Метаболизам лекова

Метаболизам лекова су биохемијске модификације фармацеутских супстанци у живим организмима, кој се обично одвијају путем специјализованих ензимских система. Он је облик ксенобиотичког метаболизма. Метаболизам лекова често конвертује липофилна хемијска једињења у поларне производе који се лакше излучују. Брзина метаболизма је важна одредница дужина и интензитета фармаколошког дејства лека.

Метаболизам лекова може да доведе до токсикације или детоксикације - активације или деактивације хемикалије. Док су оба случаја могућа, главни метаболити већине лекова су продукти детоксикације.

Скоро сви лекови су ксенобиотици. Друга често кориштена органска једињења су такође ксенобиотици, и она су метаболисана истим ензимима као и лекова. Тиме се ствара могућност за лек-лек и лек-хемикалија интеракције или реакције. Оне могу било до активирају или инактивирају лек.

Реакције фазе I (не-синтетичке реакције) као што су оксидација, редукција, хидролиза, циклизација, и дециклизациона адиција кисеоника или уклањање водоника, се изводе путем оксидаза мешовите функције, често у јетри. Те оксидативне реакције типично посредују цитохром П450 монооксигеназе (CYP), и користе NADPH и кисеоник. Примери класа које подлежу овом методу метаболизма су фенотиазини, парацетамол, и стероиди. Ако су метаболити реакција фазе I довољно поларни, они могу бити лако излучени. Међутим, многи производи фазе I се не елиминишу брзо и подлежу накнадним реакцијама у којима се ендогени супстрат комбинује са ново инкорпорисаним функционалним групом да бу се формирали високо поларни конјугати.

Реакције фазе II — обично познате као конјугационе реакције (нпр., са глукуронском киселином, сулфонатима (сулфација), глутатионом или аминокиселинама) — су обично детоксикационе природе, и обухватају интеракције поларних функционалних група метаболита фазе I. Места на леку где долази до конјугационих реакција су карбоксил (-COOH), хидроксил (-OH), амино (NH₂), и сулфхидрил (-SH) групе. Производи реакција конјугације имају повећану молекулску тежину и обично су неактивни, за разлику од реакција фазе I које често производе активне метаболите.