажењем новог архитектонског језика и израза.[5]

Јулијан Дјупон умро је 28. фебруара 1935. године у Нишу. Сахрањен је на Старом гробљу.

Изведени пројекти у Нишу

[уреди | уреди извор]

Јавни објекти

[уреди | уреди извор]
Споменик на Чегру

Стамбени објекти

[уреди | уреди извор]
Палата трговца M. Васића

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б С. Ю. Фоменко, Дюпон Юлиан Людвигович (1871, Одесса – 1935, Ниш) // Охрана культурного наследия: проблемы и решения. Материалы ИКОМОС: Научно-информационный сборник. М., 2012. Вып. 1. С. 67–72 http://www.artrz.ru/places/1805007099/1805275392.html
  2. ^ З. Чемерикић, Архитекта Јулијан, Љ. Дјупон – Нишки период, Друштво архитеката Ниша, Ниш. (2013). стр. 16.
  3. ^ http://mediaryazan.ru/ekskursia/detail/93913.html,korišćen материал Г. Чикваркина , Банка Сергеја Живага; «Банковское дело на Рязанской земле. История и современность»
  4. ^ А. Кадијевић, Рад архитеката Јулијана Дјупона и Всеволда Татаринова у југоисточној Србији, Лесковачки зборник 1998, бр. 38. стр. 137–142
  5. ^ http://cpit.com.ua/2013/06/russkie-arxitektory-starshego-pokoleniya/[мртва веза]