Glutation

Из Википедије, слободне енциклопедије

{{chembox-lat | verifiedrevid = 443838068 |Reference=[1] |ImageFile=Glutathion.svg |ImageSize= 260px |ImageFile2=Glutathione-from-xtal-3D-balls.png |ImageSize2= 200px |IUPACName=(2S)-2-amino-4OtherNames=γ-L-Glutamil-L-cisteinilglicin
(2S)-2-Amino-5-[[(2R)-1-(karboksimetilamino)-1-okso- 3-sulfanilpropan-2-il]amino]-5-oksopentanoinska kiselina |Section1= ! colspan=2 style="background: #f8eaba; text-align: center;" |Identifikacija

|-

|

CAS broj

|

|-

|

3D model (Jmol)

|

|-

| Abrevijacija | GSH |-

| ChEBI

|

|-

| ChemSpider

|

|- | DrugBank

|

|- | ECHA InfoCard | 100.000.660 |-



| KEGG[2]

|

|- | MeSH | Glutathione |-

|

PubChem[3][4] CID

|

|-

| UNII

|

|-

| align="center" colspan="2" | |-

| colspan="2" |

|- |Section2= ! colspan=2 style="background: #f8eaba; text-align: center;" |Svojstva

|-

|

Hemijska formula

| C10H17N3O6S

|- | Molarna masa

| 307.32 g/mol

|-


| Tačka topljenja | 195 °C (383 °F; 468 K)

|-


|

Rastvorljivost u vodi

| Rastvoran[1] |-

| Rastvorljivost u metanolu, dietil etaru | Nerastvoran |- |Section3= }}

Glutation (GSH) je tripeptid koji sadrži neobičnu peptidnu vezu između amino grupe cisteina (koji je vezan normalnom peptidnom vezom za glicin) i karboksilne grupe glutamatnog bočnog lanca. On je antioksidans, te sprečava oštećenja ćelijskih komponenti koja mogu da uzrokuju reaktivne vrste kiseonika poput slobodnih radikala i peroksida.[5]

Tiolne grupe su redukujući agens‎‎i, koji se javljaju u koncentraciji od aproksimativno 5 mM u životinjskim ćelijama. Glutation redukuje disulfidne veze formirane unutar citoplazmatičnih proteina do cisteina delujući kao donor elektrona. U tom procesu, glutation se konvertuje do njegove oksidovane form glutation disulfida (GSSG), koji se takođe naziva L(-)-glutation.

Oksidovani glutation se može redukovati posredstvom glutation reduktaze, koja koristi -NADPH kao donor elektrona. Odnos redukovanog i oksidovanog glutationa unutar se često koristi kao mera ćelijske toksičnosti.[6]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. стр. 4369. ISBN 091191028X.  </noinclude>
  2. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  4. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. Pompella A, Visvikis A, Paolicchi A, De Tata V, Casini AF (2003). „The changing faces of glutathione, a cellular protagonist”. Biochemical Pharmacology. 66 (8): 1499—503. PMID 14555227. doi:10.1016/S0006-2952(03)00504-5. 
  6. Anna Pastore; Fiorella Piemonte; Mattia Locatelli; Anna Lo Russo; Laura Maria Gaeta; Giulia Tozzi; Giorgio Federici (2003). „Determination of blood total, reduced, and oxidized glutathione in pediatric subjects”. Clinical Chemistry. 47 (8): 1467—9. PMID 11468240. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]