Масовна глад
Масовна глад је широко распрострањена несташица хране,[1] коју може да узрокује неколико фактора, укључујући рат, инфлацију, неуспех усева, неравнотежа становништва или владина политика. Ову појаву обично прати регионална неухрањеност, гладовање, епидемија и повећана смртност. Сваки насељени континент у свету доживео је период глади током историје. У 19. и 20. веку, највише је била изложена масовној глади југоисточна и јужна Азија, као и источна и средња Европа. Број умрлих од глади почео је нагло да опада од 2000-их.
Неке земље, посебно у Подсахарској Африци, и даље имају екстремне случајеве глади. Од 2010. године Африка је најтеже погођени континент на свету. Године 2017, Уједињене нације су упозориле да је више од 20 милиона људи изложено ризику од масовне глади у Јужном Судану, Сомалији, Нигерији и Јемену. На дистрибуцију хране утицали су регионални сукоби. Већина програма сада усмерава своју помоћ према Африци.
Дефиниције[уреди | уреди извор]
Према хуманитарним критеријумима Уједињених нација, чак и ако постоји недостатак хране са великим бројем људи којима недостаје храна, глад се проглашава тек када се испуне одређене мере смртности, неухрањености и глади. Критеријуми су:
- Најмање 20% домаћинстава на неком подручју суочава се са екстремним недостатком хране са ограниченом способношћу да се избори
- Преваленција акутне неухрањености код деце прелази 30%
- Стопа смртности прелази две особе на 10.000 људи дневно
Проглашење глади не обавезује УН или земље чланице, већ служи за усмеравање глобалне пажње на проблем.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Циклична појава глади била је главна потпора друштава заснованих на самоодрживој пољопривреди од времена настанка саме пољопривреде. Учесталост и интензитет глади флуктуирали су током историје, у зависности од промена у потражњи за храном, попут раста становништва, и померања на страни понуде изазваних променљивим климатским условима. Глад је прво елиминисана у Холандији и Енглеској током 17. века, због комерцијализације пољопривреде и примене побољшаних техника за повећање приноса усева.
Умањење појава глади[уреди | уреди извор]
У 16. и 17. веку феудални систем је почео да се руши, а просперитетнији пољопривредници почели су да стичу сопствену земљу и побољшавају приносе да би вишак усева продали за профит. Ови капиталистички земљопоседници плаћали су својим радницима у новцу, повећавајући тако комерцијализацију сеоског друштва. На конкурентском тржишту рада у настанку, све боље технике за побољшање продуктивности рада све више су вредноване и награђиване. Пољопривреднику је било у интересу да се на њиховој земљи произведе што више како би се продало подручјима у којима је постојала потражња за тим производом. Они су сваке године производили вишкове својих усева ако је то било могуће.
Самостални паори такође су били у све већој мери принуђени да комерцијализују своје активности због повећања пореза. Порези који су морали да се плаћају централним владама у новцу приморали су сељаке да производе усеве за продају. Понекад су производили индустријске усеве. Они су проналазили начине да повећају своју производњу како би испунили своје егзистенцијалне потребе, као и пореске обавезе. Сељаци су нови новац користили и за куповину занатске робе. Пољопривредни и друштвени развој који подстиче повећану производњу хране одвијао се постепено током 16. века, али је почео да убрзано расте почетком 17. века.
До 1590-их, ови трендови су били довољно развијени у богатој и комерцијализованој провинцији Холандија, да је омогућено да њено становништво може да избегне општа избијања глади у западној Европи у то време. До тада је Холандија имала један од најкомерцијализованијих пољопривредних система у Европи. Узгајали су многе индустријске културе попут лана, конопље и хмеља. Пољопривреда је постајала све више специјализована и ефикасна. Ефикасност холандске пољопривреде омогућила је много бржу урбанизацију крајем XVI и почетком XVII века него било где другде у Европи. Као резултат, повећала се продуктивност и богатство, што је Холандији омогућило да одржи стабилну залиху хране.[3]
До 1650. године и енглеска пољопривреда постала је комерцијализована у много ширим размерама. Последња мирнодопска глад у Енглеској била је 1623–24. Још су постојали периоди умањене доступност хране, као у Холандији, али никада више није било глади. Заједничке површине за пашњаке биле су затворене за приватну употребу, а велике, ефикасне фарме су консолидоване. Остала техничка достигнућа су укључивала исушивање мочвара, ефикасније обрасце употребе на терену и шире увођење индустријских култура. Ова пољопривредна кретања довела су до ширег просперитета у Енглеској и све веће урбанизације.[4] До краја 17. века, енглеска пољопривреда била је најпродуктивнија у Европи.[5] У Енглеској и Холандији становништво се стабилизовало између 1650. и 1750. године, у истом временском периоду у коме су се догодиле велике промене у пољопривреди. Међутим, глад се и даље дешавала у другим деловима Европе. У Источној Европи глад се појавила и у двадесетом веку.
Покушаји ублажавања глади[уреди | уреди извор]
Због озбиљности глади, то била је главна брига влада и других власти. У прединдустријској Европи, спречавање глади и обезбеђивање благовремених залиха хране био је један од главних задатака многих влада, иако су оне биле озбиљно ограничене у својим могућностима због ограничених нивоа спољне трговине и инфраструктуре, као и постојања бирократије која је генерално била превише рудиментарна да би произвела право олакшање. Већина влада била је забринута због глади, јер би могла довести до побуне и других облика социјалног поремећаја.
Средином 19. века и почетком индустријске револуције, владе су стекле могућност ублажавања ефеката глади кроз контролу цена, велики увоз прехрамбених производа са страних тржишта, складиштење залиха, рационализацију, регулисање производње и добротворне донације. Велика глад из 1845. године у Ирској била је једна од првих глади која је имала такву интервенцију, мада је владин одговор често био слаб. Првобитни одговор британске владе на рану фазу глади био је „брз и релативно успешан”, према Ф. С. L. Лајонсу.[6] Суочен са широко распрострањеним неуспехом усева у јесен 1845. године, премијер Сер Роберт Пил тајно је купио кукуруз и кукурузно брашно у вредности 100.000 фунти из Америке. Баринг Брадерс & Ко су у почетку деловали као куповни агенти премијера. Влада се надала да неће „угушити приватно предузетништво” и да њихови поступци неће деловати дестимулишуће на локалне напоре за помоћ. Због временских услова, прва пошиљка стигла је у Ирску тек почетком фебруара 1846.[7] Кукуруз је затим препродан за пени по фунти.[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Келлy, Јамес (мај 1992). „Сцарцитy анд Поор Релиеф ин Еигхтеентх-Центурy Иреланд: Тхе Субсистенце Црисис оф 1782–4”. Ирисх Хисторицал Студиес. 28 (109): 38—62. ЈСТОР 30008004. дои:10.1017/С0021121400018575.
- ^ „Соутх Судан децларес фамине ин Унитy Стате”. ББЦ Неwс. 20. 2. 2017. Приступљено 20. 2. 2017.
- ^ Биелеман, Јан. „Дутцх Агрицултуре ин тхе Голден Аге, 1570–1660” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 1. 4. 2010. г.
- ^ Цуртлер, W.Х.Р. „цх. 11”. А Схорт Хисторy оф Енглисх Агрицултуре. Етусеви Цомпанy. ИСБН 9781450515030.
- ^ Бурнс, Wиллиам Е. (2001). Тхе Сциентифиц Револутион: Ан Енцyцлопедиа. АБЦ-ЦЛИО. стр. 7. ИСБН 978-0-87436-875-8.
- ^ Лyонс, Францис Стеwарт Леланд (1973), Иреланд синце тхе фамине, Фонтана, стр. 30
- ^ Кинеалy 1995, стр. 38.
- ^ Блаке, Роберт (1967), Дисраели, Университy папербацкс, Ст. Мартин'с Пресс, стр. 221, ЛЦЦН 67011837
Литература[уреди | уреди извор]
- Асимов, Исаац, Асимов'с Неw Гуиде то Сциенце, пп. 152–53, Басиц Боокс, Инц. : 1984.
- Бхатиа, Б.M. (1985) Фаминес ин Индиа: А студy ин Соме Аспецтс оф тхе Ецономиц Хисторy оф Индиа wитх Специал Референце то Фоод Проблем, Делхи: Конарк Публисхерс Пвт. Лтд.
- Цхаудхари, Б. Б (1984). Десаи, Мегхнад; Рудолпх, Сусанне Хоебер; Рудра, Асхок, ур. Аграриан поwер анд агрицултурал продуцтивитy ин Соутх Асиа. 1. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-05369-4. Приступљено 1. 10. 2010.
- Давис, Мике, Лате Вицториан Холоцаустс: Ел Ниñо Фаминес анд тхе Макинг оф тхе Тхирд Wорлд, Лондон, Версо, 2002 (Еxцерпт онлине.)
- Дутт, Ромесх C. Опен Леттерс то Лорд Цурзон он Фаминес анд Ланд Ассессментс ин Индиа, фирст публисхед 1900, 2005 едитион бy Адамант Медиа Цорпоратион, Елиброн Цлассицс Сериес, ISBN 1-4021-5115-2.
- Дутт, Ромесх C. Тхе Ецономиц Хисторy оф Индиа ундер еарлy Бритисх Руле, фирст публисхед 1902, 2001 едитион бy Роутледге, ISBN 0-415-24493-5
- Енцyцлопæдиа Британница (2010). „Фоод-аваилабилитy децлине”. Приступљено 1. 10. 2010.
- Гансон, Ницхолас, Тхе Совиет Фамине оф 1946–47 ин Глобал анд Хисторицал Перспецтиве. Неw Yорк: Палграве Мацмиллан, 2009. (ISBN 0-230-61333-0)
- Генадy Голубев анд Николаи Дронин, Геограпхy оф Дроугхтс анд Фоод Проблемс ин Руссиа (1900–2000), Репорт оф тхе Интернатионал Пројецт он Глобал Енвиронментал Цханге анд Итс Тхреат то Фоод анд Wатер Сецуритy ин Руссиа (Фебруарy 2004).
- Грееноугх, Паул Р., Просперитy анд Мисерy ин Модерн Бенгал. Тхе Фамине оф 1943–1944, Оxфорд Университy Пресс 1982
- Харрисон, Г. Аинсwортх.,Фамине, Оxфорд Университy Пресс, 1988.
- ЛеБланц, Стевен, Цонстант баттлес: тхе мyтх оф тхе пеацефул, нобле саваге, Ст. Мартин'с Пресс (2003) аргуес тхат рецурринг фаминес хаве беен тхе мајор цаусе оф wарфаре синце палеолитхиц тимес. ISBN 0-312-31089-7
- Ласса, Јонатан (3. 7. 2006). „Фамине, дроугхт, малнутритион: Дефининг анд фигхтинг хунгер”. Тхе Јакарта Пост. Архивирано из оригинала 16. 2. 2009. г.
- Ли, Лиллиан M. Фигхтинг Фамине ин Нортх Цхина: Стате, Маркет, анд Енвиронментал Децлине, 1690с–1990с (Станфорд, ЦА: Станфорд Университy Пресс), 2007 ISBN 978-0-8047-5304-3.
- Massing, Michael (2003). „Does Democracy Avert Famine?”. The New York Times. Приступљено 27. 9. 2010.
- Mead, Margaret. "The Changing Significance of Food." American Scientist. (March–April 1970). pp. 176–89.
- Ray, James Arthur; Sivertsen, Linda (2008). Harmonic Wealth: The Secret of Attracting the Life You Want. Hyperion. ISBN 978-1-4013-2264-9.
- Mishra, Vimal; et al. (2019). „Дроугхт анд Фамине ин Индиа, 1870–2016”. Геопхyсицал Ресеарцх Леттерс. 46 (4): 2075—2083. Бибцоде:2019ГеоРЛ..46.2075М. дои:10.1029/2018ГЛ081477.
- Моон, Wиллиам. "Оригинс оф тхе Греат Нортх Кореан Фамине". Нортх Кореан Ревиеw
- Сен, Амартyа, Повертy анд Фаминес : Ан Ессаy он Ентитлементс анд Деприватион, Оxфорд, Цларендон Пресс, 1982 виа Qуестиа Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јун 2011) виа Оxфорд Пресс
- Схиптон, Паркер (1990). „Африцан Фаминес анд Фоод Сецуритy: Антхропологицал Перспецтивес”. Аннуал Ревиеw оф Антхропологy. 19: 353—94. дои:10.1146/аннурев.ан.19.100190.002033.
- Сривастава, Х.C., Тхе Хисторy оф Индиан Фаминес фром 1858–1918, Сри Рам Мехра анд Цо., Агра, 1968.
- Соммервилле, Кеитх. Wхy фамине сталкс Африца, ББЦ, 2001
- Wебб, Патрицк. Фамине. Ин Гриффитхс, M (ед.). Енцyцлопаедиа оф Интернатионал Релатионс анд Глобал Политицс. Лондон: Роутледге, 2005, пп. 270–72.
- Wоо-Цумингс, Мередитх, „Тхе Политицал Ецологy оф Фамине: Тхе Нортх Кореан Цатастропхе анд Итс Лессонс” (ПДФ). 22. 1. 2015. (807 КБ), АДБ Институте Ресеарцх Папер 31, Јануарy 2002.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- 1980s Drought and Subsequent Food Crisis from the Dean Peter Krogh Foreign Affairs Digital Archives
- Morning Star Fishermen And The Race Against Hunger
- United Nations World Food Programme Hunger relief against poverty and famine
- International Food Policy Research Institute Sustainable solutions for ending hunger
- Article from Technorati on the Issue of Shrinking Arable Farmland and its Contribution to Food shortages and high food prices
- In Depth: Africa's Food Crisis, BBC News
- Overfarming African Land Is Worsening Hunger Crisis – New York Times
- Food Security: A Review of Literature from Ethiopia to India (Geopolicity)
- Famine Crimes in International Law. David Marcus, The American Journal of International Law, 2003.
- The Real Causes of Famine – Time Magazine Архивирано на сајту Wayback Machine (12. септембар 2012)