Краљевство Ајутаја

Ајутајска краљевина

อาณาจักรอยุธยา
Ајутајска краљевина; อาณาจักรอยุธยา
1350–1767
	државна застава печат
	Ајутајска зона утицаја и суседи, ц. 1540
Статус	Историјско краљевство
Престоница	Ајутаја (1350–1463); Фицанулок (1463–1488); Ајутаја (1488–1666); Лопбури (1666–1688); Ајутаја (1688–1767)
Заједнички језици	Ајутајски дијалекат
Религија	већина: теравада будизам; мањина: хиндуизам, католичанство, ислам
Влада	феудална монархија са Чату Садом као извршном влашћу.
краљ
• 1350–69	Раматибоди I (Утонг)
• 1590–1605	Санфет II (Наресуан)
• 1656–88	Раматибоди III (Нарај)
• 1758–67	Боромарача III (Екатат)
Законодавство	ниједно (апсолутна монархија)
Историјска ера	средњи век & ренесанса
• Утонгов успон на трон у Ајутају	1350
• Персонална унија са Сукотајским краљевством	1438
• Вазал Таунгурске династије	1564, 1569
• Спајање са Сукотајом, и независност од Таунгура	1583, 1584
• Наресуан и Мингуј Сваов слоновски рат	1593
• Окончање Сукотајске династије	1629
• Пад Ајутаја 1767.	1767
Претходник	Наследник
	Лаво краљевство
	Сукотајско краљевство
	Након Си Тамарат краљевство
Тонбури краљевство
Данас део	Тајланд; Малезија; Мјанмар; Камбоџа

Краљевство Ајутаја (тајски อยุธยา, РТГС: Аyуттхаyа) било је сијамско краљевство које је постојало од 1350 до 1767. године. Ајутаја је имала пријатељске односе према страним трговцима, међу којима су били Кинези, Вијетнамци, Португалци, Индијци, Јапанци, Корејци, Персијци, а касније и Шпанци, Холанђани, Енглези и Французи, дозвољавајући им да оснују села ван зидина престонице, која се такође звала Ајутаја.

У 16. веку, страни трговци описали су овај град као један од највећих и најбогатијих градова на Истоку. Двор краља Нараја (1656. - 1688) имао је снажне везе са француским краљем Лујом XIV, чији су амбасадори град по величини и богатству упоређивали са Паризом.

До 1550. године, вазали краљевства обухватали су неке градове-државе на Малајском полуострву, Сукотају, Лан-На и делове Бурме и Камбоџе.^[1] Овај део историје краљевства понекад се назива и „Ајутајско царство”.

У страним записима, Ајутаја се звала „Сијам”, мада многи извори такође наводе да је Ајутајски народ себе називао Тајима, а своје краљевство Крунг Тај (กรุงไท), што значи тајска земља (крнг тхị). Ово краљевство се такође помиње као Иудеа на слици направљеној по наруџбини Холандске источноиндијске компаније.^{[ноте 1]}

Напомене[уреди | уреди извор]

^ Робертс, Едмунд (1837). „XВИИИ Цитy оф Банг-кок”. Ембассy то тхе Еастерн цоуртс оф Цоцхин-Цхина, Сиам, анд Мусцат ин тхе У. С. слооп-оф-wар Пеацоцк дуринг тхе yеарс 1832-3-4. Харпер & Бротхерс. стр. имаге 288. ОЦЛЦ 12212199. „Тхе спот он wхицх тхе пресент цапитал стандс, анд тхе цоунтрy ин итс вицинитy, он ботх банкс оф тхе ривер фор а цонсидерабле дистанце, wере формерлy, бефоре тхе ремовал оф тхе цоурт то итс пресент ситуатион цаллед Банг-кок; бут синце тхат тиме, анд фор неарлy сиxтy yеарс паст, ит хас беен намед Сиа yутхиа, (проноунцед Сее-ах yоу-тè-ах, анд бy тхе нативес, Крунг, тхат ис, тхе цапитал;) ит ис цаллед бy ботх намес хере, бут невер Банг-кок; анд тхеy алwаyс цоррецт фореигнерс wхен тхе латтер маке тхис мистаке. Тхе виллагес wхицх оццупy тхе ригхт ханд оф тхе ривер, оппосите то тхе цапитал, пасс ундер тхе генерал наме оф Банг-кок.”

Референце[уреди | уреди извор]

^ Хоокер, Виргиниа Матхесон (2003). А Схорт Хисторy оф Малаyсиа: Линкинг Еаст анд Wест. Ст Леонардс, Неw Соутх Wалес, АУ: Аллен & Унwин. стр. 72. ИСБН 978-1-86448-955-2. Приступљено 5. 7. 2009.

Литература[уреди | уреди извор]

Оригинал теxт адаптед фром тхе Либрарy оф Цонгресс Цоунтрy Студy оф Тхаиланд
Бакер, Цхрис; Пхонгпаицхит, Пасук (2017). А Хисторy оф Аyуттхаyа: Сиам ин тхе Еарлy Модерн Wорлд. Цамбридге, Енгланд: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1-316-64113-2.
Хигхам, Цхарлес (1989). Тхе Арцхаеологy оф Маинланд Соутхеаст Асиа. Цамбридге, Енгланд: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-27525-5. Приступљено 6. 9. 2009.
Кохн, Георге Цхилдс (1999). Дицтионарy оф Wарс (Ревисед изд.). Неw Yорк: Фацтс Он Филе, Инц. ИСБН 978-0-8160-3928-9.
Марцинкоwски, M. Исмаил (2005). Фром Исфахан то Аyуттхаyа: Цонтацтс бетwеен Иран анд Сиам ин тхе 17тх Центурy. Сингапоре: Пустака Насионал. ИСБН 9971-77-491-7. Приступљено 8. 8. 2009.
Сyамананда, Ронг (1990). А Хисторy оф Тхаиланд. Цхулалонгкорн Университy. ИСБН 974-07-6413-4.
Wоод, W.А.Р (1924). А Хисторy оф Сиам. Лондон: Фисхер Унwин Лтд.
Wyатт, Давид К. (2003). Тхаиланд: А Схорт Хисторy. Неw Хавен, Цоннецтицут: Yале Университy Пресс. ИСБН 978-0-300-08475-7.
Руангсилп, Бхаwан (2007). Дутцх Еаст Индиа Цомпанy Мерцхантс ат тхе Цоурт оф Аyуттхаyа: Дутцх Перцептионс оф тхе Тхаи Кингдом, Ца. 1604–1765. БРИЛЛ. ИСБН 90-04-15600-3.
Цхрyсталл, Беатрице (2004). Цоннецтионс Wитхоут Лимит: Тхе Рефигуринг оф тхе Буддха ин тхе Јинамаханидана (Диссертатион). Цамбридге: Харвард Университy.
Листопад, Јохн А (1995). Тхе Арт анд Арцхитецтуре оф тхе Реигн оф Сомдет Пхра Нараи (Диссертатион). Анн Арбор: Университy оф Мицхиган.
Пеерапун, Wаннасилпа (1991). Тхе Ецономиц Импацт оф Хисториц Ситес он тхе Ецономy оф Аyуттхаyа, Тхаиланд (Диссертатион). Университy оф Акрон.
Смитх, Георге V (1974). Тхе Дутцх Еаст Индиа Цомпанy ин тхе Кингдом оф Аyуттхаyа, 1604–1694 (Диссертатион). Нортхерн Иллиноис Университy.
Смитхиес, Мицхаел (1999). А Сиамесе Ембассy Лост ин Африца 1686: Тхе Одyссеy оф Ок-Кхун Цхамман. Цхианг Маи: Силкwорм Боокс. ИСБН 978-974-710-095-2.
Фернqуест, Јон (пролеће 2005). „Тхе Флигхт оф Лао Wар Цаптивес фром Бурма Бацк то Лаос ин 1596: А Цомпарисон оф Хисторицал Соурцес”. СОАС Буллетин оф Бурма Ресеарцх. СОАС, Университy оф Лондон. 3 (1). ИССН 1479-8484.
Хардиман, Јохн Перцy (1901). Сир Јамес Георге Сцотт, ур. Газеттеер оф Уппер Бурма анд Схан Статес Парт 2. 1. Говернмент Пресс, Бритисх Бурма.
Харвеy, Г. Е. (1925). Хисторy оф Бурма: Фром тхе Еарлиест Тимес то 10 Марцх 1824. Лондон: Франк Цасс & Цо. Лтд.
Јамес, Хелен (2004). „Бурма-Сиам Wарс анд Тенассерим”. Ур.: Кеат Гин Оои. Соутхеаст Асиа: а хисторицал енцyцлопедиа, фром Ангкор Wат то Еаст Тимор, Волуме 2. АБЦ-ЦЛИО. ИСБН 978-1-57607-770-2.
Рајанубхаб, Дамронг (2001). Цхрис Бакер, ур. Оур Wарс wитх тхе Бурмесе: Тхаи-Бурмесе Цонфлицт 1539–1767. Превод: Аунг Тхеин. Wхите Лотус Цо. Лтд. ИСБН 974-7534-58-4.
Стеинберг, Давид Јоел (1987). Давид Јоел Стеинберг, ур. Ин Сеарцх оф Соутх-Еаст Асиа. Хонолулу: Университy оф Хаwаии Пресс.
Социетy, Сиам (1904). Тхе Јоурнал оф тхе Сиам Социетy. 1—3. Бангкок: Сиам Социетy.
Сyмес, Мицхаел (пролеће 2006). „Ан Аццоунт оф ан Ембассy то тхе Кингдом оф Ава, Сент бy тхе Говернор-Генерал оф Индиа, ин тхе yеар оф 1795”. СББР. СОАС, Университy оф Лондон. 4. Архивирано из оригинала 01. 08. 2019. г. Приступљено 30. 11. 2019.
Дисцоверy Цханнел бy Сцотт Рутхерфорд, "Инсигхт Гуидес: Тхаиланд.", АПА Публицатионс ГмбХ & Цо., 2004.
Дисцоверy Цханнел бy Стеве Ван Беек, "Инсигхт Поцкет Гуиде: Тхаиланд.", АПА Публицатионс ГмбХ & Цо., 2004.
Мариа Гразиа Цаселла анд Паола Пиаццо, "Тхаиланд: Натуре анд Wондерс.", Асиа Боокс Цо,.Лтд., 2004.
Јохн Хоскин анд Гералд Цубитт, "Тхис ис Тхаиланд.", Асиа Боокс Цо.,Лтд., 2003

Краљевске хронике Ајутије[уреди | уреди извор]

Постоји 18 верзија Краљевских хроника Ајутије (Phongsawadan Krung Si Ayutthaya) које су познате научницима. Погледајте Wyатт, Давид К. (1999). Цхроницле оф тхе Кингдом оф Аyуттхаyа. Токyо: Тхе Центер фор Еаст Асиан Цултурал Студиес фор УНЕСЦО, Тхе Тоyо Бунко. стр. Интродуцтион, 14. ИСБН 978-4-89656-613-0. )

- Фифтеентх-Центурy Фрагмент – Мицхаел Вицкерy версион Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јун 2015)(ин Енглисх анд Тхаи) анд Убонси Аттхапхан версион ин пп.215-231 (ин Тхаи)
- Ван Влиет Цхроницле (1640) – Транслатед анд цомпилед бy тхе Дутцх мерцхант. Тхе оригинал Тхаи манусцриптс дисаппеаред.
- Тхе Луанг Прасоет Версион (1680) – Аyуттхаха Хисторy (ин Тхаи)
- ЦС 1136 Версион (1774)
- Тхе Наи (Нок) Каео Версион (1782) – ин пп.232-244 (ин Тхаи)
- ЦС 1145 Версион (1783)
- [ Санггитиyавамса] – Пали цхроницле цомпилед бy Пхра Пхоннарат, генераллy дисцуссинг Буддхисм Хисторy оф Тхаиланд.
- ЦС 1157 Версион оф Пхан Цхантханумат (1795)
- Тхонбури Цхроницле (1795)
- Сомдет Пхра Пхоннарат Версион (1795) – Тхоугхт то бе идентицал то Брадлеy Версион белоw.
- Цулаyуддхакаравамса Вол.2 – Пали цхроницле. – инцлудес отхер тхрее версионс оф тхе цхроницле.
- Пхра Цхакрапхатдипхонг (Цхат) Версион (1808) (ин Тхаи)
- Бритх Мусеум Версион (1807)
- Wат Бан Тхалу Версион (1812)
- ''Цулаyуддхакаравамса Сермон (1820) . – инцлудес отхер тхрее версионс оф тхе цхроницле.
- Брадлеy ор Тwо-Волуме Версион (1864) – формерлy цаллед Кром Пхра Парамануцхит Цхинорот Версион. [ Вол.1] [ Вол.2] [ Вол.3] ор Вол.1 [ Вол.2]
- Прамануцхит'с Абридгед Версион (1850) (ин Енглисх)
- Роyал Аутограпх Версион (1855) – Вол. 1 Архивирано на сајту Wayback Machine (3. октобар 2018), Вол. 2 Архивирано на сајту Wayback Machine (3. октобар 2018)
Цусхман, Рицхард D. (2000). Тхе Роyал Цхроницлес оф Аyуттхаyа: А Сyноптиц Транслатион, едитед бy Давид К. Wyатт. Бангкок: Тхе Сиам Социетy.

Бурманско становиште[уреди | уреди извор]

Ово су Бурмански историјски записи о Ајутији.

Кхам Хаи Кан Цхао Крунг Као (Лит. Тестимонy оф инхабитантс оф Олд Цапитал (и.е., Аyуттхаyа))
Кхам Хаи Кан Кхун Луанг Ха Wат (Лит. Тестимонy оф тхе "Кинг wхо Сеекс а Темпле" (ницкнаме оф Кинг Утхумпхон)) – Ан Енглисх транслатион.
Палм Леаф Манусцриптс Но.11997 оф тхе Университиес Централ Либрарy Цоллецтион ор Yодаyа Yазаwин – Аваилабле ин Енглисх ин Тун Аунг Цхаин тр. (2005) Цхроницле оф Аyуттхаyа, Yангон: Мyанмар Хисторицал Цоммиссион

Западно становиште[уреди | уреди извор]

Сецонд Воyаге ду Пере Тацхард ет дес Јесуитес енвоyес пар ле Рои ау Роyауме де Сиам. Парис: Хортхемелс, 1689.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Online Collection: Southeast Asia Visions Collection by Cornell University Library
Ayutthaya Historical Research
The Journal of Asian Studies

[2] Робертс, Едмунд (1837). „XВИИИ Цитy оф Банг-кок”. Ембассy то тхе Еастерн цоуртс оф Цоцхин-Цхина, Сиам, анд Мусцат ин тхе У. С. слооп-оф-wар Пеацоцк дуринг тхе yеарс 1832-3-4. Харпер & Бротхерс. стр. имаге 288. ОЦЛЦ 12212199. „Тхе спот он wхицх тхе пресент цапитал стандс, анд тхе цоунтрy ин итс вицинитy, он ботх банкс оф тхе ривер фор а цонсидерабле дистанце, wере формерлy, бефоре тхе ремовал оф тхе цоурт то итс пресент ситуатион цаллед Банг-кок; бут синце тхат тиме, анд фор неарлy сиxтy yеарс паст, ит хас беен намед Сиа yутхиа, (проноунцед Сее-ах yоу-тè-ах, анд бy тхе нативес, Крунг, тхат ис, тхе цапитал;) ит ис цаллед бy ботх намес хере, бут невер Банг-кок; анд тхеy алwаyс цоррецт фореигнерс wхен тхе латтер маке тхис мистаке. Тхе виллагес wхицх оццупy тхе ригхт ханд оф тхе ривер, оппосите то тхе цапитал, пасс ундер тхе генерал наме оф Банг-кок.”

[malaystates-1] Хоокер, Виргиниа Матхесон (2003). А Схорт Хисторy оф Малаyсиа: Линкинг Еаст анд Wест. Ст Леонардс, Неw Соутх Wалес, АУ: Аллен & Унwин. стр. 72. ИСБН 978-1-86448-955-2. Приступљено 5. 7. 2009.

[1]

[ноте 1]