Међународна хидрографска организација

С Википедије, слободне енциклопедије

Интернационална хидрографска организација
Чланице Интернационалне хидрографске организације
  Чланице
  Одобрени, чекају пријем
  Кандидати
СкраћеницаИХО
Датум оснивања21. јун 1921.
СедиштеМонако
Чланови87 држава
Службени језициенглески, француски
Генерални секретарДр Матхиас Јонас
 Немачка
Директор техничког програмаАбри Кампфер
 Јужноафричка Република
Директор регионалног програмаМустафа Иптес
 Турска
Веб-сајтwww.iho.int

Међународна хидрографска организација (енгл. International Hydrographic Organization, IHO) је међувладина саветодавна и техничка организација за хидрографију чији је циљ потицање сигурности поморског промета и заштита морске животне средине.[1][2] IHO има статус проматрача при Уједињеним народима и сматра се меродавном за хидрографска истраживања односно поморско картирање.

Делатности и циљеви Интернационалне хидрографске организације су:

Основана је 21. јуна 1921. године и седиште јој се налази у Монаку. Службени језици организације су енглески и француски језик.

ИХО ужива статус посматрача у Уједињеним нацијама, где је признати надлежни орган за хидрографска премеравања и наутичке карте.[4] Када се говори о хидрографији и наутичким картама у конвенцијама и сличним инструментима, обично се користе ИХО стандарди и спецификације.

Историја[уреди | уреди извор]

ИХО је основана 1921. године као Међународни хидрографски биро (ИХБ). Садашњи назив усвојен је 1970. године, као део нове међународне конвенције о ИХО коју су усвојиле тадашње земље чланице. Ранији назив Међународни хидрографски биро задржан је да опише секретаријат ИХО до 8. новембра 2016. године, када је ступила на снагу значајна ревизија Конвенције о ИХО. Након тога, ИХБ је постао познат као „Секретаријат ИХО“, који се састоји од изабраног генералног секретара и два помоћна директора, заједно са малим бројем сталног особља (18 у 2020. години), у седишту Организације у Монаку.

Током 19. века, многе поморске нације су основале хидрографске канцеларије да обезбеде средства за побољшање пловидбе поморских и трговачких пловила обезбеђивањем наутичких публикација, наутичких карата и других навигационих услуга. Постојале су значајне разлике у картама хидрографских поступака и публикацијама. Године 1889, у Вашингтону је одржана Међународна поморска конференција на којој је предложено оснивање „сталне међународне комисије“. Слични предлози изнети су и на седницама Међународног конгреса навигације одржаном у Санкт Петербургу 1908. и Међународној поморској конференцији одржаној у Санкт Петербургу 1912. године.

Године 1919, национални хидрографи Велике Британије и Француске сарађивали су у предузимању неопходних корака за сазивање међународне конференције хидрографа. Лондон је изабран као најпогодније место за ову конференцију, а 24. јула 1919. отворена је Прва међународна конференција којој су присуствовали хидрографи 24 нације. Циљ конференције је био „Разматрање препоручљивости да све поморске нације усвоје сличне методе у припреми, изградњи и изради својих карата и свих хидрографских публикација; да се резултати прикажу у најприкладнијој форми како би се омогућило да се лако користе; успостављања брзог система међусобне размене хидрографских информација између свих земаља и пружања могућности за консултације и дискусије о хидрографским темама генерално од стране хидрографских стручњака из света.” Ово је и даље главна сврха ИХО.

Као резултат Конференције 1919. године, формирана је стална организација и припремљен статут за њено деловање. ИХБ, сада ИХО, започела је своје активности 1921. године са 18 држава чланица. Кнежевина Монако[5][6][7][8] је изабрана за седиште Организације као резултат понуде Алберта I од Монака да обезбеди одговарајући смештај за Биро у тој кнежевини.

Функције[уреди | уреди извор]

ИХО развија хидрографске и наутичке стандарде израде карти. Ове стандарде касније усвајају и користе земље чланице и други у својим истраживањима, наутичким картама и публикацијама. Готово универзална употреба стандарда ИХО значи да су производи и услуге које пружају светске националне хидрографске и океанографске канцеларије доследне и препознатљиве од стране свих помораца и других корисника. Много је урађено на пољу стандардизације од оснивања ИХО.

ИХО је подстакла формирање регионалних хидрографских комисија (РХЦ). Сваки РХЦ координира активности националног геодетског премеравања и картирања земаља у оквиру сваког региона и делује као форум за решавање других питања од заједничког хидрографског интереса. Група од 15 РХЦ организација плус Хидрографска комисија ИХО на Антарктику ефективно покривају свет. ИХО, у партнерству са Међувладином океанографском комисијом, управља програмом Опште батиметријске карте океана.[9][10]

Достигнућа[уреди | уреди извор]

Оснивање Комитета за спецификације карата и међународних карата:

  • Истраживање морског дна и кретања мора
  • Стандардизација поморских мерења, хидрографска терминологија, морски картографски производи и географски информациони системи за навигацију
  • Висока ефикасност брзог ширења информација о безбедности на мору
  • Обука хидрографа и наутичких картографа

Публикације[уреди | уреди извор]

Већина публикација ИХО, укључујући стандарде, смернице и повезане документе као што су Међународни хидрографски преглед, Међународни хидрографски билтен, Хидрографски речник и Годишњак, доступни су широј јавности бесплатно на веб страници ИХО. ИХО објављује међународне стандарде у вези са цртањем карата и хидрографијом, укључујући С-57, ИХО стандард за пренос дигиталних хидрографских података, стандард за кодирање који се првенствено користи за електронске навигационе карте.[11][12]

У 2010. години, ИХО је увела нови, савремени хидрографски геопросторни стандард за моделовање података и информација о мору, познат као С-100. С-100 и све зависне спецификације производа су засноване на онлајн регистру доступном преко веб странице ИХО. С-100 је усклађен са ИСО 19100 серијом географских стандарда,[13][14] чиме је у потпуности компатибилан са савременим стандардима геопросторних података.

Пошто је С-100 заснован на ИСО 19100, могу га користити други добављачи података за своје податке и информације у вези са поморством (нехидрографским). Различити пружаоци података и информација из државног и приватног сектора сада користе С-100 као део имплементације концепта е-навигације[15][16] који је подржала Међународна поморска организација УН (ИМО).[17][18][19]

Још једна у низу публикација од интереса је С-23, Границе океана и мора. Треће издање датира из 1953. године,[20] док је потенцијално 4. издање, започето 1986. године, остало нацрт од 2002. године.[21] Дистрибуирано је члановима ИХО, али је његово званично објављивање суспендовано до споразума између Јужне Кореје и Јапана у вези са међународним стандардним именом мора под називом „Јапанско море“ у издању из 1953. године.[22]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Фирст Ассемблy оф тхе Интернатионал Хyдрограпхиц Организатион (ИХО)”. хyдро-интернатионал.цом (на језику: енглески). Приступљено 2019-04-17. 
  2. ^ Wингрове, Мартyн (11. 3. 2019). „ИМО такес тхе е-навигатион реинс”. Маритиме Дигиталисатион & Цоммуницатионс. Архивирано из оригинала 17. 4. 2019. г. Приступљено 2019-04-17. 
  3. ^ „ИХО Цалендар оф Меетингс анд Евентс / Цалендриер дес рéунионс ет дес éвéнементс де л'ОХИ”. Интернатионал Хyдрограпхy Организатион. Архивирано из оригинала 15. 06. 2017. г. Приступљено 9. 8. 2014. 
  4. ^ (Тхе Интернатионал Хyдрограпхиц Организатион), wпе (26. 7. 2018). „Интернатионал Хyдрограпхиц Организатион Броцхуре” (ПДФ). Интернатионал Хyдрограпхиц Организатион. Архивирано (ПДФ) из оригинала 14. 5. 2022. г. Приступљено 14. 5. 2022. 
  5. ^ „Популатион, тотал”. Wорлд Банк. Архивирано из оригинала 20. 2. 2021. г. Приступљено 18. 9. 2019. 
  6. ^ „Демограпхy / Популатион анд емплоyмент / ИМСЕЕ - Монацо ИМСЕЕ”. www.монацостатистицс.мц. Архивирано из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 25. 9. 2020. 
  7. ^ „Тхе 1.25-миле wатерфронт стретцх ин Монацо тхат усед то бе тхе wорлд'с мост еxпенсиве стреет лоокс но дифферент фром тхе рест оф тхе цитy”. Бусинесс Инсидер. Приступљено 21. 7. 2022. 
  8. ^ „Монацо Ис Тхе Мост Еxпенсиве Плаце То Буy Пропертy Ин Тхе Wорлд”. Архивирано из оригинала 29. 5. 2022. г. Приступљено 21. 7. 2022. 
  9. ^ ИХО Цоммиттеес & Wоркинг Гроупс листинг фор тхе ГЕБЦО Гуидинг Цоммиттее Архивирано 2009-05-25 на сајту Wayback Machine
  10. ^ IOC/EC-XLI/2 Annex 8, Terms of Reference and Rules of Procedure of the Technical Sub-committee on Ocean Mapping (TSCOM), Sub-committee on Undersea Features Names (SCUFN) and Joint IHO–IOC GEBCO Guiding Committee, Authored by the IOC Secretariat, Published on 26/05/08
  11. ^ „Towards ECDIS Mandatory Carriage”. Hydro International. Архивирано из оригинала 2007-09-29. г. Приступљено 2007-09-02. 
  12. ^ „ENCs, ECDIS & S-100”. International Hydrographic Organization. Архивирано из оригинала 6. 2. 2015. г. Приступљено 2010-07-13. 
  13. ^ „ISO/TC 211 Geographic information/Geomatics Scope”. ISO/TC211. Архивирано из оригинала 19. 07. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2012. 
  14. ^ „ISO/TC 211 External Liaisons”. ISO/TC 211. Архивирано из оригинала 21. 10. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2012. 
  15. ^ „IMO adopts e-navigation” (PDF). Seaways. фебруар 2009. Приступљено 2022-06-02. 
  16. ^ Hagen, John (2017). Implementing E-Navigation. Artech House Publishers. стр. 1-2. ISBN 9781630814922. 
  17. ^ „Introduction to IMO”. International Maritime Organization. Приступљено 28. 8. 2015. 
  18. ^ Understanding UK Shipping. Witherby Publishing Group. 2017. стр. 14–29. ISBN 9781856097468. 
  19. ^ Hoffman, Michael L. (4. 3. 1948). „Ship Organization Nears Final Form; U.N. Maritime Body Expected to Have 3 Principal Organs – Panama in Opposition”Неопходна новчана претплата. The New York Times. стр. 51. Приступљено 28. 8. 2015. 
  20. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Приступљено 26. 5. 2020. 
  21. ^ „Limits of Oceans and Seas, Draft 4th Edition”. International Hydrographic Organization. 2002. Приступљено 8. 1. 2021. 
  22. ^ Fourcy, Damien; Lorvelec, Olivier (2013). „A New Digital Map of Limits of Oceans and Seas Consistent with High-Resolution Global Shorelines”. Journal of Coastal Research. 29 (2): 471—477. JSTOR 23353643. S2CID 130458375. doi:10.2112/JCOASTRES-D-12-00079.1. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Međunarodna hidrografska organizacija na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Međunarodna_hidrografska_organizacija&oldid=25977107”