Колоноскопија

С Википедије, слободне енциклопедије
Колоноскопија
Колоноскопија
ИЦД-9-CM45.23
МеСХД003113
ОПС-301 цоде1-650
МедлинеПлус003886

Колоноскопија или оптичка колоноскопија је минимално инвазивна дијагностичка метода којом се уз помоћ флексибилног инструмента — колоноскопа обавља визуелни преглед дебелог црева. Овај инструмент је дебљине прста и садржи сочиво, камеру и извор светла помоћу којих испитивач посматра слику на монитору. Да би се обавио преглед, црева морају бити у потпуности испражњена, што захтева од пацијента одговарајућу припреми пре одласка на преглед. Уколико лекар констатује патолошке промене које захтевају додатно испитивање, кроз колоноскоп он може специјалним инструментом узети део ткива за биопсију.[1] За оне пацијенте код којих оптичка колоноскопија није успела или је некомплетна због постојања стенотичних лезија, као и када постоје контраиндикације за извођење оптичке колоноскопије, може се као алтернатива примени компјутеризована колоногтрафија.

Значај[уреди | уреди извор]

Колоноскопија је данас једна од најзаступљенијих медицинских дијагностичких процедура у свету. Само у Сједињеним Америчким Државама годишње се уради преко 14 милиона колоноскопија. Колоноскопија омогућава директну визуализацију мукозе целог дебелог црева од орифицијума апендикса до доње денталне линије и истовремено узимање биопсија, као и дефинитивну терапију у виду полипек- томије у случају преканцерозних лезија (полипа) или чак карцинома дебелог црева у најранијем стадијуму.

Велики напредак у скринингу колоректалних болести а пре свега туморских процес, начињен је преласком са ране детекције болести деебелог црева на превенцију болести а а пре свега карцинома, која подразумева откривање и уклањање преканцерозних полипа, односно аденома. Модерни колоноскопи су у стању да детаљно испитају површину целог колона, укључујући и терминални илеум.

Шематизован приказ оптичке колоноскопије

Према мишљењу Америчког друштва за карциноме, препоручене методе за скрининг колоректалних пшроцеса јесу:

  • флексибилна ректосигмоидоскопија,
  • оптичка колоноскопија,
  • иригоскопија са ириографијом у двојном контрасту и
  • ЦТ колонографија са виртуелном колоноскопијом.

Оптичка колоноскопија је ефективан скрининг модалитет за болести деебелог црева и широко је прихваћена као део пожељне скрининг стратегије. Међутим, примарну ЦТ колонографију са селективном оптичком колоноскопијом такође треба узети у обзир као опциони скрининг модалитет, јер је поузданост ЦТ колонографије и оптичке колоноскопије скоро истоветна у случају скрининга (у откривању колоректалних карцинома и аденома већих од 10 мм).

Предност оптичке колоноскопије представља могућност и истовремене ресекције полипа. [а]

Ограничења[уреди | уреди извор]

Колоноскопија има неколико ограничења, о којима морају да буду обавештени пацијенти.

Нека од најзначајних граничења колоноскопије
Ограничења Опис
Дуга припрема Неопходно је утрошити један или више дана за припрему. Ефикасно извођење

процедуре зависи од адекватне припреме колона која се често доживљава као најнепријатнија активност у вези са прегледом.

Карактер Обично је потребан цео један дан за сам преглед, као и потреба за пратиоцем и обезбеђеним транспортом у случају прегледа у аналгоседацији.
Инвазивност Процедура је инвазивна
Стручност испитивача Колоноскписки преглед у многоме зависи од стручности и вештине самог ендоскописте. С друге стране, не постоје ни прецизно дефинисани програми лиценцирања стручњака који ове прегледе обављају. Здравствени системи углавном фаворизују број извршених процедура у односу на њихов квалитет.
Мања ефикасност код полипектомија Понекад полипектомије у колоноскопији нису ефикасне у ерадикацији полипа, што се сматра главним узроком појаве до 25% интервалних карцинома или карцинома откривених између две колоноскопије.
Није непогрешива Колоноскопије не представљају непогрешиви „златни стандард”. Контролисане студије говоре да је проценат недетектованих великих аденома (већих од 10 мм) између 6 и 12%, док је

проценат недетектованих карцинома око 5%.

Поступак[уреди | уреди извор]

Пацијент у положају за колоноскопију
Један од типова фибероптичког колоноскопа

Након претходно пражњења дебелог црева, од његовог измета (дијета без влакана и припрема дебелог црева лаксативима), и анестезије присупа се оптичкој колоноскопији.

Колоноскоп се убацује кроз анус, а затим се постепено увлачи у црево и усмерава помоћу џојстика. Потом се уноси мало ваздуха да би се колоноском одвојио од зидова црева и пажљиво увлачи све дубље. Први циљ је долазак до самог почетка дебелог црева (цекума), до граници илеоцекалне валвуле (спајање са илеумом).

Визуализација зидова дебелог црева се потом врши током постепеног повлачења уређаја.

Колоноскоп је снабдевен са:

  • извором светлости,
  • оптичким системом (или оптичким влакном или видео камером) и
  • једним или више оперативних канала. Они се могу користити за инсуфлацију ваздуха, аспирацију воде или прање, а посебно за преношење пинцета за уклањање малих комадића слузнице (биопсија) или за употребу инструмената за терапеутске сврхе (дијатермичка петља) за уклањање полипа на пример).

Ако се током колоноскопије уклања полип, он сер смешта у посебну посуду и његов преглед се наставља у лабораторији за анатомско-патолошку анализу.

Полипектомија током колоноскопије

Ризици[уреди | уреди извор]

Око 1 од 200 људи који су подвргнути колоноскопији доживљавају озбиљну компликацију,[2] са укупним ризиком од озбиљних компликација од 0.35%. Са овим ризицима морају да буду упознати пацијенти пре процедуре и давања сагласности за њено извођење.[3]

Могући ризици током колоноскопије
Компликација Карактеристике
Крварење
  • Прва је и једна је од најозбиљнија компликација после колоноскопске полипектомије.
  • Ризик од појаве крварења после полипектомије расте са величином и проксималнијом локализацијом самог полипа, и креће се око 2,6 на 1.000 процедура.
  • Међутим, највећи број крварења после полипектомија удружен је са малим полипима, из простог разлога што су мали полипи много бројнији.[4]
Перфорација дебелог црева
  • Друга је значајна компликација колоноскопије (1 у 2.000 процедура).[5]
  • Ризик од перфорације расте са старосном доби пацијента и удружен је са присуством дивертикуларне болести.
  • Према једној од новијих процена перфорација настане код једног од 500 симптоматских пацијената, као и код 1 од 1.000 пацијената укључених у скрининг програм.
Кардиопулмоналне компликације
  • Најчешће су срчане аритмије, хипотензија и хипосатурација кисеоником.
  • Кардиопулмоналне компликације представљају половину свих нежељених догађаја и обично су повезане са седацијом.
Смрт
  • Може настати у 3 на 100.000 процесура,[6]

Код неких нискоризичних популација скрининг колоноскопијом у одсуству симптома не превазилази ризике процедуре. На пример, изгледи за развој рака дебелог црева између 20 и 40 година у одсуству специфичних фактора ризика су око 1 у 1.250 (0,08%).[7]

Стопа компликација варира у зависности од нивоа едукације практичара и установе која врши процедуру и других варијабли.

Галерија[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Доказано је да су полипи већи од 10 мм најзначајнији предиктори карцинома колона, па је величина од 10 мм гранична вредност за полипектомију код асимптоматског скрининга. Полипе од 6 до 9 мм није неопходно уклањати и саветује се да се ови пацијенти прате ЦТ колонографијом и да се у току тог праћења донесе одлука о евентуалној полипектомији за лезије које се увећавају. Полипи мањи од 6 мм имају изузетно низак малигни потенцијал.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цхернецкy CC, Бергер БЈ. Цолоносцопy - диагностиц. Ин: Цхернецкy CC, Бергер БЈ, едс. Лабораторy Тестс анд Диагностиц Процедурес. 6тх ед. Ст Лоуис, МО: Елсевиер Саундерс; 2013:358-359.
  2. ^ Левин ТР, Зхао W, Цонелл C, ет ал. (Децембер 2006). "Цомплицатионс оф цолоносцопy ин ан интегратед хеалтх царе деливерy сyстем". Анн. Интерн. Мед. 145 (12): 880–6.
  3. ^ Левин ТР, Зхао W, Цонелл C, et al. (1. 12. 2006). „Complications of colonoscopy in an integrated health care delivery system”. Ann. Intern. Med. 145 (12): 880—6. PMID 17179057. doi:10.7326/0003-4819-145-12-200612190-00004. 
  4. ^ Reumkens, A; Rondagh, EJ; Bakker, CM; Winkens, B; Masclee, AA; Sanduleanu, S (August 2016). "Post-Colonoscopy Complications: A Systematic Review, Time Trends, and Meta-Analysis of Population-Based Studies". The American Journal of Gastroenterology. 111 (8): 1092–101.
  5. ^ J. A. Dominitz, et al., American Society for Gastrointestinal Endoscopy, "Complications of Colonsocopy", Gastrointestinal Endoscopy, Vol 57, No. 4, 2003, pp. 441-445
  6. ^ Reumkens, A; Rondagh, EJ; Bakker, CM; Winkens, B; Masclee, AA; Sanduleanu, S (August 2016). "Post-Colonoscopy Complications: A Systematic Review, Time Trends, and Meta-Analysis of Population-Based Studies". The American Journal of Gastroenterology. 111 (8): 1092–101
  7. ^ Cancer of the colon and rectum (invasive). SEER Cancer Statistics Review 1975-2009

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Itzkowitz SH, Potack J. Colonic polyps and polyposis syndromes. In: Feldman M, Friedman LS, Brandt LJ, eds. Sleisenger and Fordtran's Gastrointestinal and Liver Disease: Pathophysiology/Diagnosis/Management. 10th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 126.
  • Lieberman DA, Rex DK, Winawer SJ, Giardiello FM, Johnson DA, Levin TR; United States Multi-Society Task Force on Colorectal Cancer. Guidelines for colonoscopy surveillance after screening and polypectomy: a consensus update by the US Multi-Society Task Force on Colorectal Cancer. Gastroenterology. 2012;143(3):844-857.
  • Lin JS, Piper MA, Perdue LA, et al. Screening for colorectal cancer: updated evidence report and systematic review for the US Preventive Services Task Force. JAMA. 2016;315(23):2576-2594. PMID: 27305422 www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/27305422.
  • Van Schaeybroeck S, Lawler M, Johnston B, et al. Colorectal cancer. In: Niederhuber JE, Armitage JO, Doroshow JH, Kastan MB, Tepper JE, eds. Abeloff's Clinical Oncology. 5th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Churchill Livingstone; 2014:chap 77.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kolonoskopija&oldid=27448369”