MV-1

С Википедије, слободне енциклопедије
MV-1
Врста Касетна бомба
Држава порекла Немачка
Историја употребе
У употреби у Њемачка: Немачкој 844;
Италија: Италији 100.
Историја производње
Пројектант Ракетен-Тецхник ГмбХ (РТГ),
Мессерсцхмитт-Болкоw-Блохм ГмбХ (МББ)
Диехл ГмбХ&Цо (Диехл Гроуп)
Пројектовано 1970-их
Раздобље производње 1985. године
Верзије MV-1
Својства
Дужина 5,3 м
Маса 4-5 т.
Ширина 1,3 м
Висина 0,7 м
Муниција КБ-44 - 0,58 кг,
МИФФ - 3,4 кг,
МУСА - 4,5 кг,
МУСПА - 4,5 кг,
СТАБО - 16 кг.
Главни чланак: Касетна бомба

MV-1 је немачки касетни диспензер сталног типа, намењен за полагање-сејање мина са борбених авиона Торнадо, Ф-104 Старфигхтер као и Ф-4 [1] и сличан је системима за исту намену других земаља. MV-1 је био у наоружању Немачке све до 2009. године, када су ратификовали Конвенцију о касетној муницији.

Развој[уреди | уреди извор]

Немачке фирме Ракетен-Тецхник ГмбХ (РТГ), Унтерхацхинг у кооперацији са фирмом Мессерсцхмитт-Болкоw-Блохм ГмбХ (МББ) и Диехл ГмбХ&Цо (Диехл Гроуп), развиле су конвенционални вишенаменски оружни систем (диспензер) MV-1 за разбацивање пет врста поткалибарне муниције за дејство против оклопно-механизованих јединица, првенствено у кретању; разарање полетно слетних стаза и уништавање авиона на отвореном простору (на стајанкама, или при рулању).

Након више од петнаест година дизајнерског и развојног рада, Федерално министарство одбране почело је 1984. године набавку вишенаменског оружја, MV-1 за борбене авионе торнадо. Луфтваффе је прво вишенаменско оружје добио крајем 1985. године. Од 1984. до 1994. године за Бундесвер је произведено 844 (можда и 850) MV-1 под одговорношћу Ракетентецхник ГмбХ, Унтерхацхинг, и МББ-а. Овај опсежни пројекат набавке такође је значајно смањен због недостатка средстава и измењене ситуације у безбедносној политици након завршетка хладног рата: првобитно је 2.544 MV-1 било намењено за куповину, али је ипак купљено само 850 по цени од 2.315 милијарди немачких марака[2]. Од 1984. године је у оперативној употреби РВ Немачке, а од 1986. године и у италијанском РВ.

Ово оружје је специфично по начину употребе: диспензер се одбацује празан, па према томе MV-1 није касетна авио-бомба.

Вишенаменски диспензер MV-1 спада у расипавајућа оружја ваздух-земља треће генерације.

Опис[уреди | уреди извор]

Немачки разбацивач касетних бомбица MV-1 је подвесни одбациви диспензер из кога се разбацују касетне бомбице по противничким аеродромима, складиштима убојног материјала, борбеним положајима артиљеријско ракетних јединица, оклопним борбеним средствима и живој сили. Подвешава се испод трупа авиона "торнадо", а након разбацивања касетних бомбица, одбацује се са њега.

Састоји се од четири одвојена блока (касете) са саћастим цевима (28 цеви по блоку, попречних у односу на уздужну осу диспензера авиона, а има их укупно 112 цеви, у којима се смештају мине). Избацивање убојних средстава се врши пиротехничким путем са обе стране диспензера, а према редоследу који одређује интервалометар. Контејнер је дугачак 5,3, широк 1,3 и висок 0,7 м, а маса му се, у зависности од врсте касетних бомбица, креће између 4 и 5 тона. У тренутку прелетања изнад противничких циљева касетне бомбице се помоћу пиротехничког пуњења разбацују лево и десно у односу на правац лета авиона.

Из контејнера се може избацити пет различитих врста подмуниције, укључујући и три типа мина у великом броју. У зависности од корисног оптерећења и задатка, MV-1 може се користити за полагање „тепиха мина и муниције“ ширине од 300 до 500 метара и дужине од 180 до 2500 метара при брзини авиона од 1000 км/х са висине од 60 метара Цеви су постављене нормално на правац лета авиона, а брзина и временски интервали избацивања мина се програмирају према захтевима за димензијама и густином минског поља. За касетни систем MV-1 су развијене мине или бомбице различите намене и принципа дејства.

За дејство по аеродромима диспензер се опрема са 200 пробојно-бетонских мина типа СТАБО или са 688 мина МУСА. Наравно, може се користити и њихова комбинација.

Такође се користи и друга врста субмуниције у следећим комбинацијама:

1. - Комбинација
  • - 4.704 ком бомбица КБ-44, или
  • - 896 ком мина МИФФ, или
  • - 672 ком мина МУСА, или
  • - 672 ком мина МУСПА, или
  • - 200 ком бомби СТАБО;
2. - Комбинација ових врста до максималне масе контејнера.
  • - КБ-44, противоклопна бомбица, масе 0,58 кг;
  • - МИФФ, противоклопна мина, масе 3,4 кг;
  • - МУСА, распрскавајућа мала авио-бомба, масе 4,5 кг;
  • - МУСПА, мина за запреавање аеродрома, масе 4,5 кг;
  • - СТАБО, пробојна мала авио-бомба за разарање аеродромских писта, масе 16 кг.

Кумулативна бомбица КБ-44[уреди | уреди извор]

Кумулативна КБ-44 предвиђена је за дејство по оклопним борбеним средствима и живој сили. Дугачка је 44 мм, пречник јој је око 200 мм, а маса 0,6 кг. У предњем делу се налази извлачећа шипка, као код бомбице СТАБО, а у средишњем - кумулативно пуњење. Бомбице КБ-44 се повезују у пакете по 7 комада, а у леве и десне цеви диспензера се ставља по три пакета тих бомбица. У диспензер MV-1 стаје 4. 704 касетних бомбица типа КБ-44.

После разбацивања на бомбицама се шире (отварају) шест пераја стабилизатора који се усмеравају врхом надоле. Под дејством опруге шипка се извлачи, а при њеном удару затвара се струјно коло давача који активира експлозивно пуњење. Бомбица пробија челични оклоп дебљине 200 мм.

Мина МИФФ[уреди | уреди извор]

Мина МИФФ (мине флацх-флацих) са специјалним сензором и магнетним упаљачем који реагује када тенк или возило пређу преко ње. Она тада експлодира и пробија тенк или возило одоздо. У диспензер се стављају 892 мине. Тело мине је цилиндричног облика, пречник тела је 132 мм и висина 98 мм. На основама пуњења, такође облика цилиндра, налазе се кумулативни конуси са металном кошуљицом, по један са сваке стране. Конструкција мине је таква да при паду на земљу, један од конуса је увек усмерен на горе.

Мина МИФФ је противтенковска мина са пробојним дисковима са обе стране у правцу њене осе, што јој обезбеђује ефикасно дејство без обзира како падне на тло. Мина је опремљена електронским сензорским неконтактним упаљачем (акустични), који детектује наилазак тенка на основу звука мотора и активира експлозивно пуњење у моменту наиласка тенка изнад мине. Упаљач има могућност програмирања времена самоуништења. Ово време се бира непосредно пре избацивања мина из контејнера.

Мина је обезбеђена од ручног или механичког разминирања (експлозијом аерослоним бомбама, минирањем и слично), јер има шок блокаду против активирања блиском експлозијом и има уграђену заштиту од дејства електронских средстава непријатеља. Једним авиополетањем са системом MV-1 минама МИФФ може се израдити минско поље димензија 500 x 200 м. По избацивању из контејнера мине падају слободним падом, а помоћу пераја се усправљају у приближно вертикални положај.

Мина МУСА[уреди | уреди извор]

Мина МУСА је намењена за запречавање путева и аеродромских рулних стаза, затим служи за избацивање из употребе возила за опслуживање ваздухоплова, као и ваздухоплова који рулају по аеродрому. Пречник јој је 132 мм, висина 134 мм, а маса 4,2 кг. Спушта се помоћу падобрана, а активира помоћу сензора након уласка циља у зону ефикасног дејства. Мина је распрскавајућег дејства и у диспензер може да стане 668 мина.

Опремљена је сензором, који може да открије циљ и да активира експлозивно пуњење у тренутку када се он нађе у зони уништења. Након избацивања из контејнера из мине се извлачи падобран који је спушта на земљу (аеродром).

МУСПА касетна мина[уреди | уреди извор]

МУСПА (мулти спелиттер пассив) је касетна мина чија је првенствена намена за уништавање авиона при њиховом полетању и слетању и возила на аеродрому нападнутом бомбама. Опремљена је са електронским сензором то јест акустичним давачем који реагује на шум авионских мотора у раду (кретање авиона при слетању или узлетању и кретању возила на пистама унутар радијуса ефикасног дејства мине). Парчићи су изведени у облику тешких металних куглица чији је радијус разлетања-ефикасног дејства око 100 м. На тај начин је при бомбардоваwу аеродрома спречено кориштење неоштећених делова писте или оправка исте.

Спушта се помоћу падобрана а након одређеног времена долази до самоликвидације. Она има цилиндрични облик, пречника тела 132 мм и висине 134 мм. После избацивања из касете, мина се спушта падобраном. Распрскавајућа мина МУСА има исти облик, димензије и бојеву главу, али за разлику од мине МУСПА, опремљена је још и са упаљачем успореног дејства.

СТАБО касетна бомба[уреди | уреди извор]

СТАБО је пробојна касетна мала авио-бомба, намењена за рушење писта и армирано бетонских склоништа на аеродромима. Облика је цилиндра, пречника 132 мм и дужине 602 мм, масе 16,8 кг. У њеном предњем делу је кумулативно, а у задњем фурасно и допунско пуњење. Сем тога, у предњем делу се налази извлачећа шипка, а у задњем делу око фугасног пуњења налази се падобран помоћу кога СТАБО остварује стабилизација при паду.

При удару шипке у полетно-слетну или рулну стазу активира се кумулативно пуњење које пролази кроз бетон и ствара отвор, и прави “тунел” за продор остатка авио-бомбе, Истовремено се активира допунско барутно пуњење које потискује касетну бомбицу испод бетонског застора. После тога активира се фугасно експлозивно пуњење које за собом оставља велике рупе и напрслине на бетонском застору. У диспензер MV-1 може се поставити 200 касетних бомбица типа СТАБО.

Ефекти дејства: због употребе великог броја ових бомбица у једном налету, ствара се огроман број малих кратера и оштећења што за дуже време избацује полетно летне стазе из употребе.

Корисници[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: енглески) харпоондатабасес: WМ-1 (арцхивед 11 Аугуст 2013)
  2. ^ (језик: немачки) Историја MV-1 на почетној страници Берлинског информативног центра за трансатлантску безбедност; приступљено 2. новембра 2008.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=MV-1&oldid=26760135”